Јеан Цалвин
Јеан Цалвин (Ноyон, Пикардија, 10. српња 1509. - Женева, 27. свибња 1564.), вјерски реформатор и теолог, утемељитељ калвинистичке протестантске цркве
Током студија теологије и права 1533. је доживио обраћење односно духовни сусрет с Кристом, а онда игром животних околности сусреће са науком реформације које прихвата. Но како је у то вријеме било опасно слиједити то учење тако је и његов живот полахко постајао под притиском, а глава више "у торби него на рамену" управо је та чињеница увјетовала да побјегне у Геневу тако су његове активности у том граду започеле 1536. Испочетка су његове идеје чиниле превише радикалне и ригидне, тако је због опћег неприхватања морао побјећи 1538. те је боравио у Баселу и Страсбургу, ипак оно што нису одмах разумјели послије су све више почели прихватати тако је поново позван да се врати у Геневу и настави тамо гдје је почео са реформама.
Своја теолошка размишљања је отпочео систематизирати у својим (Цхристианае Религионис Институтио) "Институцијама кршћанске религије" 1536. Оно што га је ставило на листу непожељних била је чињеница да је у кључним елементима отишао од доктрине Рима. Тако је одбацио врхунски ауторитет Папе, те наглашавао спасење по вјери неовисно од дијела, али је и реанимирао и пристао уз учење темељено на св. Писму познат као предестинација. Он је такођер вјеровао да је Библија једини извор Божјег закона и теологије, а да вјерници требају интерпретирати али и очувати у њеном изворном научавању, исто тако и свијет који је Бог створио и успоставио законитости. Покушао је нешто што је било незамисливо у то вријеме, он је успоставио теократско друштвено уређење, када се изузме Израел, онда је то једино друштво које је функционирало по теократском принципу. Закони који су доношени имали су извориште и темељ на Св. Писму, не значи да је тамо све било у савршеном стању али кршћанство је имало знаковит друштвени утицај. Његовим напорима развијена је тзв. калвинистичка теологија иако он никада није имао намјеру развијати своју теологију и праксу унутар кршћанства. Противно својој вољи постао је узор многима, а његов теолошки систем имао велики утицај на Европску мисао те у каснијим стољећима проширио широм цијелог свијета махсуз у англо-америчким и саксонским земљама. Калвинизам је има утицај на подручју теологије, економије, друштвеног и правног система. Термини калвинизам се користи у неколико различитих случајева, оно означава учење Јеан Цалвина који је развио теолошки систем доктрине и праксе који је пронашао начина да се развије посебно у земљама гдје је реформација пустила своје коријене; пр. Швицарска, Њемачка, Холандија, Велика Британија, Скандинавија, Средња и Централна Европа, САД, Канада и Нови Зеланд и Аустралија. Тај систем кореспондирао је са социјалним, политичким, етичким, економским напосе теолошким аспектима живота и понудио одговоре и дао смјернице у тим подручјима. У теологији посебни нагласак ставља се на двије доктриналне специфичности, а то је сакраменталност Вечере Господње или Еухаристије у смислу мистичне и духовне присутности Криста у чину, али не и елементима те библијски наук о предестинацији или предодређењу светих за спасење и вјечни живот с Богом.
Теолошко учење о предестинацији се углавном повезује са Јеаном Цалвином, често тумачи као да је он ¨створио¨ тај систем. Ипак то није у потпуности тачно јер је учење врло јасно изражено у Библији, а св. Аугустин је такођер изражавао сличне ставове. Дакле то је теолошко учење које тврди да Бог на темељу свог свезнања (омнисциенциа) и свемоћи (омнипотенција), полазећи од могућности да је предвидио све унапријед и воли људе те им исказује милост и милосрђе, поједине предодређује (предестинира) за спасење, а друге за вјечну пропаст. У том учењу које се подудара и са Римокаличким разумијевању предестинације појављује се једна различитост, а та је да "калвинистичка" теологија слободну вољу подређује Божјем позиву док Римокатоличка наглашава да Божја сурађује са људском вољом.
Ако би требало у неколико реченица истакнути оно што је Калвин тврдио онда би се то могло овако формулисати: он је наглашавао сувереност Суверена – Бога, Библија је Божја објава човјеку, а све књиге Св. Писма су надахнуте и Божја објава, Црква је заједница одабраних за вјечно спасење, а Објава води кршћанина у развијању особног карактера. Друштво и Црква су јединствене цјелине а држава не смије контролисати Цркву, Крист је успоставио два сакрамента (крштење и Вечеру Господњу), а вјерска дисциплина и црквено водство заједнице требају бити усмјеравани од презбитера (старатеља или старјешина), едукација је саставни и важан дио црквеног живота, а предестинација темељ спасења и вјечне утјехе.
