Конавле (опћина)

Подручје Конавоски двори
Подручје Конавоски двори
ИУЦН категорија V (заштићени крајолик/морски пејзаж)
	Конавоско поље - поглед са врха св. Илија
Локација	Дубровачко-неретванска жупанија Хрватска
Најближи град	Дубровник
Површина	4,2 км² (2 ми² )
Оснивање	1975.
Управитељ	Јавна установа за управљање заштићеним дијеловима природе Дубровачко-неретванске жупаније
	[1]

Конавле
Конавле;
	; Грб
Основни подаци
Градоначелник	Лука Корда
Жупанија	Дубровачко-неретванска
Становништво
Становништво (2001-/-2011-/-2021)	8.250
Географија
Координате	42°35′Н 18°13′Е / 42.58°Н 18.22°Е
Површина	209,25 км²
	Конавле Конавле (Хрватске)
Остали подаци
Поштански код	20210 Цавтат

Координате: 42° 34′ 48" СГШ, 18° 13′ 12" ИГД Конавле су област, односно истоимена опћина у Хрватској. Налазе се у Дубровачко-неретванској жупанији.

Географија

Конавле су смјештене на крајњем југу Републике Хрватске, те граниче с Босном и Херцеговином и Црном Гором (25 км). Сједиште опћине Конавле је у Цавтату.

Становништво

По посљедњем попису становништва из 2001. године, опћина Конавле имала је 8.250 становника, распоређених у 32 насеља:

Управа

Од успоставе демократске власти на свим локалним изборима ХДЗ је имао већину у поглаварству. За начелника је биран Лука Корда.

Име

Конавле добивају име по латинској ријечи "цаналис", некој од њених изведеница "цанале", "цанавиа", "цанабула" или истозначних локалних израза "конали", а односи на водоводне канале који су од извора у селу Водовађа преко Конавоског поља напајали водом антички Епидаурум (данашњи Цавтат).

Повијест

Конавле су настањене још од палеолитика и неолитика. У 5. и 4. стољећу пр. Кр. у овом подручју су се настанила илирска племена Плерејаца и Ардијејаца, а у 2. стољећу пр. Кр. Римљани који су на мјесту грчке колоније Епидаурум (Цавтат) развили важан трговачко-поморски центар на сјецишту римских путева. Осим остатака римског водовода у близини села Водовађа, о томе свједоче остаци вилла рустицае, култних споменика (Митрејски споменик у Мочићима), гробови, остаци римске цесте изнад Цавтата те мноштво фрагмената и археолошких налаза.

У средњем вијеку Конавле су биле дио Травуње која је у различитим периодима била везана вазалским одосима за српске, зетске и босанске владаре. Археолошки налази и споменици из тог периода су некрополе Богумислких стећака у Конавоским брдима, Габрилима, Миханићима и Дунавама, од којих се најљепшим сматра стећак у Бротницама^[1] на гробљу цркве Св. Томе.

Конавоски доходак

Почетком 15. ст. Конавле су у опћем саставу Босне у рукама моћних феудалаца, и то источни дио под Сандаљем Хранићем, а западни (укључујучи Цавтат и Обод) под браћом Петром и Радославом Павловић. Интензивним преговорима и дипломацијом Дубровачка Република 24. липња 1419. г. долази у посјед Источног дијела Конавала (од Поповића до Соко куле и рта Оштро) купопродајним уговором склопљеним са Сандаљем Хранићем, који је заузврат добио палачу у Дубровнику, земљу у Жупи вриједну 3.000 дубровачких перпера и годишњи данак од 500 перпера, те 36000 перпера или 12000 дуката у готовини. Након осам година, 31. просинца 1426. Дубровчани су купили и преостали Западни дио Конавала са Цавтатом и Ободом од Радосава Павловића, уз исте увјете као и источни дио.

Конавоски ратови

Дубровачка влада је Конавле прогласила својим феудалним посједом, којим је управљао кнез устоличен у Придворју. Дубровчани су морали два пута ратовати против босанске властеле, ранијих власника

Конавоски рат (1430-1433), против Павловића
Конавоски рат (1451-1454), против Косача

