Ригел
| Опсервацијски подаци Епоха Ј2000.0 | |
|---|---|
| Сазвјежде | Орион |
| Ректасцензија | 05х 14м 32.27210с[1] |
| Деклинација (астрономија) | −08° 12′ 05.8981″[1] |
| Видљива величина (V) | 0.13[2] |
| Карактеристике | |
| Спектрални тип | Б8 Иае[3] |
| Б-V Индекс боја | −0.03[4] |
| У-Б Индекс боја | −0.66[4] |
| Промјенљиви тип | Денеб[5] |
| Астрометрија | |
| Радијална брзина (Рв) | Шаблон:ФорматтингЕррор[6] км/с |
| Право кретање (μ) | РА: +1.31[1] мас/год. Дец.: +0.50[1] мас/год. |
| Паралакса (π) | 3.78 ± 0.34 мас |
| Удаљеност | 860 ± 80 лy (260 ± 20 пц) |
| Апсолутна величина (MV) | Шаблон:ФорматтингЕррор[3] |
| Детаљи | |
| Маса | Шаблон:ФорматтингЕррор[7] M☉ |
| Радијус | Шаблон:ФорматтингЕррор[3] Р☉ |
| Луминозитет | - L☉ |
| Температура | Шаблон:ФорматтингЕррор[7] К |
| Металицитет | - |
| Ротација | - |
| Старост | - година |
| Остале ознаке | |
| Датабасе референцес | |
| СИМБАД | дата |
Ригел (β Орион) је најсјајнија звијезда у сазвијежђу Орион и шеста по сјајности звијезда на небу. Његова видљива магнитуда сјаја износи 0,18. Иако је означен са бета, готово увијек је сјајнији од алфа Ориона - Бетелгез.
Физикалне особине
[уреди | уреди извор]Мјерењем паралаксе не може се са сигурношћу утврдити удаљеност Ригела од Земље. Спектроскопска мјерења показују да се Ригел налази на удаљености између 700 и 900 с.г., док по Хиппарцосу та удаљеност износи око 773 свјетлосне године (237 парсека) са процијењеном стандардном грешком од 19%. Ригел спада у класу Б8Иаб тзв. супергигант. Маса му је око 17 пута већа од Сунца, а од њега има око 40.000 пута већи луминозитет.[9] Ригел спада у ред најсјајнијих звијезда нашег локалног региона галаксије, најближа сјајна звијезда Ригелу је Денеб, који је удаљен око 3300 с.г. (1000 парсека) а налази се у Орионовој "руци".
Пошто је Ригел тако свијетао и креће се кроз регион препун маглица, освјетљује неколико магличастих облака у својој непосредној близини, од којих је најизразитија ИЦ 2118 (Маглица вјештичина глава).[10] Ригел је такођер повезан и са маглицом Ориона, која се налази у готово истој равни као и он, али је скоро двоструко више удаљена од Земље. Успркос те удаљености, пројекције кретања Ригела у току његовог очекиваног животног вијека, показују да ће се ова звијезда у далекој будућности значајно приближити маглици Ориона. Резултат тога је да се Ригел понекад класифицира као удаљени члан Орионове групе ОБ1, заједно са многим другим сјајним звијездама у том региону неба; или, још конкрентије, као члан групе Бик-Орион Р1, уз резервисано чланство у групи ОБ1 заједно са младим звијездама ближим маглици које су у фази формирања.[10]
Ригел је незнатно варијабилан, на неправилан начин који је карактристичан за звијезде супергиганте. Његова магнитуда варира унутар 22 до 25 дана између 0,03 и 0,3. Због варијабилности главне звијезде у систему (Ригел је тројна звијезда), некад се разматра постојање и четврте звијезда у систему, мада је могуће да је то резултат физичког пулсирања површине Ригела А.[11]
Спектроскопија
[уреди | уреди извор]Проведене студије које су испитивале Хα линије, показују веома велику палету конфигурација. Оне иду од велике емисије до велике апсорпције. У току су студије које требају показати да ли у тим конфигурацијама постоје правилности.
Ригел је окружен љуском испуштених гасова, за које се сматра да су настали због његовог пулсирања, звјезданог вјетра или нечег трећег. Ова појава није до краја разјашњена.[10]
Систем
[уреди | уреди извор]Још од 1831 је познато да је Ригел визуални бинарни систем, који је први измјерио Фриедрицх Георг Wилхелм вон Струве. Иако Ригел Б и није толико слабог сјаја са магнитудом од 6,7; њена близина главној звијезди - Ригелу А који је преко 500 пута сјајнији - представља велику препреку у његовом посматрању путем мањих телескопа.[11] Процјењује се да је Ригел Б удаљен од матичне звијезде преко 2.200 астрономских јединица. Не чуди чињеница да између њих нема знакова орбиталног кретања иако се чини да обје звијезде дијеле исто релативно кретање у односу на околне звијезде.[10][11]
Сам Ригел Б је спектроскопски бинарни систем, који се састоји од двије секвенцијалне звијезде које ротирају око заједничког центра гравитације сваких 9,8 дана. Обје звијезде припадају спектралној класи Б9В; иако је Ригел Б масивнији од Ригела C, чинећи 2,5 и 1,9 маса Сунца, респективно.[10][11]
Крајем 19. и почетком 20. вијека водила се полемика о могућој визуалној бинарности Ригела Б. Одређени број астронома је тврдио да се може видјети двије звијезде, док су други то оповргавали. Посматрања од тада су потпуно искључила могућност да се визуелно докаже постојање стварног бинарног пратиоца Ригела Б.[10][11]
Етимологија и културолошка значајност
[уреди | уреди извор]Име звијезде потиче од њене локације унутар сазвијежда Ориона. На арапском пуни назив био му је Риџл Џауза ал-Јусра, дословно Лијева нога централног (сазвијежђа). Друго арапско име је رجل الجبار - Риџл-Џабар ("Нога великог дива", "освајача"), што је извор друге варијанте имена Ригела - Алџебар или Елџебар, мада се ове варијанте рјеђе користе.
