Медина
За село у Мађарској, видите чланак Медина (Толна).Медина
(ar) المدينة المنورة | |
|---|---|
 | |
| Координате: 24°28′Н 39°36′Е / 24.467°Н 39.600°Е | |
| Држава |  Саудијска Арабија
|
| Покрајина | Мединска покрајина |
| Власт | |
| - Градоначелник | Халид Тахер |
| Површина | |
| - Укупна | 589 км² |
| - Урбано подручје | 293 км² |
| Висина | 620 м |
| Становништво (2010) | |
| - Град | 1,183.205 |
| Временска зона | АСТ (УТЦ+3) |
| Службене странице www.амана-мд.гов.са | |
| Карта | |
 Сателитска фотографија Медине из 2017. | |
  Медина Машхад на карти Саудијске Арабије | |
Медина (арапски: المدينة المنورة) је град у Саудијској Арабији, у регији Хиџаз, те сједиште истоимене покрајине. У граду се налази Посланикова џамија с мезаром исламског посланика Мухамеда. Представља други најсветији град у исламу, након Меке. Медина је изабрана за Мухамедово одредиште након његове хиџре из Меке и као главни град брзо растуће муслиманске државе, прво под водством Мухамеда лично, а послије и његових насљедника Абу Бакра, Омара, Османа и Алија. За муслимане је од посебног значаја јер се у њој формирала прва муслиманска заједница а представљала је и центар ислама у првом вијеку његовог развоја. Град је дом три најстарије џамије на свијету: ал-Кубе, Посланикове џамије и ал-Киблатајна (џамија с двије кибле). Осим тога при објави Курана, кронолошки гледано, суре које су касније објављене управо су објављене у овом граду те се називају мединске насупрот меканских сура које су објављене прије и у граду Меки.[1][2] Смјештена је на 625 м надморске висине. Налази се 430 км сјеверно од Меке, а 150 км источно од обале Црвеног мора. Кроз посљедњих неколико деценија број становника се значајно увећао и данас броји око 1,2 милијуна становника.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Термин ал-Мадīнах (المدينة) преведен с арапског на српскохрватски значи град. Прије појаве ислама, град се звао Јасриб (يثرب). Назив Јасриб се спомиње и у 33. куранској сури Ал-Ахзаб, у 13. ајету. Град се назива и Таиба (طيبة). Алтернативни назив за Медину је ал-Мадина ан-Набавија (المدينة النبوية) што значи Послаников град. Медина има преко 90 имена.
Географија
[уреди | уреди извор]Медина заузима површину од 589 км², од тога 293 км² је урбано градско средиште. Град има 45 уређених паркова с површином од преко сто хектара. За одржавање паркова се брине преко 3000 радника. Осим тога, ту је 15 приватних болница и 54 здравствена центра. Заступљена је суха клима. Температуре се крећу од 30 °Ц до 46 °Ц љети, а зими од 15 °Ц до 25 °Ц.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Медина се први пута писано спомиње у старим асирским текстовима из 6. вијека пне. под именом Латрибу. Када су се доселила јеменска племена Аус и Хазраџ, већ је у њему живјело отприлике 70 арапских и 20 јеврејских племена. Јевреји су дошли у град у 2. вијеку, у јеку јеврејско-римског рата. Спомињу се три главна јеврејска племена: Кајнука, Курејза и Надир.
Ситуација у граду се мијења доласком два арапска племена с подручја Јемена, по имену Аус и Хазраџ. Ова племена су радила за Јевреје, али су послије се побунили и постали независни. До краја 5. вијека Јевреји су изгубили контролу над градом због та два племена, али је њихова присутност остала веома јака. Када је Мухамед обавио хиџру у Медину, јеврејска и арапска племена која су ратовала тада већ 120 година, склопила су међусобни савез. Тако су Јевреји из племена Надира и Курејза склопили савез с арапским племеном Аус, док су Јевреји из племена Кајнука склопили савез с Хазраџом.
Долазак Мухамеда
[уреди | уреди извор]Долазак Мухамеда и мухаџира 622. године из Меке у Јасриб (Медину) је догађај који је из темеља промјенио политички и религиозни састав града. Дугогодишње ривалство и непријатељство између племена Аус и Хазраџ су нестали и многи од припадника оба племена су прешли на ислам. Мухамед, који је повезан крвно с Хазраџом, ускоро је ујединио конвертоване припаднике оба племена и назвао их ансаритима. Град добија име Медина што на арапском језику дословно значи град. Неки сматрају да је то изведеница из древног имена града Мединта. Муслимани и Јевреји су потписали споразум, тзв. мединску повељу (или устав) која их обавезује на међусобну кооперацију.
Средњовјековна Медина
[уреди | уреди извор]За вријеме владавине прве четворице калифа (Рашидуни), границе исламског царства су се прошириле на велике свјетске центре и зато је пријестолница дислоцирана на сјевер, прво у Куфу односно касније у Дамаск, али Медина је увијек остала духовни центар исламског царства. Од 1517. Медина се нашла под влашћу Османлија.
Модерна Медина
[уреди | уреди извор]На почетку 20. вијека, током Првог свјетског рата, Медина се суочила са најдужом опсадом у својој хисторији. Медина је тада био град у саставу Османског Царства. Локална власт је била у рукама хашимитског племена, како Медине тако и Меке. Вођа хашимитског племена Али ибн Хусеин је подигао устанак против турске власти уз подршку западних земаља (Уједињено Краљевство). Град је био под опсадом од 1916. до 1919. након чега су турске власти предале град. Хашимити су се прогласили краљевима независног Хиџаза, али су 1924. поражени против арапске породице Сауд који су интегрирали Медину и Хиџаз у Краљевину Саудијску Арабију.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Хисторијска вриједност Курана и хадиса гоогле боокс Приступљено 9.6.2016.
- ↑ Шта свако треба да зна о Курану гоогле боокс, приступљено 9. 6. 2016.
