Краљевство Дахомеј

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Краљевство Дахомеј
цца. 1600. – 1894.   

Застава Дахомеја

Застава (1818–1858)

Локација Дахомеја
Локација Дахомеја
Главни град Абомеy
Језик/ци фон језик
Религија вуду
Влада Апсолутна монархија
Краљ (Ахосу)
 - цца. 1600.1625. Гангнихессоуа
 - 1645.1685. Хоуегбадјаб (први)
 - 1889.1894. Бéханзин (задњи)
Хисторија
 - Оснивање монархије око 1600.
 - Дакодону осваја Абомеy око 1620.
 - Агаја осваја Алладу и Оуидах 1724.1727.
 - Гхéзо побјеђује Оyје 1823.
 - Француски протекторат 15. сијечња 1894.
 - Укидање 1904.
Површина
 - 1700.[1] 10.000 км² (3.861 ми² )
Становништво
 - 1700.[1] (процјена) 350.000 
     Густоћа 35 /км²  (90,6 /ми² )
Данас дио  Бенин
а Гангнихессоу је био први владар Фона на територију абомејског платоа, из којег ће касније настати Краљевство Дахомеј. Он формално није имао титулу краља, али је био владар тог подручја.
б Хоуегбадја се данас углавном наводи као први титуларни краљ Дахомеја, иако је Дакодоноу негдје око 1625. године основао само краљевство и дао изградити краљевску палачу.

Краљевство Дахомеј била је монархија у Западној Африци, на територију сувременог Бенина, која је постојала од отприлике 1600. године све до 1894. године, када је посљедњи дахомејски краљ, Бéханзин, поражен од стране Француза, а Дахомеј је анектиран у склопу Француске Западне Африке као колонија. Дахомејско краљевство основали су Фони почетком XVII. вијека, а исто се развијало око Абомеyја, гдје је било сједиште краљева, кроз XVIII. вијек, када је, освајањем кључних обалних насеља (посебице Оуиде), постало регионална сила.

Добар дио XVII. вијека, Дахомеј је био регионална сила све док средином истог периода нису постали вазална држава Царства Оyо.[1] Дахомеј је имао добро организирану националну економију те је имао плодну трговину робљем с Еуропљанима кроз трансатлантску руту, чији је важан центар био управо Оуидах; трговином су Дахомејци добивали разноразно оружје, тканине и алкохол од Еуропљана.[2] Дахомеј је такођер имао и богату културу, а значајна је била и потпуно женска војна јединица коју су Еуропљани назвали дахомејским Амазонкама; вуду религија је такођер имала богату традицију штовања, при чему су се посено истицали годишњи обичаји, који су укључивали слављење владара и људске жртве. Краљ (фон: Ахосу) је, према изворним еуропским записима, био апсолутистички деспот,[3] међутим ту се вјеројатно ради о претјеривањима;[4] сви су владари припадали династији Алладаxоноу, а изабирали су се на Великом вијећу, с тим да сам процес избора ни данас није у потпуности јасан;[3][5] најчешће је насљедник био најстарији син, мада то није увијек била пракса.[6] Краљ је уз себе имао и Краљевско вијеће, које су сачињавали кључни савјетници владара.

Године 1894., Француска је поразила дахомејску војску те на подручју краљевства формирала протекторат, која је инкорпориран у Француску Западну Африку. Иако више није имао независност, Дахомеј је и даље наставио постојати те је формално изабирао владаре све до 1904. године, када је свака аутономија потпуно укинута, а протекторат је претворен у колонију.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. 1,0 1,1 Хеywоод, Линда M.; Јохн К. Тхорнтон (2009). „Конго анд Дахомеy, 1660-1815”. у: Баилyн, Бернард & Патрициа L. Денаулт. Соундингс ин Атлантиц хисторy: латент струцтурес анд интеллецтуал цуррентс, 1500–1830. Цамбридге, МА: Харвард Университy Пресс. 
  2. Поланyи, Карл (1966). Дахомеy анд тхе Славе Траде: Ан Аналyсис оф ан Арцхаиц Ецономy. Сеаттле: Университy оф Wасхингтон Пресс. 
  3. 3,0 3,1 Баy, Една (1998). Wивес оф тхе Леопард: Гендер, Политицс, анд Цултуре ин тхе Кингдом оф Дахомеy. Университy оф Виргиниа Пресс. 
  4. Монрое, Ј. Цамерон (2011). „Ин тхе Беллy оф Дан: Спаце, Хисторy, анд Поwер ин Прецолониал Дахомеy”. Цуррент Антхропологy 52 (6): 769–798. ДОИ:10.1086/662678. 
  5. Yодер, Јохн C. (1974). „Флy анд Елепхант Партиес: Политицал Поларизатион ин Дахомеy, 1840-1870”. Тхе Јоурнал оф Африцан Хисторy 15 (3): 417–432. ДОИ:10.1017/s0021853700013566. 
  6. Лаw, Робин (1997). „Тхе Политицс оф Цоммерциал Транситион: Фацтионал Цонфлицт ин Дахомеy ин тхе Цонтеxт оф тхе Ендинг оф тхе Атлантиц Славе Траде”. Тхе Јоурнал оф Африцан Хисторy 38 (2): 213–233. ДОИ:10.1017/s0021853796006846. 

Литература

[уреди | уреди извор]