Љетне олимпијске игре 2016.

Извор: Wikipedija
(преусмерено са Olimpijada 2016)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Љетне олимпијске игре 2016.
Опћи подаци
Град домаћин Рио де Јанеиро, Бразил
Отварање 5. аугуст 2016.
Затварање 21. аугуст 2016.
Статистика
Број држава 207
Број спортова 28
Број такмичења 306

Љетне олимпијске игре 2016, службено познате као XXXI олимпијске игре и често зване Рио 2016, биле велико су међународно спортско такмичење у традицији Олимпијских игара одржане у Рио де Јанеироу, Бразил, од 5. до 21. аугуста 2016. године. Рекордан број земаља је учествовао у рекордном броју спортова. Учествовало је преко 10.500 спортиста из 206 Националних олимпијских комитета (НОК), укључујући дебитанте Косово и Јужни Судан.[1] Са 306 комплета медаља, игре су имале 28 олимпијских спортова - укључујући рагби 7 и голф, које је Међународни олимпијски комитет додао у 2009. години. Ови спортски догађаји су одржани на 33 борилишта у граду домаћину и 5 борилишта у градовима: Сãо Пауло (највећи град у Бразилу), Бело Хоризонте, Салвадор, Брасíлиа (главни град Бразила) и Манаус.

Ово су биле прве Љетне олимпијске игре у оквиру предсједавања Тхомаса Бацха МОК-ом.[1] Град домаћин, Рио де Јанеиро, је одлучен на 121. сједници МОК-а одржаној у Копенхагену, Данска, 2. октобра 2009. године. Рио је био први јужноамерички град који је угостио Љетне олимпијске игре. Такођер ово су прве игре одржане у земљи португалског говорног подручја, прве игре које су одржане у потпуности током зимске сезоне земље домаћина (игре 2000. године су почеле 15. септембра – 5 дана прије септембарског еквиноција у јужној хемисфери), прве од 1968. године одржане у Латинској Америци и прве од 2000. (треће укупно) одржане у јужној хемисфери.[2]

Одабир домаћина

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Кандидатуре за домаћинство Олимпијских играра 2016.
Дјевојчица додаје свој потпис као подршку кандидатури Рио де Јанеироа да угости Олимпијске игре 2016. (јануар 2009).

Процес одабира домаћина Љетних олимпијских игара 2016. године службено је почео 16. маја 2007.[3] Први корак за сваки град је било подношење почетне пријаве Међународном олимпијским комитету (МОК) до 13. септембра 2007, чиме се потврђује њихова понуда. Довршени службени папири понуде, који садрже одговоре на 25 питања МОК-а, били су достављени од стране сваког града подносиоца пријаве до 14. јануара 2008. 4. јуна 2008. године четири града кандидата су изабрана у ужи избор: Цхицаго, Мадрид, Рио де Јанеиро и Токио (који је угостио ЉОИ 1964. и бит ће поново домаћин у 2020). МОК није промовисао Доху у фазу кандидатура, упркос постизању бољег резултата од изабраног кандидата града Рио де Јанеироа, због њихове намјере да угосте Олимпијаду у октобру, изван МОК-овог спортског календара. Праг и Баку такођер нису успјели проћи даље.[4]

Мароканка Наwал Ел Моутаwакел је била на челу десетерочлане Комисије за процјену, она је такођер предсједавала и комисијом за процјену кандидатура за Љетне олимпијске игре 2012. Комисија је направила инспекције на лицу мјеста током другог квартала 2009. године. 2. септембра, мјесец дана прије избора домаћина, они су издали свеобухватну техничку процјену за чланове МОК-а.[5]

На снагу су стављена многа ограничења како би се спријечила комуникација или директно утицање на 115 чланова гласача. Градови нису смјели позвати у посјету ни једног члана МОК-а, нити су им смјели слати било шта што би се могло протумачити као поклон. Ипак, градови понуђачи су уложили велике суме у своје ПР и медијске програма у покушају да индиректно утјечу на чланове МОК-а придобивањем домаће публике, добивањем подршке од спортских медија и опћих међународних медија.

