Никола Пашић

Никола Пашић
Мандат(и)
Председник владе Србије и Краљевине СХС
11. новембар 1891. - 1892. 27. новембар 1904 — 1926. (уз прекиде)
Министар спољних послова
21. март 1892 – 1904. - 9. август 1892. 1904 — 1905. 1906 — 1908. 1912 — 1918.
Биографија
Политичка партија	Народна радикална странка
Супружник	Ђурђина Дуковић
Професија	Инжењер
Потпис

Никола Пашић (1845–1926), политичар, дугогодишњи председник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Радикалне странке.

Биографија

Рођен је 18. 12. 1845. у Зајечару у пекарској породици. Према српским изворима, Пашић је био Србин, пореклом из Рогачева у Македонији, док према бугарским, Пашић није био Србин, него је био Бугарин и са очеве и са мајчине стране, јер, како наводе, мајка му је била Бугарка из Видина, а отац Бугарин из Габрова. Тек је преудајом за г. Пашића мали Никола био усвојен и добио своје садашње презиме. Тиме се објашњавају и његове родбинске везе и избеглиштво у Бугарску у једном периоду. Школовао се у време честих пресељења зајечарске гимназије, тако да је због школовања као ђак боравио у Неготину и Крагујевцу. Гимназију је завршио у 21. години, углавном одличним успехом.

Уписао је 1866. Технички факултет Велике школе у Београду. Српска влада га је као одличног студента 1868. упутила на школовање у Цирих. Студирао је на Политехничкој школи у Цириху техничке науке као државни стипендиста. За време боравка у Швајцарској био је близак Светозару Марковићу, али се касније разишао са њим. После једногодишње праксе на изградњи пруге Будимпешта-Беч вратио се у земљу. Иако је по образовању био инжењер, најмање се бавио својом струком.

Политичка каријера

Политичку каријеру отпочео је 1878. године као народни посланик, изабран у Зајечару. У идеолошком смислу, прошао је кроз неколико фаза: у младости је био социјалиста и револуционар, у зрелим годинама борац за парламентарну демократију, док је у касним годинама постао конзервативац.

Године 1881. кад је званично основана Радикална странка, Пашић је био први председник Главног одбора. По избијању Тимочке буне напушта земљу (избеглиштво у Бугарску 1883-1889), а децембра 1883. је у одсуству осуђен је на смрт. После абдикације краља Милана (1889), био је амнестиран, вратио се у земљу и поново преузео вођство Радикалне странке.

Градоначелник

Два пута је био градоначелник Београда: 30.12. 1889 - 14.1. 1891. и 10.1. 1897 - 13.11. 1897. Расписао је велики зајам и калдрмисао главне улице.

Председник Владе

Председник српске владе постао је први пут 11. 2. 1891. Председник владе је био 1891-1892. и министар иностраних послова Србије од 21. 3. 1892. до 9. 8. 1892. године. У периоду 1893–1894. био је дипломата, представник српске владе у Петрограду. Због неслагања са унутрашњом и спољном политиком последњег Обреновића, убрзо се разишао и са њим.

После неуспелог Ивањданског атентата на бившег краља Милана 1899, као радикалски првак осуђен је на 5 година затвора, али је одмах помилован и пуштен. Следећих неколико година, до Мајског преврата 1903, био је ван политичке сцене. Укључује се у политички живот 1901, а после убиства Александра Обреновића и повратка на власт династије Карађорђевић (1903), Пашић поново преузима вођство Радикалне странке.

Председник владе по други пут постаје 27. новембра 1904. На овом положају је углавном био све до своје смрти 1926. године. Прецизније, председник владе Србије је био 1904-1918 са три прекида и председник владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у периоду 1921-1926 са једним прекидом.

Осим ове велике функције био је пет пута председник Народне скупштине, затим министар спољних послова у периодима 1904-05, 1906-08, 1912-18. и потом у Краљевини СХС 1921. Осим тога, Пашић је од оснивања 1881. до своје смрти, водио Народну радикалну странку.

