Јура (период)
Јурски период је важан дио геолошке кронологије који покрива вријеме од око прије 200 Ма (милиона година) на крају тријаса до око 146 Ма на почетку креде. Као и код других геолошких периода, наслаге стијена које дефинирају почетак и крај периода су добро дефиниране, али точни датуми варирају за 5 - 10 милиона година. Јура представља средњи период мезозоичке ере, исто тако познате као Доба диносаура. Почетак периода је обиљежило велико Тријаско-јурско масовно изумирање.
Назив "јура" је први употријебио Алеxандре Брогниарт за велике наслаге морског вапненца пронађене у Јурским планинама на тромеђи Њемачке, Француске и Швицарске.
Подјеле
[уреди | уреди извор]Јура се одбично дијели на доњу, средњу и горњу (или рану, средњу и касну) јуру, а исто тако познати називи су Лиас, Доггер анд Малм. Фауналне фазе од најмлађе према најстаријој су:
| Горња/касна јура | |
| Титхониј | (150,8 ± 4,0 – 145,5 ± 4,0 Ма) |
| Киммеридгиј | (155,7 ± 4,0 – 150,8 ± 4,0 Ма) |
| Оxфордиј | (161,2 ± 4,0 – 155,7 ± 4,0 Ма) |
| Средња јура | |
| Цалловиј | (164,7 ± 4,0 – 161,2 ± 4,0 Ма) |
| Батхониј | (167,7 ± 3,5 – 164,7 ± 4,0 Ма) |
| Бајоциј | (171,6 ± 3,0 – 167,7 ± 3,5 Ма) |
| Аалениј | (175,6 ± 2,0 – 171,6 ± 3,0 Ма) |
| Доња/рана јура | |
| Тоарциј | (183,0 ± 1,5 – 175,6 ± 2,0 Ма) |
| Плиенсбацхиј | (189,6 ± 1,5 – 183,0 ± 1,5 Ма) |
| Синемуриј | (196,5 ± 1,0 – 189,6 ± 1,5 Ма) |
| Хеттангиј | (199,6 ± 0,6 – 196,5 ± 1,0 Ма) |
Палеогеографија
[уреди | уреди извор]За вријеме ране јуре, суперконтинент Пангеа се раздвојио на Сјеверну Америку, Еуразију и Годнwану. Међутим, рани Атлантски и Тетхyјски оцеани били су релативно уски. У касној јури се јужни континент Гондwана почео распадати те како се Тетхyс затворио, тако је настао базен Неотетхyс. Клима је била топла без доказа о глацијацији. Исто као и у тријасу, изгледа да није било копна на половима, исто као ни великих поларних капа. Постоји богатство геолошких података о јури у Европи, гдје се морски талози могу пронађи дуж обала. Плитко море (епиконтинентално море) звано Море Сунданце је било смјештено у данашњим равницама САД и Канаде. Већина јурских наслага у САД су континенталне. Важне јурске наслаге постоје у Русији, Индији, Јужној Америци, Јапану, Аустралазији и Уједињеном Краљевству.
Водене и морске животиње
[уреди | уреди извор]За вријеме јуре, "највиши" облици живота у морима су биле рибе и морски рептили. Потоњи су укључивали ихтхиосауре, плезиосауре и морске крокодиле из породица Телеосауридае и Метриорхyнцхидае.
У свијету бескраљежнака, појавило се неколико нових група, као:
- планктонска фораминифера и калпионелиди, који су од велике важности за стратиграфију;
- рудисти, гребенска варијанта шкољкаша;
- белемнити; и
- брахиоподи из група теребратулида и ринцхонелида
Амонити (ољуштурени главоношци) били су посебно распрострањени и формирали 62 биозоне.
Копнене животиње
[уреди | уреди извор]На копну су наставили доминирати крупни арцхосаурски рептили. Велики диносаури-биљождери (сауроподи) су лутали копнонм, хранећи се преријским папратима и палмоликим цикадама и беннеттиталес. На њих су вребали велики тероподи (цератосаури, мегалосаури и алосаури). Сви они су припадали саурисцхиа грани диносаура.
За вријеме касне јуре су из малих целуросаурских диносаура еволуирале прве птице. Орнитхисцхиански диносаури су били мање присутни од саурисцхианских диносаура, иако су неки, попут стегосаура и малих орнитопода играли важну улогу као мањи и средњи биљождери. У зраку су били чести птеросаури, те играли многе еколошке улоге које данас попуњавају птице.
Биљке
[уреди | уреди извор]Суха клима која је карактеризирала већину тријаса се поступно ублажило, посебно на вишим географским ширинама; топла, влажна клима је омогућила да већи дио копна покрију бујне џунгле (Хаинес 2000). Цвјетњаче још нису еволуирале, и црногорично дрвеће је доминирало пејзажом, исто као и за вријеме тријаса, те је представљало најразвијенији и најраспрострањенији облик дрвећи. Црногоричне фамилије које су бујале у јури су укључивале Арауцариацеае, Цепхалотаxацеае, Пинацеае, Подоцарпацеае, Таxацеае, анд Таxодиацеае (Бехренсмеyер ет ал, 1992, п. 349). Изумрла мезозоичка породица црногорица Цхеиролепидиацеае доминирала је доњим географским ширинама, исто као и грмолике Беннеттиталес (Бехренсмеyер ет ал, 1992, п. 352). Цикаде су исто тако биле честе, исто као и гинко дрволике папрати у шумама; мање папрати су вјеројатно доминирале ниским раслињем. Цаyтониацејске сјеменске папрати су биле још један важан облик раслиња, величине грма или мањег стабла (Бехренсмеyер ет ал, 1992, п. 353). Гинкголике биљке су биле посебно честе на сјеверним географским ширинама. У јужној гемисфери су посебно успјешни били подокарпи (Хаинес 2000), док су гингкои и Цзеканоwскиалес били ријетки (Бехренсмеyер ет ал, 1992, п. 352).
Популарна култура
[уреди | уреди извор]Иако је филм Јурски парк увео ријеч као "јура" и "јурски" у свакодневни говор, већина створења приказана у том филму прије припада периоду креде.
Литература
[уреди | уреди извор]- Бехренсмеyер, Анна К, Дамутх, ЈД, ДиМицхеле, WА, Поттс, Р Суес, ХД & Wинг, СЛ (едс.) (1992), Террестриал Ецосyстемс тхроугх Тиме: тхе Еволутионарy Палеоецологy оф Террестриал Плантс анд Анималс, Университy оф Цхицаго Пресс, Цхицаго анд Лондон, ИСБН 0-226-04154-9 (цлотх), ИСБН 0-226-04155-7 (папер)
- Хаинес, Тим (2000) Wалкинг wитх Диносаурс: А Натурал Хисторy, Неw Yорк: Дорлинг Киндерслеy Публисхинг, Инц., п. 65. ИСБН 0-563-38449-2
- Казлев, M. Алан (2002) Палеос wебсите Аццессед Јан. 8, 2006
| Јурски период | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Доња јура | Средња јура | Горња јура | ||||||||
| Хетангиј | Синемуриј | Плинсбах | Тоарциј | Ален | Бајоциј | Бат | Каловиј | Оксфорд | Кимериџ | Титон |
| Мезозојска ера | ||
|---|---|---|
| Тријас | Јура | Креда |
