Пређи на садржај

Салвадор

Извор: Wikipedija
За остала значења, види Салвадор (разврставање).
Република Салвадор
República de El Salvador  (лангуаге?)
Главни град
и највећи град
Сан Салвадор
13°41′56″Н 89°11′29″W / 13.69889°Н 89.19139°W / 13.69889; -89.19139
Службени језицишпански
Етничке скупине
Шаблон:Вунблист
Религија
(2017)
84,1% кршчанствои
—44.9% римокатолици
—37,1% протестанти
—2,1% остали крћани
15.2% ирелигиозни
0,7% остале религије
Демоним(и)Салвадорци
Гуанацо(а) (колоквијално)
Говернмент
Цлаудиа Родрíгуез де Гуевара
Фéлиx Уллоа
независност
• 
15. септембар 1821
• објављена од Првог Мексичког Царства
1. јул 1823
• 
12. јун 1824
Површина
• Укупно
21.041 км2 (148..)
Становништво
• Процјена за Шаблон:УН Популатион
Шаблон:УН ПопулатионШаблон:УН Популатион (109..)
• Густоћа
303,1 /км2 (47..)
БДП (ППП)процјена за 2018 
• Укупно
53,667 мрлд. $[2] (101..)
• Пер цапита
8388 $[2] (111..)
БДП (номинални)процјена за 2018 
• Укупно
25855 мрлд. $[2] (102..)
• Пер цапита
4041 $[2]
Гини (2016)поситиве децреасе 40.6[3]
средњи
ХДИ (2019) 0.673[4]
средњи
Валута
Временска зонаЦСТ
Позивни број+503[α 3]
Веб-домена.св

Салвадор (шпањ. Ел Салвадор = спаситељ) је држава у Средњој Америци. Граничи са Гватемалом на западу и Хондурасом на сјеверу и истоку. На југу излази на Тихи оцеан.

Повијест

[уреди | уреди извор]

Прије шпањолског освајања, простор данашњег Салвадора насељавали су Индијанци организирани у двије веће државе и неколико мањих. Домороци су припадали племену Пипил, дијелу номадског народа Нахуа, једном од ријеких средњоамеричких племена која су рано прекинула обредно приношење људских жртава. У другим детаљима је њихова култура била слична сусједима: Астецима и Мајама.

Први покушај Шпањолаца под водством Педра де Алварада да освоје ово подручје завршио је 1524. неуспјехом. 1525. се враћају и успијевају наметнути своју власт која траје све до 1821. Алварадо даје подручју име Салвадор ("спаситељ"). До 1842. Салвадор је дио Уједињених покрајина Средње Америке, а након тога стјече потпуну самосталност.

1980. почиње дванаестогодишњи грађански рат који односи 75 000 живота. Рат завршава 1992. када влада и љевичарски побуњеници потписују споразум о политичким реформама.

Економија

[уреди | уреди извор]

Због унутрашњих немира, дуготрајног грађанског рата, али и природних непогода, економија Салвадора је слаба и полако се опоравља. Захваљујући вањској помоћи и помоћи исељеника који су за вријеме рата напустили државу, стање се поправља, извоз је у порасту, а инфлација у задњих неколико година смањена.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Велику већину становништва, око 90%, чине мијешани потомци америчких Индијанаца и Шпањолаца. Врло мало Индијанаца је задржало обичаје и традицију. Тек око 20 људи говори јединим преживјелим аутохтоним индијанским језиком пипил, а нешто досељеника из Гватемале говори поqомам мајанским. Према вјероисповијести, већину чине католици, а број протестаната је у порасту.



  1. Давид Сцотт ФитзГералд (22 Април 2014). Цуллинг тхе Массес. Харвард Университy Пресс. стр. 363. ИСБН 978-0-674-36967-2. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „Wорлд Ецономиц Оутлоок Датабасе, Оцтобер 2018”. Међународни монетарни фонд. Приступљено 7. III 2019. 
  3. „ГИНИ индеx (Wорлд Банк естимате)”. Wорлд Банк. Приступљено 7. III 2019. 
  4. Хуман Девелопмент Репорт 2020 Тхе Неxт Фронтиер: Хуман Девелопмент анд тхе Антхропоцене. Унитед Натионс Девелопмент Программе. 15 Децембер 2020. стр. 343–346. ИСБН 978-92-1-126442-5. Приступљено 16 Децембер 2020. 
  5. „Маин Аспецтс оф тхе Лаw”. Архивирано из оригинала на датум 2007-07-08. Приступљено 2007-07-08. 
  6. „Ел Салвадор Пассес Битцоин Билл: Цоунтдоwн то Легал Тендер Статус Бегинс”. црyптонеwс.цом. 
  7. „Ел Салвадор бецомес фирст цоунтрy то адопт битцоин ас легал тендер”. тхе Гуардиан. 9 Јуне 2021. 
  8. Ел Салвадор, пример паíс дел мундо ен рецоноцер ал Битцоин цомо монеда де цурсо легал, Јуне 9тх 2021, оффициал wебсите оф тхе Легислативе Ассемблy оф Ел Салвадор


Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „α“, али нема одговарајуће ознаке <references group="α"/>