Такођер је познат и као 参宿七 (Шенксиу Ки, "Седма од три звијезде") код Кинеза. Ова математичка нелогичност је из разлога што је првобитни назив звијежђа Ориона укључивао само три звијезде (у "појасу" Ориона), а касније су додане још четири звијезде у ово сазвијежђе али је назив "три звијезде" остао. У поморској навигацији, Ригел је једна од најважнијих навигацијских звијезди, јер је веома сјајна, веома лахко се може лоцирати те је видљива са готово свих географских ширина.
Такођер је познат и као 源氏星(Гењибосхи "Звијезда Гењи") у јапанском језику.[12][13]
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 ван Лееуwен, Ф. (Новембер 2007). „Валидатион оф тхе неw Хиппарцос редуцтион”. Астрономy анд Астропхyсицс 474 (2): 653–664. арXив:0708.1752. Бибцоде 2007A&A...474..653V. ДОИ:10.1051/0004-6361:20078357.
- ↑ Бибцоде: 2002yЦат.2237....0Д
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Мораввеји, Ехсан; Гуинан, Едwард Ф.; Схултз, Матт; Wиллиамсон, Мицхаел Х.; Моyа, Андрес (Марцх 2012), „Астеросеисмологy оф тхе неарбy СН-II Прогенитор: Ригел. Парт I. Тхе МОСТ Хигх-прецисион Пхотометрy анд Радиал Велоцитy Мониторинг”, Тхе Астропхyсицал Јоурнал 747 (1): 108–115, арXив:1201.0843, Бибцоде 2012ApJ...747..108M, ДОИ:10.1088/0004-637X/747/2/108
- ↑ 4,0 4,1 Ницолет, Б. (1978). „Пхотоелецтриц пхотометриц Цаталогуе оф хомогенеоус меасурементс ин тхе УБВ Сyстем”. Астрономy анд Астропхyсицс Супплемент Сериес 34: 1–49. Бибцоде 1978A&AS...34....1N.
- ↑ Мораввеји, Ехсан; Моyа, Андрес; Гуинан, Едwард Ф. (Април 2012), „Астеросеисмологy оф тхе неарбy СН-II Прогенитор: Ригел. Парт II. ε-мецханисм Триггеринг Гравитy-моде Пулсатионс?”, Тхе Астропхyсицал Јоурнал 749 (1): 74–84, Бибцоде 2012ApJ...749..74M, ДОИ:10.1088/0004-637X/749/1/74
- ↑ ДОИ:10.1134/S1063773706110065
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд - ↑ 7,0 7,1 ДОИ:10.1051/0004-6361/201014164
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд - ↑ „СИМБАД Астрономицал Датабасе”. Ресултс фор Ригел. Приступљено 2008-04-10.
- ↑ „Јамес Калер, "Ригел"”. Архивирано из оригинала на датум 2005-12-29. Приступљено 2015-06-27.
- ↑ 10,0 10,1 10,2 10,3 10,4 10,5 Петер Једицке анд Давид Х. Левy, Регал Ригел, 52. Тхе Неw Цосмос, Wаукесха: Калмбацх Боокс, 1992, стр.48-53. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Једицке” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 11,0 11,1 11,2 11,3 11,4 Роберт Бурнхам Јр.: Бурнхам'с Целестиал Хандбоок, Неw Yорк, Довер Публицатионс Инц., 1978, стр. 1300, ИСБН 978-0-486-23568-4 Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Бурнхам” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ "ен:Даијирин" п.815 ИСБН：4385139024
- ↑ ен:Хōеи Нојири "Схин сеиза јyунреи" п.19 ИСБН： 9784122041288
Литература
[уреди | уреди извор]- Ауфденберг, Ј. П.; ет ал. (2008), „Лимб Даркенинг: Геттинг Wармер”, Тхе Поwер оф Оптицал/ИР Интерферометрy 1 (1): 71–82, Бибцоде 2008poii.conf...71A, ДОИ:10.1007/978-3-540-74256-2_8
- Гаррисон, Р. Ф. (Децембер 1993), „Анцхор Поинтс фор тхе МК Сyстем оф Спецтрал Цлассифицатион”, Буллетин оф тхе Америцан Астрономицал Социетy 25: 1319, Бибцоде 1993AAS...183.1710G, архивирано из оригинала на датум 2019-06-25, приступљено 2012-02-04
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Каталог сјајних звијезда
- Ригел Архивирано 2005-12-29 на Wаyбацк Мацхине-у
- Имаге оф Ригел фром Астрономy Пицтуре оф тхе Даy (АПОД)
- Астрономисцхе Датен зу Ригел (СИМБАД)
- Грößенверглеицх мит андерен Химмелскöрперн