Медици

Медици
Медици
Земља	Фиренца, Тоскана
Титуле	папа, краљица Француске]], Велики војвода Тоскане, Војвода Фиренце, Војвода Урбина, Војвода Немоурса, Војвода Сиеве, Војвода Ровера
Оснивач	Цосимо де' Медици
Посљедњи суверен	Гиан Гастоне де' Медици
Оснивање	14. вијек
Престанак	1737. Гиан Гастоне де' Медици умро без насљедника

Медици су били најзначајнија велика фирентинска породица, чији успон је почео у 13. вијеку трговином и банкарством, да би касније постали носиоци највиших друштвених функција у Фиренци, Тоскани и Италији.^[1] Из породице Медици била су четворо папа (Лав X., Клемент VII., Пио IV. и Лав XI.^[2], женидбама и удајама ушли су у европске краљевске династије, најпознатије представнице биле су Цатерина де' Медици (1519. - 1589.) и Мариа де' Медици (1575. - 1642.) које су као регентице владале Француском. Од 1531 Медици су постали насљедни кнежеви Фиренце, та кнежевина је од 1569., територијалном експанзијом, постала Велико Војводство Тоскана са Медицима као насљедним владарима. Медици су Тосканом владали све до смрти посљедњег Медиција - Гиан Гастоне де 'Медиција 1737.^[2]

Своје богатство и утјецај, изградили су испочетка на трговини вуном и текстилом у цеху Арте делла Лана. Након тог су попут других господских породица (сигнори) доминирали у фирентинској сигнорији (власти). Својим богатством и утјецајем створили су окружење у Фиренци у којем је процвјетала умјетност и хуманизам, и родила се ренесанса.

Банка Медици била је једна од најуспјешнијих и најугледнијих институција у тадашњој Европи. Према неким процјенама породица Медици била је најбогатија у Европи тога времена. На темељу свог богатства, они су стекли политичку моћ, у почетку у Фиренци, а касније по Италији и широј Европи. Медици су дали значајан допринос рачуноводству, развивши систем двоструког вођења књига за отплату кредита и дуговања.

Породична хисторија

Поријекло

Породица Медици (на талијанском медици значи лијечници) потјече из тосканског руралног краја Мугелло,^[3] сјеверно од Фиренце, њихово име први пут се спомиње у документима 1230.

Успон на власт

Први Медици за ког се зна био је Салвестро де' Медици (1331. - 1388.), истакнути члан вунарског цеха, и један од вођа устанка циомпа (радника и обртника у предионицама вуне) у Фиренци 1378.^[4] Прави успон Медиција почиње са Гиованнијем ди Биццијем (1360. - 1429.) који је стекао големо богатсво бавећи се мјењачким и банкарским пословима, нарочито након концила у Констанзу (1414. - 1418.) - оно је постало темељ касније моћи породице. Гиованни ди Бицци стао је на страну фирентинског пука против патрицијског клана породице Албиззи. Народ га је неколико пута бирао за приора фирентинске комуне, те 1421. за гонфалониера, - тако је мало помало постао стварни вођа и господар живота у Фиренци. Његови синови Цосимо познат као Цосимо ил Веццхио (Цосимо Старији) и Лорензо знан као Лорензо ил Веццхио, постали су оснивачи двију грана медицејске породице. Старија грана медичејаца Цосима Веццхиа (1389.-1464.) преузела је власт у Фиренци. Цоссимо је уз помоћ народа побиједио своје непријатеље породичне кланове; Албиззи, Строззи, Уззано, након тог су се Албиззи морали заувјек иселити из Фиренце 1434.

Медицији у 15. вијеку

Цосимо де Медици у идућих 30 година владао је Фирентинском републиком. Фиренца је под његовим водством постала најбогатији и најбоље уређен град на Апенинском полуотоку. Цосимо је прихватио велик број грчких избјеглица након пада Констатинополиса коју су са собом донијели много античких рукописа и знање старогрчког - што му је помогло у оснивању Фирентинске неоплатонистичке академије. Цосимо је набављао грчке и латинске рукописе и основао Медицејску библиотеку. Окупио је плејаду сјајних умјетника Донателло, Филиппо Брунеллесцхи, Луца делла Роббиа Лорензо Гхиберти уз чију је помоћ подигао сјајне грађевине и споменике и потакнуо ренесансу. Цосимо се уопће беневолетно односио према свим гранама умјетности и науке, тако да су га након смрти назвали - Патер патриае (отац домовине).

Цосима је наслиједио његов син Пиеро де' Медици (1416.–1469.) који се успио одржати на власти само пет година (1464.-1469.). Њега су звали Пиеро "ил Готтосо (Пиеро надути) због отеклих ногу (имао је гихт), због тог је и умро. За разлику од свога оца, Пиеро је имао мало интереса за умјетност. Због болести, је углавном био прикован за кревет, и стога је мало учинио за успон Медиција.

