Лефлуномид

Лефлуномид
(ИУПАЦ) име
	5-метил-Н-[4-(трифлуорометил) фенил]-изоксазол-4-карбоксамид
Клинички подаци
Робне марке	Арава
АХФС/Другс.цом	Монографија
МедлинеПлус	а600032
Идентификатори
ЦАС број	75706-12-6
АТЦ код	Л04АА13
ПубЦхем	3899
ДругБанк	ДБ01097
ЦхемСпидер	3762
УНИИ	Г162ГК9У4W
КЕГГ	Д00749
ЦхЕБИ	ЦХЕБИ:6402
ЦхЕМБЛ	ЦХЕМБЛ960
Хемијски подаци
Формула	C12Х9Ф3Н2О2
Мол. маса	270,207 г/мол
СМИЛЕС	еМолекули & ПубХем
ИнЦхИ
	ИнЦхИ=1С/Ц12Х9Ф3Н2О2/ц1-7-10(6-16-19-7)11(18)17-9-4-2-8(3-5-9)12(13,14)15/х2-6Х,1Х3,(Х,17,18) ; Кеy: ВХОГYУРТWQБХИЛ-УХФФФАОYСА-Н
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост	80%
Везивање за протеине плазме	>99.3%
Полувреме елиминације	2 недеље
Излучивање	Билијарно, ренално
Фармакоинформациони подаци
Лиценца	ЕУ ЕМЕА:линк, УС ФДА:линк
Трудноћа	?
Правни статус	Рx онлy
Начин примене	орално (таблете)

Лефлуномид је ДМАРД,^[6] који се користи за третирање умереног до јаког реуматоидног артритиса и псоријатичног артритиса. Он је инхибитор синтезе пиримидина.^[7]

Основни подаци

Лефлуномид је инхибитор синтезе пиримидина. Он припада ДМАРД класи лекова (болест-модификујући антиреуматици), који су хемијски и фармаколошки веома хетерогени.

Ова супстанцу продаје компанија Санофи под именом Арава. Он је доступан за орално дозирање у облику таблета од 10, 20, или 100 мг активног лека. Арава исто тако садржи неактивне састојке, који могу да изазову алергије или нетолерантности. Арава је одобрена од стране ФДА и у многим другим земљама (нпр., Канада, Европа) 1998.

Механизам дејства

Лефлуномид је имуномодулаторни лек који инхибира митохондријски ензим дихидрооротат дехидрогеназу (овај ензим учествује у де ново синтези пиримидина) (скраћено ДХОДХ). ДХОДХ има кључну улогу у синтези пиримидинског рибонуклеотида уридин монофосфата (рУМП).^[8] Инхибиција људског ДХОДХ путем А77 1726, активног метаболита лефлуномида, се одвија при нивоима (од око 600 нМ) који се постижу током третмана реуматоидног артритиса (РА). Лефлуномид спречава експанзију активираних и аутоимуних лимфоцита путем ометања прогресије ћелијског циклуса нелимфоидних челија.^[9] Антипролиферативно дејство лефлуномида је доказано. Поред тога, неколико експерименталних модела (ин виво и ин витро) је демонстрирало његова антиинфламаторна својства. Ово двоструко дејство успорава развој болести и узрокује ремисију/олакђавање симптома реуматоидног артритиса и псоријатичког артритиса, као што су бол и умањена покретност зглобова.

Фармакокинетика

Арава таблете су 80% биорасположиве. Коадминистрација са јелом које има висок садржај масноће нема значајаног утицаја на нивое активног метаболита терифлуномида у плазми. Након оралног дозирања, лефлуномид се метаболише до терифлуномида, који је одговоран за активност лека ин виво. Испитивања фармакокинетике лефлуномида првенствено прате концентрацију терифлуномида у плазми. Непромењени нивои лефлуномида у плазми су повремено запажени, мада је то случај углавном при ниским нивоима. Неки од мањих метаболита су исто тако уочени, али они не доприносе корисном дејству лека. Терифлуномид се метаболише у јетри на цитосолним и микрозомалним местима и даље се излучује реналним или билијарним путем.

Референце

↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519. едит
↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846. едит
↑ Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594. едит
↑ Доугадос M, Емерy П, Леммел ЕМ, Зербини ЦА, Брин С, ван Риел П (Јануарy 2005). „Wхен а ДМАРД фаилс, схоулд патиентс сwитцх то сулфасалазине ор адд сулфасалазине то цонтинуинг лефлуномиде?”. Анналс оф тхе рхеуматиц дисеасес 64 (1): 44–51. ДОИ:10.1136/ard.2003.016709. ПМЦ 1755199. ПМИД 15271770.
↑ Пинто П, Доугадос M (2006). „Лефлуномиде ин цлиницал працтице”. Ацта реуматолóгица португуеса 31 (3): 215–24. ПМИД 17094333. Архивирано из оригинала на датум 2009-02-26. Приступљено 2014-04-05.
↑ Фукусхима Р, Канамори С, Хирасхиба M, ет ал. (2007). „Тератогеницитy студy оф тхе дихyдрооротате-дехyдрогенасе инхибитор анд протеин тyросине кинасе инхибитор Лефлуномиде ин мице”. Репрод. Тоxицол. 24 (3-4): 310–6. ДОИ:10.1016/j.reprotox.2007.05.006. ПМИД 17604599.
↑ „Цлин Иммунол. 1999 Дец;93(3):198-208.”.

Спољашње везе

	Портал Медицина
	Портал Хемија

[1] Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519. едит

[2] Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846. едит

[4] Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[5] Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594. едит

[pmid15271770-6] Доугадос M, Емерy П, Леммел ЕМ, Зербини ЦА, Брин С, ван Риел П (Јануарy 2005). „Wхен а ДМАРД фаилс, схоулд патиентс сwитцх то сулфасалазине ор адд сулфасалазине то цонтинуинг лефлуномиде?”. Анналс оф тхе рхеуматиц дисеасес 64 (1): 44–51. ДОИ:10.1136/ard.2003.016709. ПМЦ 1755199. ПМИД 15271770.

[pmid17094333-7] Пинто П, Доугадос M (2006). „Лефлуномиде ин цлиницал працтице”. Ацта реуматолóгица португуеса 31 (3): 215–24. ПМИД 17094333. Архивирано из оригинала на датум 2009-02-26. Приступљено 2014-04-05.

[pmid17604599-8] Фукусхима Р, Канамори С, Хирасхиба M, ет ал. (2007). „Тератогеницитy студy оф тхе дихyдрооротате-дехyдрогенасе инхибитор анд протеин тyросине кинасе инхибитор Лефлуномиде ин мице”. Репрод. Тоxицол. 24 (3-4): 310–6. ДОИ:10.1016/j.reprotox.2007.05.006. ПМИД 17604599.

[9] „Цлин Иммунол. 1999 Дец;93(3):198-208.”.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]