Успешно је водио Србију кроз два балканска рата и кроз Први светски рат. Био је председник делегације Србије на Конференцији мира у Букурешту 1913. Почетком 1915. године, као председник српске владе, Никола Пашић позива јеромонаха Николаја Велимировића у Ниш и упућује га у Енглеску и Америку да пропагира српску праведну борбу и да сузбија аустријску пропаганду против Србије. Био је један од потписника Крфске декларације 1917. Био је председник делегације Краљевине Срба Хрвата и Словенаца на Мировној конференцији у Паризу 1919.

Године 1923. постао је почасни грађанин Панчева.

Видовдански Устав

Био је један од главних твораца Видовданског устава из 1921. године, којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца добила облик унитарне монархије. Касније је краљу Александру Карађорђевићу почела да смета Пашићева личност, одвојио се од њега и уклонио га са положаја председника владе.

Био је на аудијенцији код краља Александра 9. децембра 1926. током које је краљ изнео неке критике на рачун Пашићевог сина и није му поверио нови мандат председника владе. Потрешен овим догађајем Пашић је изненада умро сутрадан 10. децембра 1926. од мозданог удара, у 81. години живота. Сахрањен на Новом гробљу у Београду. У политичком животу Србије, Пашић је провео 48 година. Активно се бавио политиком до смрти.

Царински рат

Изашао је као победник у Царинском рату са Аустроугарском (1906-1911), извукавши Србију из загрљаја економске блокаде велике суседне империје и омогућивши српској привреди да се пробије "из балканског котла на светску пијацу". У својој политици ослањао се на Русију, а после Октобарске револуције на Француску.

У политици се доказао као мудар, сталожен и упоран политичар. Говорио је: "Срби јесу мали народ, али већег између Беча и Цариграда немамо". Осим тога он је био ћутљив по природи и имао је узречицу "овај". Био је познат по надимку Баја.

Јануара 1939. откривена је спомен-плоча у Цириху на кући у којој је као студент становао Никола Пашић, догађају је присуствовао председник владе Милан Стојадиновић, а "Политика" од 13. јануара 1939. посветила је томе целу насловну страну.

Никола Пашић, споменик на истоименом тргу у Београду

О животу и раду Николе Пашића објављено је више књига, поменимо неке од њих:

• Миодраг Димитријевић: "Никола Пашић у ходу историје" 2005. г. (190 стр)
• Живорад Лазић: "Пашић и четири краља" 2005. г. (320 стр)
• Латинка Перовић: "Никола Пашић у народној скупштини" 1997. г. (780 стр)

У Зајечару је 1992. основана задужбина "Никола Пашић". У Србији данас постоји Радикална странка "Никола Пашић", као и Српска радикална странка које немају континуитет са Народне радикалне странке, будући да је дуго времена у Југославији постојао једнопартијски систем.

У Београду постоји Трг Николе Пашића и на њему импозантан споменик Николи Пашићу од бронзе, висине 420 цм.

Породични живот

Никола Пашић се оженио Ђурђином Дуковић, ћерком богатог тршћанског трговца житом, Србина. Венчали су се у Фиренци, у руској цркви, а не у Трсту, у српској, јер је тако желео младожења, да се не би многобројни Срби који живе у Трсту сјатили на дан венчања. Никола Пашић је имао сина Радомира и ћерке Дару и Паву.

Његов син Радомир био је познат по разним корупцијским аферама и загорчавао је Пашићу живот. Раде је имао два сина Николу (завршио права на Оксфорду, рођен 1918) и Владислава (архитекта, умро ' 80. година у Женеви). Никола Пашић Други живи у Торонту где је основао и дуго година водио Српску националну академију. Умро је у јануару 2015 године.

