Кубер (владар)
Кубер (у другим изворима и Кувер) је био кан и владар Срема и поглавар утигурских Прабугара на Балкану у седмом веку.
Владавина Сремом
[уреди | уреди извор]Византијски цар Јустин II (565-578) је уступио половину Срема Аварима, који су између 580. и 582. године освојили и другу половину поменутог региона, укључујући и град Сирмијум. Авари су у Срем населили своје заробљенике (романизовано или хеленизовано становништво), које су заробили на византијским територијама на Балкану. Ови заробљеници су насељени у Срем са циљем да обрађују земљу и обезбеде залихе хране за Аваре, да би ови могли несметано да ратују. Живећи 60 година под аварском влашћу, ови заробљеници су у Срему постали потпуно нова нација - Сермезијанци (Сремци).
Авари су 635. године поставили Кубера да влада над овим Сермезијанцима као аварски вазал. Кувер је био син кана Кубрата, поглавара хуно-прабугарских Оногура [1]. Досадашње интерпретације (Ј. Вернер, V. Поповић) показују да се у Малој Перешћепини ради о гробу кана Кубрата, сахрањеног између 641. и 647. године. После његове смрти на власт ступа његов најстарији син Бајан, након чије су се кратке владавине каном Кубратови синови разделили. Његов четврти син Кубер се населио у Срему, и био потчињен аварском кагану.
Одлазак Кубера на Балкан
[уреди | уреди извор]Ускоро су се Сермезијанци "заједно са Кубером и његовим Прабугарима" побунили против кагана, а након победе над њим, напустили Срем и (по Поповићу 678-685. године) населили се на средњем Балкану, на Керамезиском Пољу, у близини Солуна. Према истим ауторима, оставе у Врапу и Ерзеку су некад представљале део каганове ризнице, коју је Кубер присвојио у Панонској низији и донео са собом на средњи Балкан. Предмети из обе ризнице углавном потичу из средине и друге половине VII века што одговара периоду када је након византијског похода потучен Кубер и његови војници.
Историјски значај кана Кубера
[уреди | уреди извор]Познато је да су се Словени на Балкан насељавали у више таласа. Словенски материјални налази пронађени у кругу "Комани" културе дају могућност да се један од тих таласа остварио посредством миграција поменутих прицрноморских народа и њихових владара. I неки од данашњих истраживача (овде се пре свега мисли на Поповића) сматрају да и историјски извори наводе на посредништво Прабугара (посебно Кубера) приликом ослобађања Срба и Хрвата, као и неких других словенских племена од аварског притиска и њихово касније насељавање на Балканско полуострво.
Повезано
[уреди | уреди извор]- Списак бугарских владара
- Срем
- Балкан
- Српски владари
- Историја Војводине
- Историја Србије
- Прабугари
- Авари
Литература
[уреди | уреди извор]- V. Поповић, Куврат, Кубер и Аспарух, Старинар, XXXVII, Београд, 1986.
- Проф. др Радмило Петровић, Војводина - петнаест миленијума културне историје, Београд, 2003.
Екстерни линкови
[уреди | уреди извор]
- Мапа - сеоба Кубера из Срема у Македонију
- Никос Чаусидис, Релације између "Комани"-културе и "Салтово мајацке"-културе и проблем порекла њихових носилаца
- История на Първото българско царство, проф. Васил Н. Златарски
- Средновековни градови и тврдини во Македонија, Иван Микулчић
- ‘Темпора инцогнита оф тхе еарлy Булгариан хисторy’, Др Атанас Стаматов
- Образуване на българската държава, Петър Петров
- Втората Булгарија в днесна Македонија, Пламен Павлов Архивирано 2013-05-20 на Wаyбацк Мацхине-у
