Леwис и Харрис
Леwис и Харрис
Леwис анд Харрис | |
|---|---|
 | |
| Подаци | |
| Локација | Атлански оцеан |
| Архипелаг | Вањски Хебриди |
| Држава |  УК Шкотска
|
| Површина | 841 км² |
| Број становника | 19,918[1] |
 | |
Леwис и Харрис (енглески: Леwис анд Харрис, шкотско-гелски: Леòдхас агус на Хеарадх) често зван и Лонг Исланд је најсјевернији и највећи оток архипелага - Вањски Хебриди и највећи шкотски оток који лежи у Атлантику удаљен око 39 км сјеверозападно од шкотскога копна.[1]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Његова укупна површина износи 841 км², на којој живи 19,918 становника[1], од шкотског Хигхландса га дијели Канал Минцх. Иако оток географски чини једну континуирану цјелину, обично га се дијели на два одвојена отока; на већи сјевернији - Леwис и мањи јужнији - Харрис.[1]
Оток данас административно подпада под Подручно вијеће (цоунцил ареа) и Намјесништво (лиеутенанцy ареа) - Цомхаирле нан Еилеан Сиар.[1]
Сјеверни Леwис је некада припадао хисторијској грофовији Росс-схире у хисторијској регији Росс и Цромартy, а Харрис је подпадао под грофовију - Инвернесс-схире[1]
Терен тих двају оточких подручја у оштром је контрасту, док је сјеверни Леwис покривен мочварним тресетом са пуно малих унутарњих језера, мањи јужнији Харрис је брдовит са преко 30 врхова виших од 300 метара.[1] Обале отока врло су разведене, а бројне ријеке обилују лососима, пастрвама и пернатом дивљачи, али има врло мало обрадивих површина, па је зато сточарство врло развијено. Већина обрадивог земљишта подјељена на мале фарме (просјечно велике 3 хектара) којих укупно има око 4.000, групираних око 168 фармерских насеља, која су готово сва смјештена на обали, јер се већина фармера бави и риболовом и тако крпа крај с крајем. Својевремено је рибарство било врло развијено, особито на Леwису, гдје је постојала творница рибљих конзерви (харинге) у Сторноwаyу. Али од кад су се појавиле модерне моторне коче, оточко рибарство је назадовало. Такво стање покушао је 1918. промјенити британски индустријалац Wиллиам Левер, који је од 1918. пуно инвестирао у модерну рибарску флоту, али ни његов покушај није успио.[1]
У то вријеме око 3.000 углавном младих људи, напустило је оток. Нешто касније развила се текстилна индустрија (производња познатог Харрис твида), нарочито у Сторноwаyу па је то дјеломично надокнадило пад у рибарству. Откриће нафте у Сјеверном мору, није се уопће одразило на оточку економију, иако је било покушаја да се укључи у опскрбу нафтних платформи. Посљедњих деценија све важнија ставка оточке економије је туризам.[1]
Једини већи град на цијелом отоку, и највећа лука је Сторноwаy, он је и административно - трговачки центар читавог архипелага - Вањски Хебриди. У њему и његовој ближој околици, живи преко половице оточких становника.
Леwис и Харрис познат је као једна од посљедњих оаза шкотско-гелског језика и културе.[1]