Самуел Таyлор Цолеридге
| Самуел Таyлор Цолеридге | |
|---|---|
 | |
| Биографске информације | |
| Рођење | 21. 10. 1772. Оттерy Ст. Марy, Девон, Енглеска |
| Смрт | 25. 7. 1834. (доб: 61) Хигхгате, Енглеска |
| Супружник | Сарах Фрицкер |
| Дјеца | Сара Цолеридге, Беркелеy Цолеридге, Дерwент Цолеридге, Хартлеy Цолеридге |
| Образовање | |
| Занимање | пјесник, критичар, филозоф |
| Опус | |
| Књижевни правац | Романтицизам |
Самуел Таyлор Цолеридге (Оттерy Ст. Марy, 21.10. 1772. - Лондон, 25.7. 1834.), енглески књижевник.
Биографија
[уреди | уреди извор]Похађао је школу у Цамбридгеу, коју напушта и бјежи у војску, из које га родитељи убрзо искупљују. Наставио је школовања, те упозање Роберта Соутхеyа и с њим планира оснивање утопистичке заједнице у Америци (Пантисоцратиц цоммунитy). Под утицајем је идеја Француске револуције и све се више занима за политику и филозофију, а послије и за теологију (али је коначно, иако је почео као јакобински револуционар, завршио као конзервативац).
У складу с планом свога утопијског друштва, жени се Саром Фрицкер, а Соутхнеy с његовом сестром, што је добрим дијелом послије унесрећило Цолеридгеов живот. Лошег здравља, раздиран између властитога стваралачког нагона, обитељског живота и несигурних сувремених прилика, стално се сукобљавао са собом и с околином. С муком се издржавао, сурађујући с новинама, овисећи често посве о помоћи пријатеља. Спријатељује се с Wордсwортхом, године 1798. одлази у Њемачку на неколико мјесеци како би научио језик. Године 1804. путује због астме на Малту, гдје се запошљава као тајник гувернера А. Балла, а затим је у Риму, гдје је упознао L. Тиецка и А. Хумболдта. Враћа се у Енглеску 1806. године, а његово имовно и здравствено стање све више се погоршава: прекида дугогодишње пријатељство с Wордсwортхом, све више ужива опијум, но његов утицај на младе све више расте (Бyрон, Кеатс). Подлегао је болести, која га је цијелог живота мучила, и опијуму, не доживјевши велику побједу својих идеја, до које су убрзо довели енглески романтичари.
Био је свестран и непрестано у лету за идејама, а дјеловао је као пјесник, предавач, проповједни, новинар, преводитељ Сцхиллерова "Wалленстеина", теолог, критичар и есејист, давши свему - спутаван неприликам и ометан болешћу - много мање него што је носио у себи. Најбољи је и најпознатији као пјесник трију изврсних пјесама: "Пјесма о старом морнару", "Цхристабел" и "Кубла Кхан". По некима он је најбољи књижевни критичар што га је Енглеска икада имала, човјек који је вратио достојанство и дао тежину критици, окренувши се питањима њене бити, методе и смисла. Извршио је голем утицај на модерне критичарске школе англоамеричке књижевности. Његова цјелокупна духовна акција тежила је утопистичкој синтези знаности, умјетности, религије и политике.
Дјела
[уреди | уреди извор]- "Робеспиерреов пад" (заједно с Соутхеyем)
- "Лирске баладе" (заједно с Wордсwортхом)
- "Сибилско лишће"
- "Биограпхиа Литерариа"
- "Исповијести испитивачког духа"
- "Критика о Схакеспереау"