На крају крајева, ви комуницирате са само 115 људи до којих свако има људе који утичу на њега и групе које врше притисак, али у суштини ви и даље не говорите са више од око 1.500 људи, можда 5.000 у најширем смислу. Ту се не ради само о добивању гласова, већ се ради о циљаној и веома пажљиво планираној кампањи.

– Јон Тиббс, консултант напонуду Токија[6]

Финално гласање је одржано 2. октобра 2009. године у Копенхагену, гдје су Мадрид и Рио де Јанеиро сматрани за фаворите добивања игара. Цхицаго и Токио су елиминисани након прве и друге рунде гласања, док је Рио де Јанеиро са значајном предношћу у односу на Мадрид дошао у финалну рунду. Предност је задржана и Рио де Јанеиро је одабран за домаћина Љетних олимпијских игара 2016. године. Неуспјеле кандидатуре других јужноамеричких градова укључују Буенос Аирес (1936, 1956, 1968, 2004), Цали (1976, 1988, 2004) и Брасíлиа, која се повукла током одабира домаћина за ЉОИ 2000.

Резултати одабира домаћина за ЉОИ 2016.[7]
Град НОК Рунда 1 Рунда 2 Рунда 3
Рио де Јанеиро  Бразил 26 46 66
Мадрид  Шпанија 28 29 32
Токио  Јапан 22 20 —
Цхицаго  Сједињене Америчке Државе 18 — —

Развој и припрема

[уреди | уреди извор]
Карта Рио де Јанеира која показује такмичарска борилишта за Олимпијске игре 2016.
Стадион Марацанá, локација церемонија отварања и затварања, те финала ногометног турнира.
Радицал Парк оф Рио

26. јуна 2011. године, на АроундТхеРингс.цом је објављено да је Родерлеи Генерали, оперативни директор Рио де Јанеиро Организационог комитета за Олимпијске игре, поднио оставку само годину дана након што је преузео посао у РООК-у. Ово долази само пет мјесеци након отказа главног директора за усаглашеност, Флáвио Пестана, из приватних разлога.[8] Пестана се повукао касније током Љетних параолимпијских игара 2012. Ренато Циуцхин је тада именован као главни директор за усаглашеност.[9]

Борилишта и инфраструктура

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Борилишта на Олимпијским и Параолимпијским играма 2016.

У Рио де Јанеиру, Барра да Тијуца ће угостити већину борилишта Олимпијских и Параолимпијских игара 2016. Остатак ће бити смјештен у три зоне града домаћина: Плажа Цопацабана, Марацанã и Деодоро. У Барра да Тијуца ће се такођер налазити и олимпијско село.

Хисторијски центар Риа пролази кроз велики пројект ревитализације урбаних риви под називом Порто Маравилха.[10] Оне покривају површину од 5 км2. Пројект има за циљ да преуређење лучког подручја повећа атрактивност центра града и побољша положаја конкурентности Риа у глобалној економији. Урбано реновирање укључује: 700 км јавних мрежа водовода, канализације, дренаже, електричне енергије, плина и телекомуникација; 4 км тунела; 70 км путева; 650 км2 тротоара; 17 км бициклистичких стаза; 15,000 стабала; три постројења за пречишћавање отпадних вода. Као дио реновације, изграђен је нови трамвај који иде од Аеродрома Сантос Думонт до Родовиáриа Ново Рио. Трамвај је покренут у априлу 2016.[11] Олимпијске игре захтјевају више од 200 километара сигурносне ограде. За складиштење материјала, Рио 2016 користи два складишта. 15.000 квадратних метара велико шкладиште у Барра да Тијуца у западном Рију се користи за прикупљање и састављање намјештаја и прибора за Олимпијско село. Друго складиште величине 90.000 квадратних метара, смјештено у Дуqуе де Цаxиас у близини цесте која води до борилишта, садржи сву опрему потребну за спортске догађаје.[12]

