Каталонија

За самопроглашену државу у југозападној Европи види Каталонска Република.

Цомунитат Аутòнома де Цаталунyа
Цомунаутат Аутòнома де Цаталонха
Цомунидад Аутóнома де Цаталуñа
Аутономна заједница Каталонија

Барјак Грб
Главни град	Барцелона
Површина  – Укупно	32.114 км²
Становништво  – Укупно (2005.)  – Густоћа насељености	6.995.206  218,73стан./км²
Статут аутономије усвојен	18. просинца 1979. (18. липња 2006. на референдуму одобрен нови статут)
ИСО 3166-2	ЕС-ЦТ
Број представника у Лес Цортс Генералс  Конгрес  Сенат	47 23
Предсједник	Царлес Пуигдемонт
Службене странице

Каталонија (каталонски Цаталунyа [кəтəˈлуɲə], арански Цаталонха [катаˈлуɲɔ], шпањолски Цаталуñа [катаˈлуɲа]), шпанска аутономна заједница. Смјештена је на сјевероистоку Пиренејског полуотока. Површине је 32.114 км², граничи с Француском и Андором на сјеверу, на истоку са Средоземним морем, на југу са Заједницом Валенција и на западу с Арагонијом. Обала Каталоније дуга је око 580 км. Главни град је Барцелона.

Каталонија има готово 7 милијуна становника. Више од половице живи у метрополитанском подручју Барцелоне.

Каталонија је призната као нација у свом Аутономном статуту, и заштићена је Уставом Шпањолске, који јој признаје и јамчи право на аутономију. Каталонија је од 2017. предметом уставног спора, с обзиром на да је тамошња влада, којом доминирају сепаратисти, прогласила независну Катаолонску Републику чију независнот тренутно није признала ниједна друга независна држава, а шпанске власти реагирале привременом суспензијом аутономије и заказивањем нових избора за покрајински парламент.

Службени језици у Каталонији су каталонски, шпањолски, те у округу Вал д'Аран арански.

Политчко уређење

У Каталонији постоје четири разине власти, свака с различитим надлежностима и ступњем политичке одговорности: Опћа управа шпањолске државе (Администрациóн Генерал дел Естадо де Еспаñа), Влада Каталоније или Генералитет (Генералитат де Цаталунyа), провинцијске скупштине (Дипутационес провинциалес), и опћинска вијећа (ајунтаментс муниципалс).

Опћа управа шпањолске државе надлежна је за разна питања, као што је сигурност (национална полиција и војска), правосуђе, послови око лука и зрачних лука, државних жељезницаЛа Администрациóн Генерал дел Естадо де Еспаñа се оцупа де диферентес, те други послови који су у искључивој надлежности средишње ваде Шпањолске. Посљедних година све више овласти националне полиције прелази на Моссос д'Есqуадра, аутономну полицију Каталонијеа, која ће замјенити потпуно националну до 2010. године. Опћа управа шпањолске државе координирана је из сједишта Изасланства средишње владе. Изасланик Владе поставља се изравно декретном од стране шпањолске Владе.

Генералитет Каталоније (Влада Каталоније), аутономна влада Каталоније, надлежна је у разним стварима, као што су образовање, социјални послови, промет, одређивање економске и трговачке политике, итд. Генералитет је такођер надлежан за изградњу јавних објеката као што су болнице, школе, факултети, старачки домови, итд.

Генералитет (каталонски Генералитат, шпањолски Генералидад) је институционални сустав у који се политички организира аутономна власт Каталоније. Генералитет чине Парламент, Предсједник Генералитета и Влада (Извршно вијеће).

Извршна власт

Влада се састоји од предсједника Генералитета, који јој предсједава, те министара. Влада или Извршно вијеће не треба поистовјећивати с Генералитетом, који је каталонски аутономни сустав власти.

Територијална подјела

Каталонија се територијално дијели на округе (цомарqуес), опћине (муниципис) и провинције (провíнциес). У повијести је постојала подјела и на регионс и вегуерíес.

Провинције (Провíнциес)

Каталонија је управно подјељена на четири провинције:

• Провинција Барцелона, с главним градом Барцелоном
• Провинција Гирона, кат. Гирона, чији главни град је Гирона
• Провинција Ллеида, кат. Ллеида, чији главни град је Ллеида
• Провинција Таррагона, чији главни град је Таррагона

Окрузи (Цомарqуес)

Каталонија се дијели на 41 округ, којима управљају Окружна вијећа. Подјела Каталоније на округе има свој поријекло у декрету из 1936. године, који је био на снази до краља Шпањолског грађанског рата. Подјела на округе поновно је установљена 1987. године.

Валле де Арáн, иако укључен у подјелу на округе, има већу аутономију од осталих.

Опћине (Муниципис)

Власт у опћинама врше опћинска вијећа (ајунтамент), које чине градоначелници и вијећници, а које бирају на изборима становници опћине.

Култура

каталонија је најв

УНЕСКО-ва места Светске баштине у Каталонији

Постоји неколико УНЕСКО-вих места Светске баштине у Каталонији:

• Катедрала Саграда фамилија (Света породица), Барселона
• "Ла Патум" у Берги (2005)
• Археолошко налазиште Тарако, Тарагона
• Каталонске Романичке цркве у градићу Ваљ де Боí
• Парк Гуељ, Барселона
• Палата Гуељ, Барселона
• Каза Мила, Барселона
• Поблет Монастерy, Поблет, провинција Тарагона
• Каталонска палата музике, Барселона
• Болница Сан Пау (Свети Павле), Барселона

Херона (Ђирона)

Вањске везе

Каталонија на Wикимедијиној остави

• Кључне иформације о Каталонији - Веб сајт Генералитат де Цаталунyа
• Статистичке информације из Идесцат-а (Цаталан Институте оф Статистицс) - Каталонски институт за статистику
• Фотографије Каталоније укључујући Барселону, Гирону, Бесалу и околину
• Фотографије Каталоније на флицкр.цом
• Каталанска хиперенциклопедија Архивирано 2004-12-31 на Wаyбацк Мацхине-у - Енциклопедија са информацијама о Каталонији на енглеском
  • Барселона Репортер - Новости и слике из главног града Каталоније
  • Цаталониа Тодаy Архивирано 2005-12-24 на Wаyбацк Мацхине-у - Каталонске новине на енглеском