Клима
Клима (са грчког нагиб, клима) као метеоролошки појам је скуп метеоролошких фактора и појава које у одређеном временском периоду чине просјечно стање атмосфере над неким дијелом Земљине површине. Поред метеоролошког, постоји и биолошки и географски појам климе.
Биолошка клима је комплекс климатских увјета који с другим чимбеницима неке одређене средине одређују постојање, развитак, размножавање и премјештање живих организама.
Географска клима је скуп атмосферских стања која владају над одређеним дијелом Земљине површине.
Клима се разматра у планетарним или у континенталним размјерама - макроклима; у приземном зраку до 2 метра висине и на малом простору (поље, шума, трг и сл.) - микроклима, а у регионалним или локалним размјерама - мезоклима. Знаност која проучава значајке клима и климатске процесе је климатологија.
Да би се одредила клима неког простора, најприје је потребно биљежити податке о времену у раздобљу од 25 до 30 година. Након мјерења израчунавају се просјечне вриједности одређених елемената према којима ће се моћи одредити врста климе тога простора.
Елементи климе који се узимају у обзир при одређивању климе су инсолација, температура зрака, тлак зрака, смјер и брзина вјетра, влажност зрака, падалине, наоблака и сњежни покривач, а мијењају се под утјецајем климатских фактора или модификатора (земљописна ширина, рељеф, расподјела копна и мора, морске струје, надморска висина, ротација, револуција, атмосфера, удаљеност од мора, језера, тло и биљни покров те утјецај човјека).
