Руанда

Репубулика y'у Рwанда Рéпублиqуе Рwандаисе Републиц оф Рwанда Република Руанда
Застава Грб
Гесло: Убумwе, Умуримо, Гукунда Игихугу (руандски: "Јединство, рад, домољубље")
Химна: "Рwанда нзиза"
Главни град	Кигали
Службени језици	руандски, француски и енглески
Леадерс
Утемељење	Од Белгије 1. српња 1962.
Површина
• Воде (%)	5,3
Становништво
• Попис из 2004	7.954.013 (91.)
• Густоћа	281 /км2
Валута	руандски франак
Временска зона	+2
Позивни број	250
ИСО 3166 код	[[ИСО 3166-2:Шаблон:ИСО 3166 код|Шаблон:ИСО 3166 код]]
Веб-домена	.рw

Руанда је држава у Језерској регији средишње Африке, без излаза на море. На југу граничи с Бурундијем, на западу с ДР Конгом, на сјеверу с Угандом те на истоку с Танзанијом. Једна је од најгушће насељених земаља Африке.

Земљопис

Западним дијелом Руанде у смјеру сјевер-југ пролази планински ланац који чини разводницу сливова Конга и Нила, и у његовом се сјеверном дијелу налази највиша руандска планина Карисимби (4507 м). Према западу терен се спушта до 1460 м, надморске висине језера Киву, једног од језера Великог тектонског јарка, које чини већи дио границе с ДР Конгом, а према истоку се на планине наставља средишња брежуљкаста висораван (око 1700 м) и, још источније, долина ријеке Кагере с бројним мочварним језерима.

Повијест

Најстарији су становници Руанде преци данас малобројног пигмејског народа Тwа. У првом тисућљећу овамо се, вјеројатно из конгоанских шума, проширио банту народ Хуту доносећи нове пољопривредне технологије. Од 14. до 16. стољећа у Руанду су се сјевера доселили нилотски Тутси чије је традиционално занимање сточарство за разлику од ратарских Хутуа. Тутси су загосподарили овим простором и утемељили краљевство у којем су чинили аристокрацију. Преузели су банту језик, али нису се стопили с већинским Хутуима, од којих се разликују и по неким тјелесним својствима (виши су и свјетлије пути). О подријетлу ових разлика и ступњу мијешања између двију заједница постоје протурјечна гледишта; према једнима, Тутси су генетски различити од Хутуа, према другима разлике су резултат другачије прехране и занимања.

Године 1895. Руанда и сусједни Бурунди постали су њемачке колоније. Нијемци су се у управљању ослонили на већ постојеће државне структуре краљевства Тутсија, слично британској управи у сусједној Уганди. Након Првог свјетског рата колонију је преузела Белгија, чија је власт била изравнија и строжа него њемачка, а за остваривање своје политике присилног рада и високих пореза уновачила је више слојеве Тутсија користећи их као посреднике, што је појачало подјелу између два народа. Многи су се млади сељаци да би избјегли порезна оптерећења и глад одселили у сусједне земље, углавном у Конго и Уганду, у потрази за послом.

Послије Другог свјетског рата Руанда је постала мандатно подручје УН-а под белгијском управом. Реформским процесима који су изједначили право гласа Хутуи су стјецали све више политичких права. Након атентата на краља Мутару III. 1959. и бијега посљедњег краља Кигерија V. у Уганду нестала је монархија Тутсија и већински Хутуи постали су доминантна политичка снага у неовисној руандској републици, проглашеној 1962.

Године 1990. тутсијски Руандски патриотски фронт (РПФ) започео је из својих база у Уганди с нападима против руандске Владе у којој су главну ријеч имали Хутуи. Влада је одговорила прогоном Тутсија које је оптужила за покушај поновног поробљавања Хутуа. Борбе су се наставиле до 1992. када је потписан споразум у Арусхи, главном граду Танзаније.

У травњу 1994. државни зракоплов у којем су били предсједници Руанде Јувéнал Хабyаримана и Бурундија Цyприен Нтарyамира, обојица Хутуи, оборен је при слијетању на аеродром у Кигалију под неразјашњеним околностима. Хутуски су екстремисти непосредно након атентата започели масовни покољ руандских Тутсија и умјерених Хутуа у којем је у сљедећа три мјесеца убијено 937.000 особа. Геноцид је заустављен након што су РПФ и његов вођа Паул Кагаме срушили Владу и преузели власт. Бојећи се освете Тутсија, више од 2 милијуна Хутуа напустило је земљу, али су се многи у међувремену вратили. Неки хутуски паравојни одреди и даље се налазе у источном ДР Конгу.

Руанда је након завршетка рата била упетљана у грађански рат у Конгу. Године 2009. је примљена у Цоммонwеалтх, поставши - након Мозамбика - прва држава којој је то успјело а да није имала непосредне хисторијске везе с Уједињеним Краљевством.

Становништво

Руанда је једна од ријетких афричких земаља чији се териториј донекле поклапа с језично-етничким границама. Готово сви становници говоре руандским који припада банту језицима. Ипак, становништво је према претежном занимању подијељено у Хутуе (84%, углавном ратари), Тутсије (15%, сточари) и Тwа (1%, лончарство и лов). Најбројнија вјера је кршћанство (93%, највише католика око 55%,евангелика и англиканаца је 38%),евидентан је пораст припадника ислама са 0,9% 1981 године на 4,6% 2003 године,анаимизам исповједа мали дио поплације.

Господарство

Око 90% становништва бави се некомерцијалном пољопривредом, али производња хране често не задовољава домаће потребе. Главни извозни производи су кава и чај. Земља прима највећи износ стране помоћи по становнику у Африци.

БДП је за 2004. процијењен на 1300 УСД по становнику (мјерено по ППП-у).

Градови

• Попис градова у Руанди

Руанда на Wикимедијиној остави