Пиера је наслиједио његов најстарији син Лорензо де' Медици (1449. -1492.), зван Лорензо ил Магнифицо (Величанствени). Лорензо је био способни владар, који је због вођења републике, занемарио породични посао - банкарство, што га је индиректно водило у пропаст. Како би се осигурао будућност породичне династије, Лорензо је пажљиво планирао каријере своје дјеце. Тврдоглавог сина Пиера школовао је за свог насљедника у политици, млађег сина Гиованнија ^[2] од ране младости школовао је по самостанима за црквену каријеру (он је то и успио постао је папа Лав X.), а кћери Маддалени осигурао је раскошан мираз - тако да се она богато удала за сина од папе Иноцента VIII. ^[2] I Лорензо је био велики покровитељ умјетности, чак и већи од Цосима (његов пулен био је Мицхелангело), бавио се књижевношћу и придонио развоју књижевности на талијанском језику.

На Лоренза Величанственог покушан је атентат за вријеме ускршње мисе 1478., који је Лорензо преживио али не и његов брат Гиулиано, који је погинуо (касније су Гиулиано и Лорензо покопани у заједничку Капелу Медици коју је извео Мицхелангело).^[2] У ту уроту биле су уплетене ривалске банкарске породице Паззи и Салвиати, али и свећеник који је водио мису те највиши црквени прелати надбискуп у Писи, па чак и папа Сиксто IV. Нажалост, све што је Лорензо пажљиво испланирао, распало се у одређеној мјери за владавине неспособног Пиера који је постао сигноре Фиренце након смрти оца Лоренза. Пиеро је био одговоран за протјеривање Медиција из Фиренце, кад је народ потакнут ватреним говорима Савонароле преузео власт и прогласио Републику Фиренцу 1494 до 1512.

Медицији у 16. вијеку

Медици су се вратили на власт у Фиренци уз помоћ стрица папе Лава X. и трупа шпањолског краља Карла V. 1530. тад се на власт успео Лорензо II. ^[4] Њему је стриц Лав X. додјелио и власт над Војводством Урбино, жељевши да Медицији владају цијелом средњом Италијом, и Ницоло Мацхиавелли је у Лорензу II. видио потенцијалног ујединитеља Италије.^[4] Његова кћи Цатерина де' Медици (1519.-1589.) удала се за Хенрика II. и тако постала француска краљица и дубоко утјецала на даљни развој те земље.

Након смрти Лорензо II. наслиједио га је једини законити насљедник из породичне гране Цосима ил Веццхиа Гиулио син убијеног Гиулиана. Кад је Гиулио изабран за папу као Клемент VII. власт у Фиренци преузели су Алессандро де' Медици, ванбрачни син Лоренза II. и Ипполито (1511. -1535.) ванбрачни син Гуилиана, војводе од Немоурса, трећерођеног сина Лоренза Магнифица.

Алессандро де' Медици добио је 1532. године, царску привилегију титулу насљедног војводе Тоскане, али није дуго уживао у тој части јер га је убио - 1537. даљњи рођак Лорензино де' Медици (из млађе гране Медицејаца), Ипполито је исте године вјеројатно отрован, тако да је власт преузео Цосимо I. де' Медици из млађе гране Медицејаца. Он је проширио Тосканско војводство, освојивиши и анектиравши Сиену 1555. Папа Пио V. додијелио му је титулу надвојводе 1569. Алессандро де' Медици основао је фирентинску пинакотеку и написао књигу Виаггио пер алта Италиа. Његова унука Мариа де' Медици (1575. - 1642.) удајом за француског краља Хенрика IV. постала је краљица Француске, и владала добар дио живота као регентица. Алессандра је наслиједио његов син Францесцо I. (1541. - 1587.) којем је царском повељем из 1576. године, потврђена титула надвојводе, он је владао у потпуној овисности од хабсбурговаца.

Медицији у 17. вијеку

Фердинандо I де' Медици, који је владао као надвојвода након брата од 1587. до 1609. унаточ томе што више није био кардинал, имао је много утјецаја на ватиканске прилике у конклавама за избор папе. Тако је на конклави 1605., успио да његов кандидат - Алессандро де 'Медици, буде изабран за папу као Лав XI., који је нажалост умро истог мјесеца, али је и његов насљедник, папа Павао V. такођер био наклоњен Медицијима.

Међутим Фердинандова про-папинска политике, имала је и велике недостатке, Тоскана је била преплављена гомилом редовничких заједница, које нису плаћале порез, тако да је земља јако економски назадовала.

