Пређи на садржај

Митилене

Цоординатес: 39°6′Н 26°33′Е / 39.100°Н 26.550°Е / 39.100; 26.550
Извор: Wikipedija
Митилене
Μυτιλήνη
Митилене
Основни подаци
Држава  Грчка
Периферија Сјеверни Егеј
Префектура Лезбос
Становништво 36, 196 (2001)
Површина 107.460 км²
Висина 8 м
Координате 39°6′Н 26°33′Е / 39.100°Н 26.550°Е / 39.100; 26.550
Поштански број 811 00
Позивни број 22510
Регистарска ознака МY
Градоначелник Насос Гиакалис
Службена страница www.мyтилене.гр
Карта
Митилене на мапи Грчке
Митилене
Митилене

Положај града на карти Грчке

Митилене или Митилени (грчки: Μυτιλήνη) је главни град отока Лезбоса, у грчком Егејском мору. Митилене је сједиште префектуре Лезбос и регије Сјеверни Егеј. Митилене се налази на југоисточном крају отока и сједиште је епископије.

Географија

[уреди | уреди извор]

Митилена се налази у крајње источном делу грчке државе. Град је смештен у источном делу острва Лезбос, у природној луци - омањем заливу, удаљен свега 20-ак км од обале Турске. Северно до града налази се брдовитији део острва, док се на југу налази мање брдовити и плодан део.

Митилине је окружен пољопривредним површинама, брда се уздижу на запад и сјевер од града. Град се налази на југоисточном дијелу отока у заљеву Гера, распростире се на површини од 107.46 км2 и има укупно 36 196 становника (попис из 2001. године).

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Антички Митилене био је на мјесту малог отока у заљеву који је касније спојен с остатком отока и постао дио његове луке. Митилене се стално и успјешно борио за првенство на отоку са оближњим градом Метимном на сјеверу отока, за вријеме 6. вијек пне.. Из те борбе изашао је као побједник и постао и остао главно оточко мјесто. Најпознатији становници Лезбоса били су; пјесници Саппхо, Алкеј и државник Питакус (један од седам мудраца античке Грчке). Град је био славан по својој монети, кованој од касног 6. до половице 4. вијека пне.[1] Митилене се побунио против Атене 427. пне., али је убрзо кажњен и поражен од атенских казнених снага. У Атенској скупштини гласали су у прилог погубљења свих мушких становника Митиленеа, и продају у ропство свог женског становништва и дјеце. Али послије славног наступа у скупшини позатог као Митиленска Дебата скупштина је промјенила мишљење и одустала од тако грубих метода освете.

Славни филозоф Аристотел живио је у Митилени двије године, 337.-335. пне., са својим пријатељем и настављачем, Теофрастом након што је постао учитељ Александра Македонског.[2][3]

Римљани, а међу њима и тада врло млади Јулије Цезар, заузели су Митилене 80. пне. I поред тога што је Митилене подржавао губитнике у свим великим ратним сукобима на почетку нове ере, то није утјецало на њихов добар положај у очима Римљана и град је имао сигуран и равномјерни развој за римских времена.

Године 56. Апостол Павао зауставио се у Митиленеу на повратку са свог трећег мисионарског путовања.

Већи дио средњег вијека Митиленом влада Бизант, све до Четвртог крижарског рата и пада Констатинополиса 1204 године, након тога је под Латинским Царством до 1225. Затим је поновно под Бизантом, а од 14. вијека под Геновом, која гради снажну утврду и брани Митилене од Турака. Митилене заузимају Турци 1460 године, за султана Мехмеда II. и владају њиме до Другог балканског рата 1913, кад је Митилене ушао у састав Краљевине Грчке.

За отоманске управе град се је звао Мидили.

Остатци утврде Митилене

Раст становништва Митиленеја посљедњих деценија

[уреди | уреди извор]

Данас у Митиленеу живи 1/4 свих оточких становника.

Година Становништво Промјена Становништво опћине Промјена
1981 24,991 - - -
1991 23,971 -1,020/-4.08% 33,157 -
2001 27,247 +3,276/+13.7% - -

Промет и привреда

[уреди | уреди извор]
Поглед на град

Митилине има трајектну луку са бројним линијама за оближње отоке Лемнос, Хиос и Аyвалıк у Турској. Из луке плове бродови и за луке на грчком копну; Пиреј и Солун. Митилене је повезан с другим великим оточким градом Скала Ересу, на другој страни отока, цестом - ГР-67. Митилене има и међународни аеродром, смјештен пар километара од сједишта града.

Митилине је познат по својим срделама које се лове у заљеву Калони, и по свом узу (алкохолно пиће) којег производи чак 15 дестилерија.

Археолошке ископине

[уреди | уреди извор]

Археолошка искапања и истраживања у Митиленеу почела су при крају 19. вијека, када је Роберт Колдеwеy (каснији откривач Бабилона) и група њемачких археолога почела проводити мјесеце и мјесеце у Митиленеу припремајући прва искапања на видљивим дијеловима вриједних античких споменика. Ипак значајна искапања почела су тек након Првог свјетског рата кад је 1920-их Евангелидес, откопао казалиште (по Плутарху то казалиште било је инспирација за позније Помпејево казалиште у Риму 55. пне.

Археолошка искапања проведена између 1984. - 1994. на средњовјековној утврди Митилене од стране Свеучилишта Британска Колумбија, под водством Царолине и Хецтора Wиллиамса, открила су раније непознато светиште Деметре и Коре из касног хеленистичког периода и погребну капелу геновешке великашке обитељи Гаттелуси, која је владала сјеверним Егејем од половице 14. вијека до 15. вијека

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ „Асиа Минор Цоинс - анциент цоинс оф Мyтилене”. Архивирано из оригинала на датум 2011-04-30. Приступљено 2010-11-02. 
  2. ↑ Био оф Тхеопхрастус (приступљено 11. децембра 2007.)
  3. ↑ Граде Савер био он Аристотле (приступљено 11. децембра 2007.)

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Mitilene&oldid=42198859”