Критике Николе Пашића

Било је и у његово време и касније разних критика на рачун Николе Пашића. Пера Тодоровић, ранији саборац из Радикалне странке, дао је следећи опис: "Пашић је до века био страшан сметењак, шепртљан и оклевало. Вечито шепртљање и кубура - то је најбитнија карактерна црта Пашићева. При свакој мало озбиљнијој ствари он се устумара, вије се као душа грешника, и не знаш да ли се више ускубурио пред мишљу или пред делом. Он никада не зна јасно ни шта хоће ни шта неће. Он хоће све и неће ништа. Он догађајима не излази у сусрет, он увек гегуца за њима".

Зграда у којој је умро Никола Пашић

Арчибалд Рајс у својој књизи "Чујте Срби!" замера Пашићу на превеликој попустљивости према свом сину Радету који је под изговором болести био ослобођен учешћа у рату и банчио је по Паризу. О Пашићевој великом богатству Рајс каже: "Погледајте, син обичних и сиромашних сељака оставља једно од највећих богатстава у овој земљи. ... Рећи ћете ми да је жена Пашићу донела леп мираз. Шта је, међутим, тај мираз у поређењу са оним што је он оставио после смрти? Сламчица и ништа више."

• Вики књиге на српском језику: Др. Рудолф Арчибалд Рајс: О Николи Пашићу

"Његово име ће остати у историји више због тога што је везано за велике догађаје, него зато што су ти догађаји везани за њега". (Отокар Кершовани)

Анегдоте

Био је познат као духовит, али и безобразан човек, иза њега су остале многе анегдоте.

• На питање новинара приликом једног изласка из скупштине, после заседања, "Шта има ново?" одговорио је: "Не знам. Нисам још читао Политику".
• Приликом једног заседања изнервиран употребио је неке "јаче" речи. Један посланик из клупе је добацио "Овако нешто Гледстон (тадашњи председник енглеског парламента) никад не би рекао у скупштини!". Баја је одговорио "Какви сте ви Енглези, такав сам ја Гледстон!"
• При једном пријему словеначких препрородоваца у лето 1913. године, Никола Пашић је поздравио вођу делегацију: „А ви сте Словаци“, на што му је запрепашћени младић одговорио: „Не, ја нисам Словак, него Словенац“. Но Пашић се није дао збунити: „Знам, Словенци и Словаци су готово једно исто.“

Библиографија

• Казимировић, Васа. Никола Пашић и његово дова, 1845-1926, кљ 1 и 2. (Београд, Нова Европа, 1990)
• Раденковић, Ђорђе. Пашић и Југославија. (Београд: Службени Лист СРЈ, 1999.) ИСБН 86-355-0428-3
• Станковић, Ђорђе Ђ. Никола Пашић и Хрвати: (1918-1923). (Београд: БИГЗ, 1995.) ИСБН 86-13-00828-3

Вањске везе

Никола Пашић на Wикимедијиној остави

• Знамените личности Зајечара Архивирано 2005-12-17 на Wаyбацк Мацхине-у
• Фељтон "Пашић и четири краља" у 'Новостима', аутор Живорад Лазић Архивирано 2005-03-06 на Wаyбацк Мацхине-у
• Пашићева биографија на сајту Архива Србије Архивирано 2006-10-09 на Wаyбацк Мацхине-у
• Детињство и школовање Никола Пашића, одломак из књиге "Никола Пашић у ходу историје"
• Информација о његовом гробу
• Споменик Николи Пашићу у Београду
• Владимир Јовановић: Мисија Николе Пашића у Софији 1889. године Архивирано 2016-03-04 на Wаyбацк Мацхине-у
• Слободан Турлаков: Водич за Србе почетнике (1804 у. 1941) Архивирано 2006-12-08 на Wаyбацк Мацхине-у
• Анкета за избор политичара века Архивирано 2009-07-09 на Wаyбацк Мацхине-у
• Пашић у анегдотама
• Пашић у анегдотама Архивирано 2011-05-15 на Wаyбацк Мацхине-у
• Пашић по други пут међу Србима - Никола Пашић, унук
• [1] Архивирано 2016-03-04 на Wаyбацк Мацхине-у