Иако цијели град пролази кроз велика побољшања инфраструктуре, постоји забринутост да се неки од пројеката никад неће остварити.[13]

Село спорташа

[уреди | уреди извор]

За село спорташа се тврди да је највеће у олимпијској хисторији. Подручје укључује око 80.000 столица, 70.000 столова, 29.000 мадраца, 60.000 вјешалица, 6.000 телевизора и 10.000 паметних телефона.[12]

Ногомет

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Ногомет на Олимпијским играма 2016.

Додатно, неке ногометне утакмице ће се одиграти на 5 стадиона у градовима: Сãо Пауло, Бело Хоризонте, Салвадор, Брасíлиа и Манаус.

Технологија

[уреди | уреди извор]

Олимпијске игре у Рију ће имати потпуно нову роботску технологију коју је створио Марк Робертс Мотион Цонтрол која ће проширити досег фотографа на различитим борилиштима.[14]

Путовање бакље

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Путовање бакље на Олимпијским играма 2016.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ 1,0 1,1 „Абоут Рио 2016 Суммер Олyмпицс”. Рио 2016 Олyмпицс Wики. Архивирано из оригинала на датум 8. 9. 2015. Приступљено 31. 10. 2015. 
  2. ↑ „Wхy Wинтер Олyмпицс Бyпасс тхе Соутхерн Хемиспхере - Wинтер Олyмпицс 2014”. 
  3. ↑ „2016 Бид Процесс Лаунцхед”. Међународни олимпијски комитет. 16. 5. 2007. 
  4. ↑ „Фоур он 2016 Олyмпицс схорт-лист”. ББЦ Неwс. 4. 6. 2008. Приступљено 15. 3. 2010. 
  5. ↑ „Олyмпиц Неwс – Оффициал Соурце оф Олyмпиц Неwс”. Међународни олимпијски комитет. Приступљено 30. 7. 2012. 
  6. ↑ Рингс Ароунд тхе Wорлд Архивирано 8 Оцтобер 2011[непоклапање датума] на Wаyбацк Мацхине-у Цоммуницате магазине, април 2009
  7. ↑ „Паст Бид Ресултс”. ГамесБидс.цом. Архивирано из оригинала на датум 2011-01-24. Приступљено 31. 10. 2015. 
  8. ↑ „Ароунд тхе Рингс - Артицлес Арцхиве”. ароундтхерингс.цом. Приступљено 31. 10. 2015. [мртав линк]
  9. ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2012-10-04. Приступљено 2020-02-13. 
  10. ↑ Порто Маравилха Рио де Јанеиро Цитy Халл. Приступљено 10. 8. 2012. (pt).
  11. ↑ Раилwаy, Газетте (26. 11. 2015). „Рио трам стартс тест руннинг”. Раилwаy Газетте. Архивирано из оригинала на датум 2019-03-06. Приступљено 1. 1. 2016. 
  12. ↑ 12,0 12,1 „8,400 схуттлецоцкс, 250 голф цартс, 54 боатс... тхе минд-блоwинг нумберс бехинд тхе Рио 2016 Гамес”. Архивирано из оригинала на датум 2016-07-07. Приступљено 2020-02-13. 
  13. ↑ Јаросцхеwски, Јулиа (29. 4. 2016). „Бетwеен хопе анд деспаир”. D+C, девелопмент анд цооператион. Приступљено 25. 5. 2016. 
  14. ↑ Симон, Јохннy (4. 6. 2016). „Рио Гамес то хаве смарт спортс цамерас”. Масхабле.цом. Приступљено 4. 6. 2016. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ljetne_olimpijske_igre_2016.&oldid=42164180”