Споменици из тог доба су Кнежев двор у Придворју и Соко кула у Дунавама, важна обрамбена утврда крајњег дубровачког југа. Године 1423. дубровачка влада учврстила је своју власт у источном дијелу Конавала. Цијелу обрадиву површину подијелила је на 37 децена. Сваки децен имао је 10 дијелова, а сваки дио 4 четвртине. Четвртина је износила 6 до 9 златица површине (златица или солад=1678 м2), дио је садржавао 24 до 36 златица. Влада је испрва одлучила Конављанима одузети сву земљу и све их учинити кметовима, али ипак је попустила и допустила да 66 обитељи властелинчића и даље ужива и обрађује властиту земљу (3 до 12 златица). 1427. кад је купљен западни дио Конавала подијељен је на 38 децена обрадиве земље, а ништа није остављено властелинчићима. Планине су Дубровчани 1442. подијелили међу властелу, дио је добио у хрватски бан Матко Таловац. Међутим, у 15. стољећу Турци су заувијек одузели Дубровчанима Планине. Пашњаци, шуме, дубраве, воде и локве били су заједничко добро. Сватко се смио бесплатно служити, убирати плодове, сјећи, пасти, водити на испашу итд. Једино је било забрањено посјећи дрво које пружа хлад стоци и дубове који рађају жир за свиње. Узгајане су овце, козе, магарад, коњи и говеда. Само је држава смјела зидати млинове, ограђивати солане, подизати ступе за ступање лана и конопље и ваљаонице за ваљање вуне и зидати цркве и куће у вапну. Сађени су пшеница, раж, јечам, просо, сијерак, бијели и црвени лук, боб, сочиво, лећа, тикве, купус, крумпир, кукуруз, грах, смоква, орах, мурва, шљива, крушка, јабука, оскоруша, бајам, лимун, наранча, шипак, марелица, винова лоза и маслина. Сељак је задржавао 3/4, а господару је припадала 1/4 урода. Конавоском кнежијом управљао је кнез којега је бирало Велико вијеће на 6 мјесеци (послије годину дана). Није смио бити узастопце биран. Судио је у парницама (крађа, тучњава, провала, размирица и сл.), у почетку је уз њега стајала порота. Теже случајеве водио је на дубровачки суд. Преслушавао је свједоке, хитао бјегунце, надзирао обрађивање господареве земље, извршавао казне, надзирао стражарење на граници, поправљање и градњу јавних путова, зидање утврда, искрцавање бродова. Заповиједао је војском (војна обвеза обухваћала је Конављане од 20. до 60. године живота). Војна служба била је бесплатна, с тим да војници судјелују у диоби плијена. Каткад би добили 2 гроша дневнице. У случајевима ратне опасности народ се склањао у Цавтат, Молунат или рт Оштро на улазу у Боку.

