Кубер (владар)

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Мапа - Куверова област у Срему око 670-680. године
Мапа - положај Кувера на Балкану, у Македонији, после одласка из Срема
 Историја Војводине

 Античко доба
 Панонија
 Доња Панонија
 Панонија Секунда
 Панонска дијецеза
 Префектура Илирик
 Средњи век
 Краљевина Гепида
 Византијска Панонија
 Куверова област у Срему
 Земље жупана Бута-ула и Бујле
 Војводство Салана
 Војводство Глада
 Војводство Ахтума
 Војводство Сермона
 Тема Сирмијум
 Сремска краљевина Стефана Драгутина
 Горњи Срем Угрина Чака
 16. век
 Српско царство Јована Ненада
 Сремско Војводство Радослава Челника 
 Османски период
 Темишварски вилајет
 Сремски санџак
 Сегедински санџак
 Банатски устанак
 Лугошки и карансебешки Банат
 Хабзбуршки период
 Војна крајина
 Тамишки Банат
 Потиски крунски диштрикт
 Великокикиндски привилеговани диштрикт
 Српска Војводина
 Војводство Србија и Тамишки Банат
 Бачко-бодрошка жупанија
 Сремска жупанија
 Торонталска жупанија
 Тамишка жупанија
 20. век
 Банатска Република
 Банат, Бачка и Барања
 Српско-мађарска република Барања-Баја
 Дунавска бановина
 Банат у Другом светском рату
 Народноослободилачка борба
 САП Војводина
 Аутономна Покрајина Војводина
Ова кутијица: погледај  разговор  уреди

Кубер (у другим изворима и Кувер) је био кан и владар Срема и поглавар утигурских Прабугара на Балкану у седмом веку.

Владавина Сремом

[уреди | уреди извор]

Византијски цар Јустин II (565-578) је уступио половину Срема Аварима, који су између 580. и 582. године освојили и другу половину поменутог региона, укључујући и град Сирмијум. Авари су у Срем населили своје заробљенике (романизовано или хеленизовано становништво), које су заробили на византијским територијама на Балкану. Ови заробљеници су насељени у Срем са циљем да обрађују земљу и обезбеде залихе хране за Аваре, да би ови могли несметано да ратују. Живећи 60 година под аварском влашћу, ови заробљеници су у Срему постали потпуно нова нација - Сермезијанци (Сремци).

Авари су 635. године поставили Кубера да влада над овим Сермезијанцима као аварски вазал. Кувер је био син кана Кубрата, поглавара хуно-прабугарских Оногура [1]. Досадашње интерпретације (Ј. Вернер, V. Поповић) показују да се у Малој Перешћепини ради о гробу кана Кубрата, сахрањеног између 641. и 647. године. После његове смрти на власт ступа његов најстарији син Бајан, након чије су се кратке владавине каном Кубратови синови разделили. Његов четврти син Кубер се населио у Срему, и био потчињен аварском кагану.

Одлазак Кубера на Балкан

[уреди | уреди извор]

Ускоро су се Сермезијанци "заједно са Кубером и његовим Прабугарима" побунили против кагана, а након победе над њим, напустили Срем и (по Поповићу 678-685. године) населили се на средњем Балкану, на Керамезиском Пољу, у близини Солуна. Према истим ауторима, оставе у Врапу и Ерзеку су некад представљале део каганове ризнице, коју је Кубер присвојио у Панонској низији и донео са собом на средњи Балкан. Предмети из обе ризнице углавном потичу из средине и друге половине VII века што одговара периоду када је након византијског похода потучен Кубер и његови војници.

Историјски значај кана Кубера

[уреди | уреди извор]

Познато је да су се Словени на Балкан насељавали у више таласа. Словенски материјални налази пронађени у кругу "Комани" културе дају могућност да се један од тих таласа остварио посредством миграција поменутих прицрноморских народа и њихових владара. I неки од данашњих истраживача (овде се пре свега мисли на Поповића) сматрају да и историјски извори наводе на посредништво Прабугара (посебно Кубера) приликом ослобађања Срба и Хрвата, као и неких других словенских племена од аварског притиска и њихово касније насељавање на Балканско полуострво.

Повезано

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • V. Поповић, Куврат, Кубер и Аспарух, Старинар, XXXVII, Београд, 1986.
  • Проф. др Радмило Петровић, Војводина - петнаест миленијума културне историје, Београд, 2003.

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]
  1. Златарски, Васил. История на Първото българско Царство. т. I. Епоха на хуно-българското надмощие (679—852), София 1970, с. 205-207.