Цоординатес: 40°59′Н 22°52′Е / 40.983°Н 22.867°Е / 40.983; 22.867

Килкис

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Килкис, Кукуш
Κιλκίς
Основни подаци
Држава  Грчка
Периферија Средишња Македонија
Префектура Килкис
Становништво 24,812 (2001.[1])
Површина 306.557 км²
Густоћа становништва 81 /км²/км²
Висина 280 м
Координате 40°59′Н 22°52′Е / 40.983°Н 22.867°Е / 40.983; 22.867
Поштански број 611 00
Позивни број 23410
Регистарска ознака НИ, ΚΙ*
Градоначелник Димитриос Терзедис
Службена страница www.дхмоскилкис.гр
Карта
Килкис, Кукуш на мапи Грчке
Килкис, Кукуш
Килкис, Кукуш

Положај града на карти Грчке

Килкис (грчки: Κιλκίς ) или Кукуш (македонски / бугарски: Кукуш ), је индустријско средиште у Периферији Средишња Македонија, Грчка. По попису становништва из 2001. године град је имао 17, 430 становника (а град са широм околицом 24 812 становника).

Килкис је главни град Префектуре Килкис и сједиште епархије Килкис.

Географске карактеристике

[уреди | уреди извор]

Килкис лежи на источном дјелу Солунског поља, у подножју планине Маврони на надморској висини од 280 м, на путу Солун-Софија. Од Солуна је удаљен око 51 км у правцу сјевера

Хисторија

[уреди | уреди извор]

За антике

[уреди | уреди извор]

Поред града Килкиса пронађени су гробови из 21. вијек пне. њихови остатци дају нам драгоцјене информације о тадашњем животу тога краја.

Град Паеонију, поред ријеке Аxиос, први наводи Хомер у својим еповима. На почетку 8. вијека пне., Килкис и његова шира околица били су дио Македонског краљевства. Килкис је постао сједиште једне регије зване Крестониа. Кад је Филип II Македонски посјетио Крестонију, домаћини су га понудили маслинама, нечим што он до тада није уопће пробао.[2]. У то вријеме у тој регији никнули су и развили су се многи градови, попут; Идоменија, Аталантија (поред данашњег града Аксиополија), Гортинија (данашњи Горгопи), Фиска, Терпилос, Клитае (данашња Ксилокератија), Врагилос (данашња Металика), Иорон (данашњи Палатиан), Цхаетае (данашња Чаусица), Царабиа (данашња Лимнотопоса ), Баирос (данашњи Кастро), Морилос (данашњи Ано Апостоли), Доверос (данашњи Дојрани), Европос и Калиндриа.

Раздобље римске и бизантинске власти

[уреди | уреди извор]

148. пне. град су заузели Римљани и држали град под својом влашћу слиједећа два и пол вијека. Килкис и његова околица били су поприште сталних провала скиталачких племена и народа, попут; Гота, Хуна, Авара и Славена.

Славени су се уз дозволу Бизанта и населили у том крају, као и по читавом Балканском полуотоку.

Име града мијењало се овисно о томе тко је њиме владао и тко га је насељавао. Калликон је било име града за раног Бизанта, Калкис или Килкис име које су употребљавали Грци, Килкитси или пак Кıлкış је име које су употребљавали Турци за отоманске власти над градом, а име; Кукуш (Кукуш) употребљавали су његови славенски становници[3].

Килкис је вишекратно мијењао господаре, а то се збивало мање више између Бизантског царства и Бугарског царства. У то вријеме град је и поред тешких ратних разарања, ипак стално растао и обнављао се.

Раздобље отоманске власти

[уреди | уреди извор]

Раздобље сталног раста града прекинуто је 1430 године, тада је Килкис и сва његова околица потпала под власт Отоманског царства.

Средином 19. вијека Килкис је био насељен већинским славенским становништвом (Бугари, Македонци)[4] Након 1850 године, у Кукешком крају постојала је само једна грчка црква на обронцима брда Св. Ђорђе - Панагиа тоу Килкис, (Богородица из Килкиса), и само једна грчка школа. По неким неутралним проматрачима тада је у Килкису било око 500 Грка, 500 Турака и око 4 500 Бугара (међу њима и Македонцима, тада није прављена разлика)[5]Постоји и један отомански попис и студија из 1873 године из које се пак види да је у Килкису живјело 1 170 кућевласника, од којих су; 5 235 Бугари (за Отоманске власти тог времена Македонци не постоје као ентитет), 155 Муслимана и 40 Рома (Цигана).[6] Процјена бугарског повјесничара Васила Канчова из 1900. године говори о 7 000 Бугара и 750 Турских становника града.[7] Једна пак друга студија о броју становника из 1905 године, наводи да у Килкису и широј околици живјело 9 712 вјерника Бугарског Егзархата (вјерски оприједјељени као Бугари), 40 вјерника Екуменског Патријарха из Констатинополиса (вјерски оприједјељени као Грци), те да Килкис и околица има 592 православне цркве као и 16 протестанских. [8]