Ради успјешне обране уз кнеза је постојао и капетан. Он је пребивао у Цавтату, тако да су Цавтат и Обод творили капетанију унутар конавоске кнежије. Кнез је боравио у двору у Придворју, гдје је подигнут и самостан. Уз кнеза је на двору становао канцелар који је стилизирао кнежеве одлуке, писао позиве, водио записнике саслушавања, састављао тужбе и аграрне, обртничке и купопродајне уговоре, новчане обвезнице, опоруке итд. Списи конавоске канцеларије изгорјели су на почетку 19. стољећа па је исцрпнија повијест Конавала готово непозната и заувијек избрисана. Канцелари су у почетку били свећеници, а касније свјетовњаци које је постављала влада. Казнаци или главари које је бирао народ водили су рачуна о порезима. Након буне 29. ожујка 1800. донесене су нове норме. Работа смије трајати 90 дана урачунавајући дане кад се не ради или путује из мјеста у мјесто, господар кмету кад работа мора дневно дати 2 кутла (око 1.6 л) здрава вина, 30 унча (око 0.72 кг) пшенична круха, кутао (око 0.8 кг) сочива за присмок, довољно соли и уља за зачин или протувриједност у новцу. На благдане или кишне дане кмету припада половина од тога. Први конавоски кнез био је Марин Гундулић, изабран 25. свибња 1420. Посљедњи је био Влахо Бернарда Кабужић (1807.). Укупно их је било 520: 50 Соркочевића, 44 Гундулића, 41 Бунић, 38 Гучетића, 35 Цријевића, 32 Кабужића, 31 Менчетић, 30 Растића, 26 Ђурђевића, 25 Пуцића, 19 Прокуљевића, по 17 Гучетића и Палмотића, по 16 Сарака и Џамањића, 11 Рањина, 10 Тудишевића, те нешто Басиљевића, Бенешића, Бинчулића, Бондића, Божидаревића, Бучинчића, Бућа, Градића, Лучића, Наталића, Проданчића, Волчевића и Златарића. Први кнез и његови насљедници бирани су у сенату, а остали у Великом вијећу. За кнеза је могао бити биран властелин који је навршио 30 година. 1660. та је доб снижена на 25 година, осим за стонског и ластовског кнеза. Но 1739. је прописано да и конавоски кнез не смије бити млађи од 30 година. Изборни мандат је до 1636. трајао 6 мјесеци, а отада годину дана. Изабрани кнез није смио отказати службу под казном од 100 перпера, а то је без казне могао учинити свака 2 мјесеца у мандату од 6 мјесеци. Кнез је за потребе службе морао имати 2 кнежака, 1 свећеника и 3 коња. Кнежева плаћа износила је 500 перпера за 6 мјесеци, а 1421. снижена је на 250 перпера с тим да више није дужан уздржавати ни кнежаке ни свећеника него само 3 коња. Кнежак има плаћу 4.5 перпера мјесечно, а свећеник 6 перпера. 1427. послије добивања другог дијела повећан је број кнежака с 2 на 6, а коња с 3 на 4. Кнежева плаћа износи 500 перпера, а свећеникова 90. Додијељен је један вице-кнез са сједиштем у Површи, а 1435. други са сједиштем у Мрцинама (данас Дубравка). Они су првенствено задужени за организирање стража. 1597. Конављани су имали 7 трговачких једрењака, 1605. из Цавтатске капетаније 6 великих и 8 мањих. Од 1642. до 1651. посједовали су 2 пулаке, 2 фрегате, 3 фиљуге, 4 грипа, 3 тартане и 7 чамаца. Од 1704. до 1734. Цавтаћани су имали 31 трговачки једрењак међународног значења, а цијела Дубровачка Република 85. Од 1734. до 1744. имали су 28 једрењака (10 тартана укупне носивости 354 кара, 9 фиљуга 161 кара, 3 пулаке 171 кара, 3 фрегадуна 138 кара, 1 вашел 44 кара, 1 марсилијан 59 кара, 1 тартанела 12 кара). Од 1745. до 1759. је 50 поморских капетана из Конавала, 37 с Пељешца, 21 из Града и Гружа. Поткрај 18. и у почетку 19. стољећа постојале су поморске линије Обод-Цавтат-Дубровник Матка Херендије, Цавтат-Дубровник Тонка Казилара и Цавтат-Дубровник Тонка Миљана. Конавле остају у саставу Дубровачке Републике као њена највећа житница све до њеног укидања 1808. године. Након краткотрајне француске окупације, Конавле су похарали црногорски и руски освајачи, да би након Бечког конгреса 1815. прешле заједно са остатком дубровачких посједа пор Аустријску власт. Велике поплаве уништиле су грожђе 1905. и 1906., а 1901. била је пуштена у промет жељезничка пруга. У другој половини 19. стољећа долазе прве школе, телеграфи и пароброди. Прва нижа мушка пучка школа отворена је у Цавтату 1824., а водио ју је професор Нико Гјуриан. У Цавтату је пошта отворена 1840., а први телеграф прорадио је 12. студеног 1865. У Груди је пошта отворена 1. листопада 1866., а телеграф је прорадио 1839. У Мрцинама пошта 1908. У Плочицама пошта 29. рујна 1907., а телеграф 3. српња 1912. У Чилипима пошта 21. рујна 1907., а телеграф 22. просинца 1909. Године 1929. у Цавтату бораве 1 063 туриста, од тога 135 иноземних. За успоредбу 1979. борави 56 425 туриста, 38 533 иноземна. На Звековици је између два свјетска рата пријевоз (Херцег-Нови - Дубровник) обављао Мијо Раше кочијама капацитета 5-8 путника, а касније аутобусима 20-25 путника. Од 1925. Станош Вуко возио је од Груде до Дубровника око 1.5 сат аутобусом капацитета 20-25 путника. Из Чилипа су за Дубровник возили Мустахинић, Бошковић, Боровинић, Крилановић и Влахутин. Након рата, 1956. задруга Груда купила је мали аутобус ТАМ који је 1957. припојен подузећу Конавле и возио је на црти Плочице-Груда-Дубровник. Послије тога уведена је црта Дубравка-Груда-Дубровник, а 1959. Дубровник-Херцег-Нови, Дубровник-Стон-Трпањ и Конавле-Дубровник-Сплит. Године 1961. укинуто је подузеће Конавле и припојено дубровачком подузећу Либертас.

Конавле су за вријеме рата у Хрватској у листопаду 1991. нападнуте од стране ЈНА. Териториј је окупиран, велики дио становништва протјеран, а њихова имовина подвргнута интензивној пљачки од стране црногорских цивила. У прољеће 1992. Конавле су враћене под хрватску власт.

