Пређи на садржај

Председнички систем

Извор: Wikipedija
  Предсједничке републике са пуним предсједничким системом.
  Парламентарне републике са извршним предсједнишвом бираним у парламенту
  Парламентарна република са церемонијалним предсједником, гдје премијер представља извршну власт.
  Уставне монархије у којима извршну власт припада монарху, а обично је врши премијер.
  Уставне монархије, које имају одвојеног шефа владе али краљевска породица држи политичку моћ

Предсједнички систем или систем предсједничке владе је уставно-политички систем организације власти у коме је начелно оштро извршена диоба власти на законодавну, извршну и судску, те је свака самостална у подручју које јој је уставом додјељено. Ус­пос­тав­љен је Уставом САД из 1787., као пр­ви об­лик ус­тав­не предсједничке вла­де у сви­је­ту.[1] У предсједничком систему предсједнику државе повјерена је извршна власт, а парламенту законодавна власт, чиме је у једној особи кумулирана атрибуција шефа државе и премијера. Предсједник државе начелно не може утицати на положај и рад парламента, међутим он то може чинити посредно или непосредно (преко представника своје странке у парламенту или „порука нацији“).[2]

Амерички модел снажно је утицао на његово увођење у многобројним државама, без обзира на то каква су начела, околности и политички разлози условили такво опредјељење. У већини земаља тзв. Трећег свијета такав уставни оквир послужио је као основа за развој предсједничког система, у коме је остварена готово потпуна доминација државног поглавара у систему организације власти. Смјена врха власти у тим државама војним или државним ударом није неуобичајна.

Повезано

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Сундqуист, Јамес (1992). Цонститутионал Реформ анд Еффецтиве Говернмент. Броокингс Институтион Пресс. стр. 11. 
  2. Нелсон, Дана D. (2008). Бад фор Демоцрацy: Хоw тхе Пресиденцy Ундерминес тхе Поwер оф тхе Пеопле. Миннеаполис, Миннесота: Университy оф Миннесота Пресс. стр. 248. ИСБН 978-0-8166-5677-6. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Лоwелл Баррингтон (2012). Цомпаративе Политицс: Струцтурес анд Цхоицес. Ценгаге Леарнинг. стр. 169–. ИСБН 1-111-34193-1. 
  • Петер Филзмаиер, Фритз Плассер: Политик ауф американисцх. Wахлен унд политисцхер Wеттбеwерб ин ден УСА. Wиен, Манз 2005, ИСБН 3-214-08330-9.
  • Петер Филзмаиер, Фритз Плассер: Дие американисцхе Демократие. Дас Региерунгссyстем унд дер политисцхе Wеттбеwерб. Манз, Wиен 1997, ИСБН 3-214-05971-8.
  • Wолфганг Јäгер/Цхристопх M. Хаас/Wолфганг Wелз (Хрсг.): Региерунгссyстем дер УСА: Лехр- унд Хандбуцх. 3. Ауфл., Олденбоург, Мüнцхен 2007, ИСБН 978-3-486-58438-7.
  • Хеинрицх-W. Крумwиеде, Детлеф Нолте: Дие Ролле дер Парламенте ин ден Прäсидиалдемократие Латеинамерикас. Институт фüр Ибероамерика-Кунде, Хамбург 2000, ИСБН 3-926446-65-X.
  • Јудитх Сцхултз: Прäсидиелле Демократиен ин Латеинамерика. Еине Унтерсуцхунг дер прäсидиеллен Региерунгссyстеме вон Цоста Рица унд Венезуела. Вервуерт, Франкфурт ам Маин 2000, ИСБН 3-89354-251-5.
  • Јорге Царпизо МцГрегор: Дас меxиканисцхе Прäсидиалсyстем. Еберхард, Мüнцхен 1987, ИСБН 3-926777-01-X.
  • Јуан Ј. Линз: Тхе фаилуре оф пресидентиал демоцрацy. Тхе Јохнс Хопкинс Университy Пресс, Балтиморе 1994, ИСБН 0-8018-4784-2.
  • Ницхолас Wахл (Хрсг.): Ла Франце прéсидентиелле. Л’инфлуенце ду суффраге универсел сур ла вие политиqуе. Прессес де ла Фондатион Натионале дес Сциенцес Политиqуес, Парис 1995, ИСБН 2-7246-0658-2.
  • Реинхолд Зиппелиус, Аллгемеине Стаатслехре, § 42. 16. Ауфлаге, C.Х. Бецк, Мüнцхен, 2010, ИСБН 978-3-406-60342-6

Вањске везе

[уреди | уреди извор]