Јован Томашевић
| ЈОВАН ТОМАШЕВИЋ | |
|---|---|
 Јован Томашевић | |
| Датум рођења | 13. фебруар 1892. |
| Место рођења | Црмница, код Горњих Брчела Књажевина Црна Гора |
| Датум смрти | 3. април 1924. (32 год.) |
| Место смрти | Цетиње Краљевина СХС |
| Професија | правник |
| Члан КПЈ од | 1919. |
| Учешће у ратовима | Први балкански рат Први светски рат |
| Служба | Војска Краљевине Црне Горе |
Јован Томашевић (1892—1924) био је правник и организатор комунистичке партије у Црној Гори.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 13. фебруара 1892. године у селу Горњи Брчели у Црмници. Гимназију је учио у Цетињу, Сремским Карловцима и Београду, где је матурирао и уписао Правни факултет.
Био је активан у редовима студентске омладине која је водила борбу против аутократског режима књаза Николе. Тада је у вези с тзв. Бомбашком афером 1907. против књаза Николе био осуђен у одсуству на десет година робије. Добио је амнестију 1910. године поводом проглашења Црне Горе краљевином, након чега вратио се кући и учествовао је у Првом балканском рату као борац. Тада је радио као учитељ у Горњим Брчелима.
Јула 1914. године, био је мобилисан у Црногорску војску, а након аустроугарске окупације Црне Горе, пребацио се преко Албаније у Марсеј. Тамо је неко време био запослен као физички радник у фабрици, а 1918. дипломирао је права на Универзитету у Поатјеу. Српска влада му је укинула стипендију због подршке Октобарској револуцији.[1] За време трогодишњег боравка у Француској, Томашевић се ближе упознао са циљевима и суштином борбе за права радничке класе, чији је и сам био припадник током боравка у Француској.
Почетком 1919. године вратио се у Црну Гору, где се ангажовао на стварању социјалистичких организација, које су преко делегата биле затим представљене на Оснивачком конгресу СРПЈ(к) 1919. године у Београду. Када је 4. априла 1920. године био формиран Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору, Томашевић је постао његов први председник.
Противио се начину на који је Црна Гора била присаједињена у нову државу, али је у начелу подупирао и држао неопходном потребу за заједничком државом Јужних Словена.[1]
На изборима за Уставотворну скупштину 1920. године, био је носилац листе КПЈ за Црну Гору, на којој је изабран са још тројицом кандидата за посланика. Тада је листа КПЈ у Црној Гори освојила 11 000 од укупно 28 000 гласова.
После доношења „Обзнане“ и забране деловања КПЈ, Томашевић је много допринео преоријентисању КПЈ у Црној Гори на рад у илегалним условима, на повезивању илегалног рада с легалним и развио широку делатност у оквиру Независне радничке партије Југославије. Тада је радио као адвокат у Цетињу, али је стално био под присмотром полиције због илегалног рада.
Писао је у радничким листовима и часописима, те оставио у рукопису студију о црногорском националном питању.
Умро је 3. априла 1924. године у Цетињу од туберкулозе и последица полицијског насиља.
Наслеђе
[уреди | уреди извор]Од комуниста сам познавао само неку браћу Ћуфка са Цетиња. Били су пекари, а комунисти од деветсто осамнаесте. Свакога Првог маја, са црвеним каранфилима, одлазили су на гроб Јована Томашевића, оснивача Комунистичке партије Црне Горе. Тада би их редовно хапсили, држали два - три дана у затвору и пуштали.[2]
У годинама након смрти, на његовом гробу су се скупљали комунисти у Црној Гори.[2]
Након Другог светског рата, његова родна кућа је уређена у меморијални музеј.[3] Неколико школа у Црној Гори носи име по њему. Једна од улица у центру Подгорице носи његово име, а у близини се налази и његов споменик. Име и презиме Јована Томасевица носио је и радио/клуб на Цетињу са позивним знаком YУ6АТУ, данашњи 4О6АТУ.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 Монтенегро Црна Гора Монтенегро, Приступљено 28. 3. 2013.
- ↑ 2,0 2,1 Славко Ћурувија: Ја, Владо Дапчевић
- ↑ БАРинфо - Споменици културе: Кућа Јована Томашевића, XIX вијек Архивирано 2012-05-12 на Wаyбацк Мацхине-у, Приступљено 28. 3. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]
- Енциклопедија Југославије (књига осма). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1971. година.