Његов насљедник Цосимо II. де' Медици(1590.-1621.) владао је мање од 12 година, био је ожењен са Маријом Маддаленом Аустријском, с којом је имао осмеро дјеце. Остао је упамћен као заштитник астронома Галилео Галилеиа. Умро је од туберкулозе 1621.

Његов насљедник, старији син Фердинанд II. де' Медици (1610-1670.), био је још дијете кад је постао надвојвода, тако да су умјесто њега владале као регентице његова мајка Марија Маддалена и његова бака Цхристина Лорраине. Његову владавину обиљежило је даљње осиромашење и пропадање Тоскане. Био је опсједнут новом техником, те је имао неколико хигрометара, барометара, термометара и телескопа инсталираних у Палаззо Питти.

Медици у 18. вијеку, пропаст династије

Владавину Цосима III. обиљежила је оштра конзервативна реакција. Он је прогонио тосканске жидове и радикално повећао порезне намете становништву, тако да је Тоскана за његове владавине јако назодовала. Био је ожењен са Лоуисе Маргуерите д'Орлéан, унуком Хенрика IV., француског и Марије де 'Медици, имали су троје дјеце, син Гиан Гастоне де ' Медици - био је посљедњи надвојвода Тоскане, медицејског рода.^[4]

Листа значајних Медиција

Сигнори Републике Фиренце

Име	Од	До	Сродство са предходницима
Цосимо де' Медици (Патер Патриае)	1434	1 аугуст 1464	син Гиованнија ди Бицција банкара.
Пиеро I де' Медици (Пиеро надути)	1. аугуст 1464	2. децембар 1469.	најстарији син Цосима де' Медиција
Лорензо I де' Медици (Лорензо Величанствени)	2. децембар1469.	9. април 1492.	најстарији син Пиера I. де' Медиција
Пиеро II. де' Медици (Пиеро несретни)	9. април 1492.	8. новембар 1494.	најстарији син Лоренза Величанственог, истјеран из Фиренце и збачен с власти
папа Лав X.	31. аугуст 1512.	9. март 1513.	брат Несреног Пиера, други син Лоренза Величанственог
Гиулиано де' Медици, Војвода од Немоурса	9. март 1513.	17. март 1516.	брат папе Лава X. (Гиованни де' Медици), трећи син Лоренза Величанственог
Лорензо II. де' Медици, Кнез Урбина	17. март 1516	4. мај 1519.	нећак Гиулијана де' Медиција, Војводе од Немоурса, син Несретног Пиера
папа Клемент VII.	4. мај 1519.	19. новембар 1523.	братић Лоренза II. де' Медиција, Војводе од Урбина, син Гиулијана де' Медиција
кардинал Ипполито де' Медици	19. новембар 1523	24. октобар1529	нећак папе Клемента VII., незаконити син Гиулијана де' Медици, Војводе од Немоурса.

Фирентински кнежеви

Портрет	Име	Од	До	Сродство са предходницима
	Алессандро де' Медици, фирентински кнез	24. октобар 1529.	6. јануар 1537.	нећак кардинала Ипполита де' Медиција, незаконити син Лоренза II. де' Медиција, Војводе од Урбина

Велики војводе Тоскане

Име	Од	До	Сродство са предходницима
Цосимо I. де' Медици, Велики војвода Тоскане	6 јануар 1537	21 Април 1574	далеки нећак Алессандра де' Медиција, син Гиованнија далле Банде Нере из породичне линије Лоренза ил Вецхиа
Францесцо I. де' Медици, Велики војводе Тоскане	21 Април 1574	17. октобар 1587.	најстарији син Цосима I. де' Медици, Великог војводе Тоскане
Фердинандо I. де' Медици, Велики војвода Тоскане	17. октобар1587	17. фебруар 1609	брат Францесца I. де' Медиција, Великог војводе Тоскане, син Цосима I. де' Медици, Великог војводе Тоскане
Цосимо II. де' Медици, Велики војвода Тоскане	17. фебруар 1609	28. фебруар 1621.	најстарији син Фердинанда I. де' Медиција, Великог војводе Тоскане
Фердинандо II. де' Медици, Велики војвода Тоскане	28. фебруар 1621	23. мај 1670.	најстарији син Цосима II. де' Медици, Великог војводе Тоскане
Цосимо III. де' Медици, Велики војвода Тоскане	23. мај1670	31. октобар 1723	најстарији син Фердинанда II. де' Медици, Великог војводе Тоскане
Гиан Гастоне де' Медици, Велики војвода Тоскане	31. октобар 1723	9. јул 1737	други син Цосима III. де' Медици, Великог војводе Тоскане