Културно наслијеђе

Насеља у Конавлима до данас су задржала изглед традицијске камене архитектуре која говори о одњегованости свих сегмената живота, култури становања, култури обраде земље и поштивању традицијских засада и осјећаја припадности просторном амбијенту Конавала. Кроз Горњу Банду Конавала сусрећемо засеоке монументалне задружне архитектуре ( нпр. Миљанићи у Ускопљу), а у овом рубном подручју истиче се споменик Соко-кула, стратешки врло важна средњовјековна утврда, смјештена у брдском пријевоју према херцеговачком залеђу.

Чилипи су културни центар Конавала, познати по својим недјељним фолклорним приредбама, на којима се туристи могу упознати са конавоским традицијама те уживати у чувеној конавоској народној ношњи и конавоском везу. Фрањевачки самостан с црквом Св. Влаха у Придворју, највећа је грађевина јавне, свјетовне, вјерске и управне намјене Дубровачке Републике у Конавлима.

Стари град Цавтат класичан је примјер дубровачког урбанизма и планске градње насеља граничне утврде са зидинама и обрамбеним јарком, у којему и данас очуван распоред улица налик дубровачкој четврти Пријеко. У топлој атмосфери урбане цјелине старе језгре Цавтата, истиче се кућа Влаха Буковца - музеј амбијеталног градског простора, атеље и галерија умјетнина најзначајнијег хрватског сликара академског реализма. Маузолеј обитељи Рачић на гробљу Св. Рока у Цавату ремек је дјело познатог кипара Ивана Мештровића. Кнежев двор из 16. ст. смјештен уз цавтатску риву, некадашње је сједиште дубровачког кнеза, а данас галерија и збирка умјетнина закладе Балтазара Богишића, познатог правника, јуриста, правног повјесничара и сакупљача славенског етнографског насљеђа из 19. ст. Пинакотека жупне цркве Св. Николе чува вриједно сакрално благо које је прикупљано кроз стољећа. Фрањевачки комплекс и црква Госпе од Снијега позната је по Политпиху Вицка Добричевића, једном од представника Дубровачке ренесансне сликарске школе. Мијо Шиша Конављањин својим радовима изложеним у галерији у Миханићима настоји из заборава отргнути аутентичне конавоске крајолике и слике из живота конавоског пука.

Привреда

Господарство је традиционално темељено на пољопривреди, али се становништво развојем туризма углавном базирало на туризам (хотели) и промет (Зрачна лука Дубровник, Чилипи). Зрачна лука донијела је велике могућности млађој популацији Конавала, али се због тога велика већина људи одрекла традиционалног обрађивања поља.

Од пољопривредних култура узгаја се претежито винова лоза те све врсте воћа и поврћа, а због плодне земље, повољних климатских увјета и обиља воде конавоско је поље било главна опскрба пољопривредним добрима у Дубровачкој републици.

Славни људи

Балтазар Богишић
Влахо Буковац
Тереза Кесовија - хрватска пјевачица
Нико Пулић - хрватски аутомобилистички ас
Франо Супило

Споменици и знаменитости

Соко-Град], Фрањевачки самостан, Маузолеј обитељи Рачић, Некропола света Барбара, Коминате, Кућа Влаха Буковца, Збирка Балтазара Богишића, Пинакотека Цркве Св. Николе

Образовање

У Конавлима тренутно дјелују двије основне школе, на Груди и у Цавтату, с низмо подручних школа. Становништво средњу школу полази углавном у Дубровнику, те на факултетима у Хрватској.

Култура

Спорт

Најпознатији спорташи из Конавала су ватерполисти. Већина њих је своју каријеру започела у ВК Цавтат, а наставила у дубровачком ВК Југ. Луко Везилић и Горан Сукно су судјеловали у освајању трофеја Купа првака 1980. године. Исти двојац на Олимпијским играма у Москви 1980.г.осваја сребро.

Горан Сукно судјелује у освајању златног одличја у Лос Ангелесу 1984. године. Серија успјеха се наставља и 1986 када Сукно као капетан, на Свјетском првенству 1986. године у Шпањолској, подиже побједнички покал.

На Олимпијским играма у Атланти 1996.г. Југаш Маро Балић осваја сребрну медаљу - прво одличје за Хрватску на једном великом натјецању.

Звонимир Дерања је најпознатији ногометаш из Конавала. Наступао је за прволигаша из Сплита НК Хајдук и младу репрезентацију.

Референце

↑ Срђ, пп. 68. Дубровник. 1902.
↑ „Заштићена подручја у Хрватској”. Свјетска база података заштићених подручја - WДПА - www.протецтедпланет.нет. Приступљено 9. 2. 2016.