Порторико

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Слободна држава Порторико
Естадо Либре Асоциадо де Пуерто Рицо
Цоммонwеалтх оф Пуерто Рицо
Порторико
Гесло"Јоаннес ест номен ејус" (латински)
(сх. „У име светог Јована Крститеља“)
Химна: "Ла Боринqуеñа
"
Увећани положај Порторика на карти Америка
Градови Порторика
СтатусТериториј Сједињених Америчких Држава
Главни град
и
Сан Јуан
Службени језицишпански и енглески
национални језицишпански (94.1% становништва)
Површина
• 
9,104 км2
Становништво
• Процјена за 2017.
3,337,177 (130.)
• Попис из 2010.
3,725,789
• Густоћа
375 /км2
БДП (ППП)процјена за 2018. 
• Укупно
125,861,000,000 $ (75.)
• Пер цапита
38,126 $ (29.)
БДП (номинални)процјена за 2018. 
• Укупно
103,676,000,000 $ (62.)
• Пер цапита
30,586 $ (32.)
Гини53.1
висок
ХДИ0.845
јако висок
ВалутаАмерички долар
Временска зонаУТЦ-4
Позивни број+1-787, +1-939
ИСО 3166 код[[ИСО 3166-2:Шаблон:ИСО 3166 код|Шаблон:ИСО 3166 код]]
Веб-домена.пр

Слободна држава Порторико (шпан. Естадо Либре Асоциадо де Пуерто Рицо; Енгл. Цоммонwеалтх оф Пуерто Рицо) је једно од Америчких вањских подручја, оточна држава Кариба удружена са САД-ом. Састоји се од отока Порторико и више мањих отока, Виеqуес, Цулебра, Цулебрита, Паломино, Мона и Монита. Порторико је најисточнији и најмањи оток Великих Антила.

Повијест

[уреди | уреди извор]

Открио га је Кристофор Колумбо на свом другом путовању 1493 чиме је постао дијелом Шпањолских посједа. Петнаест година касније Јуан Понце де Леóн је почео са колонизирањем отока, што је довело до исријебљења Индијанаца и "увоза" црних робова .

Још прије добивања унутрашње аутономије 1897 од Шпањолске, на отоку је 1873 укинуто ропство.[1]

Годину дана касније, 10. просинца 1898., Сједињене Америчке Државе су анектирале Порторико. То је била посљедица шпањолско-америчког рата. Са доношењем Јонесовог акта (1917) Порторико поново добива право на унутрашњу самоуправу, која се 1948 још проширује. 25. српња 1952 оток добија статус доминиона.

У гласовањима 1967. и 1993. Порториканци су се изјаснили против неовисности и за наставак повезаности са САД-ом. Реорганизацију у стандардну америчку Савезну државу су одбили, предност су дали статусу из 1952. године.

Политика

[уреди | уреди извор]

Порторико је придружена слободна држава унутар САДа.

Порториканци су грађани САДа, али на изборима у САДу немају гласачко право. У представничком дому Конгреса САД-а Порторико је заступљен са једним претставником али без права гласа.

На једном од малих отока испред Порторика, Виеqуесу, морнарица САД-а је од Другог свјетског рата тестирала оружје не обазирући се при томе превише на становништво и околиш. Грађани су повремено запосједали то подручје. Борили су се, дијелом потпомогнути и од стране локалних политичара, за тренутни прекид маневара. Стрељиво, међу осталим и оно са осиромашеним ураном и остатци кемикалија доводе, по њиховом мишљењу, до повећаног постотка обољевања дјеце од Рака као и других утјецаја на здравље становништва. Након политичке борбе која је трајала десетљећима, 2001. је постигнут договор са Владом САД-а, па је у свибњу 2003 почело повлачење војних снага САД-а са отока Виеqуес.

Политичко поднебље у Порторику се разликује од америчког. Имају више странака које су својим дјеловањем окренуте прије свега унутарњим проблемима Порторика.

Географија

[уреди | уреди извор]

Оток је брдовит са пуно брдовитих подручја (60% површине), али има и подручја са кишним шумама , пустињама и плажама.

Оток је окружен врло дубоким дијеловима оцеана: дуж сјевера отока протеже се Порториканска бразда са дубином од 9.219 м у Атлантику, а на југу је венецуелански базен дубине 5.649 м у карипском мору .

Демографија

[уреди | уреди извор]

Становништво Порторика је подијељено на 78 опћина. Више од 80% од непуних 4 милијуна становника Порторика су католици (практични католици су њих око 55%). Иако је оток дио САД-а, само њих око 10% се изјашњава да су Американци. Већина (читавих 87%) сами себе виде као потомке Шпањолаца или афричких робова. Као први језик, шпањолски говори више од 93% а први језик је енглески само за њих 7%. На свеучилиштима се углавном предаје само на енглеском.

Господарство

[уреди | уреди извор]

Најважнији пољопривредни производи су им шећерна трска, банане, кава, ананас и духан, а важан је и риболов. Важније индустијске гране су прехрамбена производња, текстилна и цементна индустрија и производња стројева, али је важан господарски фактор и туризам.

У Арецибу се у једној котлини налази Телескоп Арецибо, највећи радио-телескоп на свијету.

На отоку влада (суб-) тропска клима са просјечном температуром од 28°Ц. Сјеверна обала и виши дијелови отока имају редовите пљускове, док је јужни дио релативно сух.

  1. Мирјана Полић-Бобић - Рађање хиспанскоамеричког свијета, Наклада ЉЕВАК д.о.о., Загреб 2007., стр. 79.