Краљевство Дахомеј
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.svg){kind=small}
Краљевство Дахомеј била је монархија у Западној Африци, на територију сувременог Бенина, која је постојала од отприлике 1600. године све до 1894. године, када је посљедњи дахомејски краљ, Бéханзин, поражен од стране Француза, а Дахомеј је анектиран у склопу Француске Западне Африке као колонија. Дахомејско краљевство основали су Фони почетком XVII. вијека, а исто се развијало око Абомеyја, гдје је било сједиште краљева, кроз XVIII. вијек, када је, освајањем кључних обалних насеља (посебице Оуиде), постало регионална сила.
Добар дио XVII. вијека, Дахомеј је био регионална сила све док средином истог периода нису постали вазална држава Царства Оyо.[1] Дахомеј је имао добро организирану националну економију те је имао плодну трговину робљем с Еуропљанима кроз трансатлантску руту, чији је важан центар био управо Оуидах; трговином су Дахомејци добивали разноразно оружје, тканине и алкохол од Еуропљана.[2] Дахомеј је такођер имао и богату културу, а значајна је била и потпуно женска војна јединица коју су Еуропљани назвали дахомејским Амазонкама; вуду религија је такођер имала богату традицију штовања, при чему су се посено истицали годишњи обичаји, који су укључивали слављење владара и људске жртве. Краљ (фон: Ахосу) је, према изворним еуропским записима, био апсолутистички деспот,[3] међутим ту се вјеројатно ради о претјеривањима;[4] сви су владари припадали династији Алладаxоноу, а изабирали су се на Великом вијећу, с тим да сам процес избора ни данас није у потпуности јасан;[3][5] најчешће је насљедник био најстарији син, мада то није увијек била пракса.[6] Краљ је уз себе имао и Краљевско вијеће, које су сачињавали кључни савјетници владара.
Године 1894., Француска је поразила дахомејску војску те на подручју краљевства формирала протекторат, која је инкорпориран у Француску Западну Африку. Иако више није имао независност, Дахомеј је и даље наставио постојати те је формално изабирао владаре све до 1904. године, када је свака аутономија потпуно укинута, а протекторат је претворен у колонију.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 Хеywоод, Линда M.; Јохн К. Тхорнтон (2009). „Конго анд Дахомеy, 1660-1815”. у: Баилyн, Бернард & Патрициа L. Денаулт. Соундингс ин Атлантиц хисторy: латент струцтурес анд интеллецтуал цуррентс, 1500–1830. Цамбридге, МА: Харвард Университy Пресс.
- ↑ Поланyи, Карл (1966). Дахомеy анд тхе Славе Траде: Ан Аналyсис оф ан Арцхаиц Ецономy. Сеаттле: Университy оф Wасхингтон Пресс.
- ↑ 3,0 3,1 Баy, Една (1998). Wивес оф тхе Леопард: Гендер, Политицс, анд Цултуре ин тхе Кингдом оф Дахомеy. Университy оф Виргиниа Пресс.
- ↑ Монрое, Ј. Цамерон (2011). „Ин тхе Беллy оф Дан: Спаце, Хисторy, анд Поwер ин Прецолониал Дахомеy”. Цуррент Антхропологy 52 (6): 769–798. ДОИ:10.1086/662678.
- ↑ Yодер, Јохн C. (1974). „Флy анд Елепхант Партиес: Политицал Поларизатион ин Дахомеy, 1840-1870”. Тхе Јоурнал оф Африцан Хисторy 15 (3): 417–432. ДОИ:10.1017/s0021853700013566.
- ↑ Лаw, Робин (1997). „Тхе Политицс оф Цоммерциал Транситион: Фацтионал Цонфлицт ин Дахомеy ин тхе Цонтеxт оф тхе Ендинг оф тхе Атлантиц Славе Траде”. Тхе Јоурнал оф Африцан Хисторy 38 (2): 213–233. ДОИ:10.1017/s0021853796006846.
Литература
[уреди | уреди извор]- Алперн, Станлеy Б. (1999). Амазонс оф Блацк Спарта: Тхе Wомен Wарриорс оф Дахомеy. Неw Yорк: Неw Yорк Университy Пресс. ИСБН 0-8147-0678-9. Ин-дептх десцриптион оф тхе фигхтинг метходс оф тхесе wарриорс.
- Баy, Една Г. (1999). Wивес оф тхе Леопард: Гендер, Политицс, анд Цултуре ин тхе Кингдом оф Дахомеy. Цхарлоттесвилле: Университy оф Виргиниа Пресс. ИСБН 978-0-8139-1792-4. А хисторицал студy оф хоw роyал поwер маинтаинед итселф ин Дахомеy. Баy анд Алперн дисагрее ин тхеир интерпретатион оф тхе wомен wарриорс.
- Баy, Една Г. (2008). Асен, Анцесторс, анд Водун: Трацинг Цханге ин Африцан Арт. Цхампаигн, ИЛ: Университy оф Иллиноис Пресс. ИСБН 978-0-2520-3255-4. Дахомеан артистиц анд цултурал хисторy сеен тхроугх тхе девелопмент (уп то тхе пресент даy) оф а сингле церемониал објецт, тхе асен.
- Лаw, Робин (2004). Оуидах: Тхе Социал Хисторy оф а Wест Африцан Славинг ‘Порт’, 1727-1892. Атхенс, ОХ: Охио Университy Пресс. ИСБН 978-0-8214-1572-6. Ан ацадемиц студy оф тхе цоммерциал роле оф Оуидах ин тхе славе траде.
- Мама, Раоуф (1997). Wхy Гоатс Смелл Бад анд Отхер Сториес фром Бенин. Нортх Хавен, ЦТ: Линнет Боокс. ИСБН 0-2080-2469-7. Фолкталес оф тхе Фон пеопле, инцлудинг легендс оф олд Дахомеy.
- Пиqуе, Францесца; Леслие Х. Раинер (2000). Палаце Сцулптурес оф Абомеy: Хисторy Толд он Wаллс. Лос Ангелес: Геттy Публицатионс. ИСБН 978-0-8923-6569-2. Хеавилy-иллустратед волуме десцрибинг тхе роyал палаце ин Абомеy анд итс бас-релиефс, wитх а лот оф информатион он тхе цултурал анд социал хисторy оф Дахомеy.
