Љетне олимпијске игре 1968.

XIX. Олимпијске игре - Меxицо Цитy 1968

XIX. Олимпијске игре - Меxицо Цитy 1968
Опћи подаци
Град домаћин	Меxицо Цитy, Мексико
Отварање	12. листопада 1968.
Затварање	27. листопада 1968.
Статистика
Број држава	172
Број спорташа	5530
Број спортова	20
Број такмичења	172

Циудад Меxицо је изборио право на одржавање Игара 1963. године у конкуренцији с Детроитом, Буенос Аиресом и Лyоном.

Касније су се јавили многи који нису били одушевљени тим избором, јер се Циудад Меxицо налази на надморској висини од 2000 м, те је то утјецало на многе спорташе који се томе нису били у стању прилагодити. С друге стране, много година се тврдило да је рекорд од 8,9 м у скоку у даљ, који је био постигао Боб Беамон, посљедица управо тих околности.

Игре су постале познате и због увођења тзв. флоп технике у скоку увис, који је донио златну медаљу Дицку Фосбурyју.

На Играма је по први пут дисквалифициран спорташ због позитивног теста на допинг - шведски петобојац Ханс-Гуннар Лиљенwалл.

Но, Игре су, као никада дотада, биле засјењене бурним политичким догађајима који су се у то доба догађали у свијету - вијетнамским ратом, расним немирима у САД, студентским немирима широм свијета те инвазијом Варшавског пакта на Чехословачку.

Тако је само десет дана прије одржавања Игара у Циудад Меxицу је полиција поубијала неколико стотина студената у злогласном Тлателоцо масакру.

На самим Играма је велике симпатије побрала чехословачка гимнастичарка Вера Чаславска, која је искористила Игре и златну медаљу како би јавно осудила совјетску инвазију и окупацију своје земље.

С Игара је свијет обишла и слика двојице црних америчких спорташа Томмиеја Смитха и Јохна Царлоса који су добијање златних и сребрних медаља искористили како би на олимпијском подију свијету показали поздрав везан уз америчке црначке националисте. Због те гесте су избачени из америчког олимпијског тима те им је доживотно забрањено учешче на Олимпијским играма.

Једна од хероја Игара била је Ђурђица Бједов из Сплита, која је освојила златну медаљу у пливању.

Љетне олимпијске игре 1968. на Wикимедијиној остави