Милаззо
Милаззо | |
---|---|
Comune | |
Цомуне ди Милаззо | |
Положај опћине Милаззо у Италији | |
Координате: 38°13′Н 15°14′Е / 38.217°Н 15.233°Е | |
Опћи подаци | |
Земља | Италија |
Регија | Сицилија |
Провинција | Мессина (МЕ) |
Управа | |
Frazioni | Сантамарина, Бастионе, Гразиа, С.Пиетро, С.Марцо, С.Гиованни, Фиумарелла |
Градоначелник | Цармело Пино (од 14. Липања 2010.) |
Географија | |
• Укупна површина | 24,23 км2 (936 сq ми) |
• Надморска висина | 1 |
Становништво (2007) | |
• Укупно | 32.650 |
Остале информације | |
Демоним | Милеси/Милаззеси |
Временска зона | ЦЕТ (УТЦ+1) |
• Летње (ДСТ) | ЦЕСТ (УТЦ+2) |
Поштански код | 98057 |
Позивни број | 090 |
Светац заштитник | Св. Стјепан |
Светковина | 26. децембар |
Wеб | Службена страница |
Милаззо (сицилијански: Милаззу, латински: Мyлае[1]) је град на сјеверној обали Сицилије у Италији. Налази се око 50 км од Мессине, сјеверно од цесте за Палермо. Град лежи на полуотоку званом Цапо ди Милаззо.
Хисторија
[уреди | уреди извор]На простору Милазза постоје трагови људских станишта од неолитског доба. У Хомеровој Одисеји се Милаззо спомиње као мјесто гдје се Одисеј насукао и срео Полифема.
Хисторијски град је настао као Миле (Мyлае), упориште Грчке колонијеЗанцле, негдје око 648. пне., а можда чак и раније - 716. пне.[2]. Заузели су га Атењани 426. пне. Становништво Регија је тамо године 395. пне. населило избјеглице из Наксоса и Катане као протутежу Дионизијевом оснивању Тиндариса; успркос томе га је Дионизије заузео. Подручје Милеа је важно као мјесто гдје су Римљани под Гајем Дуилијем остварили своју прву поморску побједу над Картагињанима (260. пне.).
Године 36. пне. се код Миле водила још једна велика битка - овај пут у римском грађанском рату између Октавијана и Секста Помпеја. Завршила је тактички неодлучно, али Сексто није могао надокнадити губитке, те је исте године докрајчен у битци код Наулоха. [3].
Након пада Западног римског царства, под Бизантинцима је постало прво бискупско сједиште на Сицилији. У 7. вијеку Милаззо су освојили Арапи и саградили први замак. Фридрик II. Хохенстауфовац га је доградио и направио ловиште. Замак је поновно дограђен под Карлом V.
Милаззо је мјесто гдје су Аустрија и Шпањолска водили битку године 1718. те мјесто гдје је 1860. Гиусеппе Гарибалди водио Битку против Краљевине двију Сицилија за вријеме Похода хиљаде.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]- Цастелло ди Милаззо
- Црква Св. Антуна Падованског у стијену
- Светиште св. Фрање од Паоле
Транспорт
[уреди | уреди извор]Лука Милаззо је полазиште за трајекте који плове према Еолским Отоцима и Напуљу.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Рицхард Талберт, Баррингтон Атлас оф тхе Греек анд Роман Wорлд, (ИСБН 0-691-03169-X), Мап 47, нотес.)
- ↑ Е. А. Фрееман, Хисторy оф Сицилy, I., пп. 395, 587
- ↑ Дио 49.1-18