Муавија I
| Муавија I | |
|---|---|
| Владавина | 661 – 680 |
| Рођен/а | 602 |
| Умро/ла | 6. мај (680. (доб: 77–78) |
| Претходник | Али ибн Аби Талиб |
| Насљедник | Yазид I |
| Династија | Омејади |
| Отац | Абу Суфyан ибн Харб |
| Мајка | Хинд бинт Утбах |
Муавија I (арапски: معاوية ابن أبي سفيان Муʿāwиyах ибн ʾАбī Суфyāн; Му'авија ибн Ебу-Суфјан; 602 – 6. мај 680) био је први калиф Омајадске династије. Након што су муслимани заузели Меку, Муавијина породица се преобратила на ислам. Муавија је постао писар пророка Мухамеда, а за вријеме Абу Бакровог и Умаровог калифата се заједно са другим муслиманима борио против Бизантинаца у Сирији.
Када је Утхман ибн Аффан, Муавијин рођак, постао трећим калифом, Муавију је поставио за гувернера Сирије. Међутим, када је Алија, четврти и посљедњи рашидунски калиф, смијенио Муавију са тог мјеста, он је то одбио учинити. Муавија је одбио послушати Алију, при чему су га подржали Сиријци, међу којима је стакао популарност.[1] Алија је позвао на рат против Муавије, али је већина политичких вођа у у Медини била против тога, па је Алија од тога испочетка одустао. На крају је Алија ипак марширао на Дамаск те се сукобио са Муавијиним присташама у неодлучној битци код Сиффина (657).
Након тога је Алијин син Хасан ибн Али потписао примирје и повукао се у приватни живот у Медини. Муавија је тако успоставио Омајадски Калифат, на чијем челу су отада стајали насљедни владари,[2][3][4][5] и управљали државом из Дамаска у Сирији умјесто Медине у Арабији.
Муавија се сматра једном од најомраженијих хисторијских личности међу шијитима, према чијем тумачењу се побунио против Алије као легитимног насљедника Мухамеда и именовања свог сина Језида као насљедника;[6][7][8][9][10][11][12][13] те био одговоран за смрт низа асхабија.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Схахид Асхраф, Енцyцлопаедиа оф Холy Пропхет анд Цомпанионс, Анмол, 2004. (п.180)
- ↑ Марсхалл Цавендисх, "Wорлд анд Итс Пеоплес: Тхе Миддле Еаст, Wестерн Асиа, анд Нортхерн Африца", 2006. (п.186)
- ↑ Јохн L. Ла Монте, Тхе wорлд оф тхе Миддле Агес: а реориентатион оф медиевал хисторy, Апплетон-Центурy-Црофтс, 1949. (п. 105)
- ↑ Бернард Ф. Реиллy, Тхе медиевал Спаин, Цамбридге Университy Пресс, 1993. (п. 55)
- ↑ Гролиер, Ацадемиц Америцан енцyцлопедиа, Волуме 10, 1994 (п. 382)
- ↑ Мас'ооди, Вол 2: Паге 47
- ↑ Тāрикх - Абул Фидā Вол 1: Паге 182
- ↑ Иqдул Фарид - Ибн Абд Раббāх Вол 2, Паге 11
- ↑ Раwзатул Маназир - Ибне Схахнах Вол 2, Паге 133
- ↑ Тāрикхул Кхамис, Хусаyн Даyарбакри Вол2, Паге 238
- ↑ Акбарут Тиwал - Динаwари Пг 400
- ↑ Маwāтилат Талибеyеен - Абул Фарај Исфахāни
- ↑ Исти'аб - Ибне Абдул Бирр
