Пређи на садржај

Пуриша Ђорђевић

Извор: Wikipedija
Пуриша Ђорђевић
Биографске информације
РођењеМладомир Ђорђевић
(1924-05-06)6. 5. 1924.
Чачак, Краљевина СХС
Смрт23. 11. 2022. (доб: 98)
Београд, Србија
СупружникМилена Дравић
РодбинаРадослав Андрић
Професионалне информације
Занимањережисер
Знаменита дјела

Младомир Пуриша Ђорђевић (Чачак, 6. мај 1924Београд, 23. новембар 2022) био је југославенски и српски филмски режисер и сценариста.

Рођен је на Ђурђевдан 1924. године.[1] Пре Другог светског рата био је члан СКОЈ-а. На почетку устанка у Србији ступио је у партизане. Заробљен је и упућен у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Као младић је 1946. играо за чачански Борац.[1] Као новинар почео је рад у „Политици“ 1946. године.[2] Од 1947. је радио на Филмским новостима као уредник, а касније као режисер документарних филмова. Снимио је око 50 кратких и 20 дугометражних филмова. Аутор је десет романа. Као глумац је наступао у филму Југ југоисток (2005).

Оженио се 1960. године Миленом Дравић, са којом се касније развео. Из другог брака има ћерку Лидију, удату за Рашу Андрића.[3]

Признања

[уреди | уреди извор]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Филмови које је режирао Пуриша Ђорђевић
Год. Назив Жанр Награда
1953. Општинско дете
1955. Два зрна грожђа
1961. Први грађанин мале вароши
1961. Лето је криво за све
1964. Јова Мијатовић
1965. Девојка
1966. Сан
1967. Јутро Златна арена за режију
1968. Подне
1969. Крос контри
1970. Бициклисти
1972. Киша
1975. Павле Павловић
1978. Тренер
1980. Осам кила среће
1997. Танго је тужна мисао која се плеше Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи
2007. Два
  • Маслачак
  1. 1,0 1,1 „Младимир у земљи стараца” (ср). Политика. 30. 4. 2009.. Приступљено 3. 2. 2012. 
  2. Мој почетак у „Политици“ („Политика“, 14. фебруар 2013), Приступљено 24. 4. 2013.
  3. Највећа принцеза мојих филмова била је Милена Дравић („Политика“, 13. септембар 2015)
  4. „„Парада“ најбољи филм” (ср). Радио-телевизија Републике Српске. 2. 2. 2012.. Приступљено 3. 2. 2012. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]