Република Куба (1902–1959)

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Република Куба
Репúблица де Цуба
  
 
  
1902. – 1906.
1909. – 1959.
  
 
  
Застава Грб
Застава Грб
Химна: "Ла Баyамеса"
Локација Републике Кубе
Локација Републике Кубе
Главни град Хавана
Језик/ци шпањолски језик
Религија католицизам
Влада Унитарна предсједничка република
(1902–1940)
Ауторитарна полупредсједничка република
(1940–1959)
Предсједник
 - 1902. – 1906. Томáс Естрада Палма (први)
 - 1952. – 1959. Фулгенцио Батиста (задњи)
Премијер
 - 1940. – 1942. Царлос Заyас (први)
 - 1959. Јосé Мирó Цардона (задњи)
Хисторија Модерно доба
 - Платтов амандман 2. ожујка 1901.
 - Усвојен Устав 20. свибња 1902.
 - Пентархија 1933.
 - Споразум о односима 29. свибња 1934.
 - Батистин пуч 1952.
 - Кубанска револуција 1. сијечња 1959.
Валута кубански пезо
Данас дио  Куба

Република Куба (шпањолски: Репúблица де Цуба) у периоду од 1902. до 1959. године реферира се на повијесни период у развоју државности Кубе, од тренутка стицања потпуне независности након прве америчке окупације 1902. године па до Цастрове комунистичке револуције 1959. године. Република Куба је готово континуирано егзистирала током 57 година, уз изузетак друге америчке окупације, која је трајала од 1906. до 1909. године. Након Цастрове револуције, Куба није раскинула државноправну традицију с иницијалном републиком, али је уведен социјалистички сустав па се у хисториографској литератури та два периода, иако није дошло до раскида у правном смислу, проматрају одвојено.

Кубанску независност гарантирали су Теллеров и Платтов амандман, а формално је реализирана 20. свибња 1902. усвајањем Устава. Иако формално независна, Куба је у овом периоду била клијентска држава Сједињених Држава. Изворно је била представничка демокрација, међутим врло брзо је почела потпадати под контролу различитих војних хунти. Дотад најснажнију диктатуру проводио је предсједник Герардо Мацхадо, који је свргнут током 1933. године, а његов насљедник, Царлос Мануел де Цéспедес y Qуесада, уклоњен је у тзв. Пуковничком пучу, којег је предводио Фулгенцио Батиста. На власт је дошла Пентархија, која је за свог насљедника одредила свог члана, Рамóна Грауа.

Након Грауове оставке 1934. године, Батиста је преузео контролу над Кубом преко серије марионетских предсједника, а што је довело до периода константног немира на отоку. Године 1940., усвојен је нови, прогресивни устав, а Батиста је изабран за предсједника. Након истека четверогодишњег мандата, на чело државе поново је дошао Грау, али исти није успио стабилизирати ситуацију у држави. Након што је свој мандат одрадио Грауов штићеник, Царлос Прíо Соцаррáс, Батиста се поново кандидирао на изборима 1952. године. Након изборног пораза, Батиста је повао пуч и поново преузео власт, забранивши исте године дјеловање Комунистичке партије Кубе. Батистина Куба је истовремено била и прилично напредна земља за латиноамеричке стандарде, међутим отприлике трећина становника се сматрала сиромашнима и није уживјела у прерасподјели материјалних добара. Крајем 50-их долази до јачања забрањених комуниста што прераста у револицију која је довела до Батистина свргавања и бијега из земље 1959. године те успоставе социјалистичког система на Куби. Тим је чином формално докинута Република Куба из 1902. године, а држава је, под истим називом, наставила егзистирати као социјалистичка држава.