Пред крај 19. вијека отпочела је Борба за Македонију, у којој су учествовали и неколико познатих грчких становника Килкиса; Георгиос Самарас, Иоаннис Доиранлис и Петрос Коукидис са својим оружаним четама. Жене попут; Евангелије Траиану Тзоуку и Екатерине Стампоули биле су пак истакнуте на пољу просвјете, а прихватиле су се бриге за грчке рањенике.[9] Велику помоћ грчким устаницима пружала је богата обитељ Цхатзиапостолоу, која је имала велико имање код мјеста Металико. Њихово имање било је сигурно уточиште и база грчких чета[10]

За Првог балканског рата

[уреди | уреди извор]

У вријеме Првог балканског рата 1912 године, град су накратко заузеле јединице бугарске војске. За Другог балканског рата 1913. године, Грчка војска заузела је град послије тродневних борби вођених од 19. до 21. јуна против Бугара. Посљедица сукоба били су преко 8 652 жртава на грчкој страни и преко 7 000 на бугарској. Град Килкис разорен је готово до темеља од стране грчке војске.[11]

Након битке скоро сво предратно бугарско становништво града, њих готово 7 000 протјерани су у Бугарску. Нови град Килкис почео се градити на локацији која је била примакнута ближе жељезничкој прузи за Солун, око грчке цркве Св. Ђорђа. Нови Килкис насељен је грчким избеглицама из Бугарске и Турске и Југославије, нарочито грчким избјеглицама из Струмице. Струмички епископ који је и сам дошао као избјеглица, дао је наново изградити цркву - Пентекедека Мартирон (Петнаест мученика) која је била грчка саборна црква у Струмици. Нових досељеника из Струмице било је толико пуно да је једно кратко вријеме град био презван у Неа Стромница (Нова Струмица).[12] Средином 1920-их, након великог грчког пораза у Грчко-турском рату 1919.-1922. и губитка малоазијских територија (Измир, Тракија, Понт) велики број грчких избјеглица населио се у Килкису и околици. Истовремено преостало муслиманско становништво, иселило се у Турску, након велике размјене становништва 1923.

Град за Другог свјетског рата

[уреди | уреди извор]

Град Килкис подпао је под власт Сила осовина 1941 године, њега су одмах окупирали Бугари, 1943 године Бугарска окупациона зона проширена је и на Префектуру Халкидики. Новоформирана бугарска власт проводила је политику отворене "бугаризације" с циљем припојења територије града и околице Бугарској, али су им то ускоро забранили њихови њемачки савезници, процјењујући да би то тешко дестабилизирало Грчку. Килкис и његова околица, били су један од центара грчких партизана и отпора окупационим снагама. Град је ослобођен 1944 године

Мјесни Македонски дијалект такозвани солунско - воденски дијалект, данас се ријетко говори у Кукешу, јер има мало изворних говорника.[13]

Познати становници Килкиса

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Δείτε τη Διοικητική Διαίρεση. Грчко министарство унутрашњих послова (приступљено 9. 09. 2009.) (el)
  2. ↑ Н.Г.L. Хаммонд, Повијест Македоније (1972)
  3. ↑ Георгиос Ецхедорос, Објављено у новинама Мацхитис тоу Килкис / Μαχητής του Κιλκίς, (Килкис Фигхтер), 8. јануара 1996.
  4. ↑ Извјештај из Кукуша, Ревија Бугарске књижице, Констатинополис, Но. 10. мај 1858., стр. 19, [http://www.promacedonia.org/en/ban/nr1.html#25 Писмо руског дипломате Алексеју Н. Бехметејеву, у Москву, о школовању младих Бугара на Московском свеучилишту, 22. аугуст 1858.], Петиција Бугарских грађана из Кукуша Папи Пију IX, 12. јуна 1859, Британски дипломатски документи посвећени Бугарском националном питању, 1878-1893, Софија 1993 (двојезично издање), стр. 286
  5. ↑ Мацедониа: 4.000 година грчке цивилизације Сакеллариоу, 1990. ((el))
  6. ↑ Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г. Македонски Научни Институт, Софија, 1995, стр. 160-161.
  7. ↑ Васил Канчов. Македонија. Етнографија и статистика. Софија, 1900, страна 164.
  8. ↑ Бранцофф, D.M. "Ла Мацéдоине ет са Популатион Цхрéтиенне". Парис, 1905, стр.98-99.
  9. ↑ Обсцуре Нативе Мацедониан Фигхтерс Објављено од стране Друштва за Македонске студије, 2008. ((el))
  10. ↑ Цхристос Интос: Сједишта организација, акција и отпора Грка из Префектуре - Килкиса за вријеме борби за Македонију, 100 година од смрти Павлоса Меласа, Друштво за Македонске студије, Солун 2004. ((el))
  11. ↑ Репорт оф тхе Интернатионал Цоммиссион то Инqуире инто тхе Цаусес анд Цондуцт оф тхе Балкан Wарс, публисхед бy тхе Ендоwмент Wасхингтон, D.C. 1914, стр. 97-99((en))
  12. ↑ на грчком: Траппед...тхе Греекс оф Скопје, Димитриос Алеxандроу, Еродиос, Тхессалоники 2008.
  13. ↑ Стојков Стојко (2002) [1962] (бугарском). Българска диалектология (Бугарска дијалектологија). Софија. ИСБН 9544308466. ОЦЛЦ 53429452. 

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kilkis&oldid=41221879”