Наксос
За остала значења, види Наксос (разврставање).
Координате: 37° 5′ С.г.ш., 25° 28′ I.г.д.
Наксос (Νάξος)
| |
|---|---|
| Подаци | |
| Држава |  Грчка
|
| Главно насеље | Наксос (град) |
| Површина | 429,8 км² |
| Највиши врх | Зас (999 м) |
| Број становника | 18.188 ст. (2001) |
 | |
Наксос или Накс (грчки гр: Νάξος) је једно острва у групацији Киклада у Грчкој. Управно острво припада округу Киклади и Периферији Јужни Егеј. Острво је подељено на две општине: Наксос и Дрималија.
Природни услови
[уреди | уреди извор]
.JPG)
Наксос је највеће острво од Киклада , удаљено око 170 км југоисточно од Атине. Најближе значајније острво Наксосу је Парос на око 10 км ка западу. 20 км јужно од Наксоса налази се острво Иос, а 25 км северно Миконос. Острво је слабо разуђено и планинско у већем делу. Постоји неколико долина, које су посебно погодне за земљорадњу.
Наксос спада у острва Киклада која, иако удаљена од копна, имају довољно воде и то захваљујући високим планинама које заустављају кишоносне облаке. Ово је посебно важно с обзиром на то да је острво под утицајем сушне средоземне климе са дугим, жарким и сушним летима и благим и не баш кишовитим зимама. Данас се ово острво сматра "најроднијим" од свих Киклада. Захваљујући овоме Наксос је у много бољој положају од већине острва Киклада, где влада сталан и изразит недостатак воде. Због тога је Биљни и Животињски свет бујан, иако је он такође особен за ову климу.
Историја
[уреди | уреди извор]За Наксос, као и за целокупне Кикладе, је необично важно раздобље касне праисторије, тзв. Кикладска Цивилизација, зависна и блиска Критској. После овофг раздобља пре у архајско доба старе Грчке Наксос је био најнапредније место на Кикладима. У класично доба острво је било један од малих полиса у веома важном делу Грчке.
После тога Наксосом је владао стари Рим, а затим и Византија. 1204. г. после освајања Цариграда од стране Крсташа Киклади потпадају под власт Млечана, под којима остају вековима, до 1566. г., када нови господар постаје османско царство. Становништво Наксоса није било јаче укључено у Грчки устанак 20их година 19. века, али је острво одмах припало новооснованој Грчкој. Међутим, развој нове државе није спречио исељавање месног становништва у 20. веку. Последњих деценија ово је умањено развојем туризма.
Становништво
[уреди | уреди извор]Главно становништво на Миконосу су Грци. Последњих година број становника се нагло повећао због развоја туризма високог нивоа. стога на острву лети борави много више туриста него сталних становника. Између послдња два пописа број сталних становника се повећао за око 20%. Током послдњих 20 година број становника се кретао на следећи начин:
- 1981. г. - 14.037 ст.
- 1991. г. - 14.838 ст.
- 2001. г. - 18.188 ст.
Западни део острва са највећим местом, градом Наксосом, је насељенији и урбанији. Ова општина заузима око 30% површине острва, али у њој живи око 70% становништва. Остали део острва је много ређе насељен и задржао је више традиције и сеоског начина живота.
Привреда
[уреди | уреди извор]Привреда Наксоса се данас заснива на туризму и поморству, али добрим делом и на развијеној пољопривреди Од гајених култура доминира маслина, а посебно познат производ је кромпир са Наксоса. гаје се и агруми и винова лоза.
