Председнички систем

  Предсједничке републике са пуним предсједничким системом.

  Државе са полупредсједничким системом.

  Парламентарне републике са извршним предсједнишвом бираним у парламенту

  Парламентарна република са церемонијалним предсједником, гдје премијер представља извршну власт.

  Уставне монархије у којима извршну власт припада монарху, а обично је врши премијер.

  Уставне монархије, које имају одвојеног шефа владе али краљевска породица држи политичку моћ

  Апсолутне монархије

  Једнопартијске државе

Предсједнички систем или систем предсједничке владе је уставно-политички систем организације власти у коме је начелно оштро извршена диоба власти на законодавну, извршну и судску, те је свака самостална у подручју које јој је уставом додјељено. Ус­пос­тав­љен је Уставом САД из 1787., као пр­ви об­лик ус­тав­не предсједничке вла­де у сви­је­ту. У предсједничком систему предсједнику државе повјерена је извршна власт, а парламенту законодавна власт, чиме је у једној особи кумулирана атрибуција шефа државе и премијера. Предсједник државе начелно не може утицати на положај и рад парламента, међутим он то може чинити посредно или непосредно (преко представника своје странке у парламенту или „порука нацији“).

Амерички модел снажно је утицао на његово увођење у многобројним државама, без обзира на то каква су начела, околности и политички разлози условили такво опредјељење. У већини земаља тзв. Трећег свијета такав уставни оквир послужио је као основа за развој предсједничког система, у коме је остварена готово потпуна доминација државног поглавара у систему организације власти. Смјена врха власти у тим државама војним или државним ударом није неуобичајна.

Повезано

• Парламентарни систем

Литература

• Лоwелл Баррингтон (2012). Цомпаративе Политицс: Струцтурес анд Цхоицес. Ценгаге Леарнинг. стр. 169–. ИСБН 1-111-34193-1. 
• Петер Филзмаиер, Фритз Плассер: Политик ауф американисцх. Wахлен унд политисцхер Wеттбеwерб ин ден УСА. Wиен, Манз 2005, ИСБН 3-214-08330-9.
• Петер Филзмаиер, Фритз Плассер: Дие американисцхе Демократие. Дас Региерунгссyстем унд дер политисцхе Wеттбеwерб. Манз, Wиен 1997, ИСБН 3-214-05971-8.
• Wолфганг Јäгер/Цхристопх M. Хаас/Wолфганг Wелз (Хрсг.): Региерунгссyстем дер УСА: Лехр- унд Хандбуцх. 3. Ауфл., Олденбоург, Мüнцхен 2007, ИСБН 978-3-486-58438-7.
• Хеинрицх-W. Крумwиеде, Детлеф Нолте: Дие Ролле дер Парламенте ин ден Прäсидиалдемократие Латеинамерикас. Институт фüр Ибероамерика-Кунде, Хамбург 2000, ИСБН 3-926446-65-X.
• Јудитх Сцхултз: Прäсидиелле Демократиен ин Латеинамерика. Еине Унтерсуцхунг дер прäсидиеллен Региерунгссyстеме вон Цоста Рица унд Венезуела. Вервуерт, Франкфурт ам Маин 2000, ИСБН 3-89354-251-5.
• Јорге Царпизо МцГрегор: Дас меxиканисцхе Прäсидиалсyстем. Еберхард, Мüнцхен 1987, ИСБН 3-926777-01-X.
• Јуан Ј. Линз: Тхе фаилуре оф пресидентиал демоцрацy. Тхе Јохнс Хопкинс Университy Пресс, Балтиморе 1994, ИСБН 0-8018-4784-2.
• Ницхолас Wахл (Хрсг.): Ла Франце прéсидентиелле. Л’инфлуенце ду суффраге универсел сур ла вие политиqуе. Прессес де ла Фондатион Натионале дес Сциенцес Политиqуес, Парис 1995, ИСБН 2-7246-0658-2.
• Реинхолд Зиппелиус, Аллгемеине Стаатслехре, § 42. 16. Ауфлаге, C.Х. Бецк, Мüнцхен, 2010, ИСБН 978-3-406-60342-6

Вањске везе

• Тхе Греат Дебате: Парлиамент версус Цонгресс Архивирано 2009-09-09 на Wаyбацк Мацхине-у
• Цастагнола, Андреа/Пéрез-Лиñáн, Анíбал: Пресидентиал Цонтрол оф Хигх Цоуртс ин Латин Америца: А Лонг-терм Виеw (1904-2006), ин: Јоурнал оф Политицс ин Латин Америца, Хамбург 2009.