Исмет Мујезиновић
| Исмет Мујезиновић | |
|---|---|
|
| |
| Пуно име | Исмет Мујезиновић |
| 1907. | децембар 1907. |
| Тузла | ТузлаАустроугарска |
| 1984. | јануар 1984. |
| Тузла | ТузлаСФРЈ |
.jpg)
1907. 1984. Исмет Мујезиновић (Тузла, Аустроугарска, 2. децембар 1907 — Тузла, СФРЈ, 7. јануар 1984) познати југословенски и босанскохерцеговачки ликовни умјетник.
Биографија
[уреди | уреди извор]Исмет Мујезиновић се родио у Тузли, 2. децембра 1907. године за вријеме Аустроугарске управе у Босни. Ликовну академију у Загребу завршио је 1929. године[1], гдје специјализира зидно сликарство код Јозе Кљаковића[1]. Прву самосталну изложбу приредио је у Сарајеву 1926. године. Први пут је излагао у Београду 1930. године. Након тога борави у Француској гдје похађа курс историје умјетности на Сорбони (1931-33)[1]. Након повратка из Француске, задржава се у Загребу, на Академији 1933. године и у Сплиту 1935. године. Тих година дјелује и у родној Тузли, Београду, Бијељини... Од 1936. године стално борави у Сарајеву.[2]
Учесник НОБ-а био је од 1941. године. Излагао је у више градова у земљи и иностранству и један је од оснивача Школе за ликовне умјетности, групе Collegium Artisticum и Удружења ликовних умјетника Босне и Херцеговине (УЛУБИХ). 1953. године из Сарајева се враћа у Тузлу, гдје живи и ствара до смрти, 7. јануара 1984. године.[2]
Дјела
[уреди | уреди извор]
- Жетелице
- Ужина на радилишту
- Портрет Марије
- Портрет Романа Петровића
- Курир, цртеж пером, туш
- Портрет маршала Тита, линорез у боји
- Прелаз преко Неретве
- Пробој
- Ношење рањеника
- Прса у прса, цртеж
Анализа дјела
[уреди | уреди извор]У опусу Исмета Мујезиновића, међу цртежима, акварелима, графикама и платнима насталим у периоду од 1925. до краја осамдесетих година 20. вијека, истичу се три стваралачка периода.
Први, и прије од прве самосталне изложбе 1926. године у Сарајеву, до 1941. године, карактерише дјеловање на више подручја, склоност ка промјенама, хуманистичко и идеолошко опредјељење и сјајни колористички процват. Посебан интерес исказује за тему портрета, призора са пијаце, акта, старих градова. Из овог периода издваја се портрет Хусеин ефендије Хафизовића (1919. године) сликан техником акварела, затим Аутопортрет из 1923. године (уље на платну), Извлачење мреже (1935., уље на платну), Ужина на радилишту (1936/37., уље на паус папиру), Зима у Војковићима (1937. уље на картону) и друге. У ликовном смислу, на првим сликама доминира јасна и дефинирана форма и потез, која ће касније, под утјецајем конструктивизма, прерасти у наглашене геометријске облике (на примјер, композиција Скрад из 1929. године, у приватном власништву). Потом, након постакадемског периода и боравка у Паризу, Мујезиновићеве слике, својеврсне биљешке свакодневнице, попримају печат импресионизма [на примјер, Пред црквом (Процесија), 1938].
Други, ратни период који траје четири године од 1941 – 1945. године. Мујезиновић, који учествује у народноослободилачкој борби, биљежи дешавања са ратишта у Југославији. У овом периоду настаје велики број цртежа и акварела, који су током ратних дешавања уништени или загубљени. Такођер, сликар свој интерес усмјерава на теме из ратног окружења: збјегове, рањенике, колоне, партизанске курире и мјеста захваћена ратом. Неколико сачуваних цртежа поред ликовне имају и историјско-документарну вриједност. У новембру 1942. године Мујезиновић присуствује Првом засједању АВНОЈ-а гдје слика портрете учесника, а исте године прави карту Бихаћке републике.
Трећи, поратни период – период великих подухвата, циклуса, широке друштвене афирмације – период плодних година рада. У овој фази сликар се усмјерава ка соцреализму и тематици везаној за Народноослободилачку борбу. Осликао је два циклуса – Прелаз преко Неретве и У славу бораца Сутјеске.
Збирка слика
[уреди | уреди извор]Збирка слика Исмета Мујезиновића састоји од 2085 дјела, дио је цјелокупног фундуса од осам колекција/збирки у Међународној галерији портрета у Тузли, Босна и Херцеговина. Комисија за очување националних споменика, на сједници одржаној од 4. до 6. фебруара 2013. године, донијела је одлуку да се збирка прогласи за национални споменик БиХ.[3] Ову одлуку Комисија је донијела у сљедећем саставу: Зеyнеп Ахунбаy, Мартин Цхеррy, Амра Хаџимухамедовић, Дубравко Ловреновић, Љиљана Шево (предсједавајућа).
Исмет Мујезиновић стварао је у различитим ликовном техникама. У Збирци међународне галерије портрета сачуван је велики број цртежа оловком, угљеном, фломастером, тушем, затим слика израђених у техници акварела, гваша, темпере, уља на платну уз само једну сачувану литографију (Дјевојка са нанулама, 1925/30.).
Насљеђе
[уреди | уреди извор]У његову част, једна улица у Београду, опћина Нови Београд, добила је име улица Исмета Мујезиновића.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 „Галерија Каптол, Исмет Мујезиновић”. Архивирано из оригинала на датум 2008-05-30. Приступљено 2012-11-23.
- ↑ 2,0 2,1 „Исмет Мујезиновић биографија – Један од највећих босанских и југославенских сликара”. еновости.ба. 03. 03. 2022. Приступљено 20. септембар 2023.
- ↑ „Збирка слика Исмета Мујезиновића”. конс.гов.ба. Приступљено 13. 9. 2016.[мртав линк]
- ↑ http://beograd.mapa.in.rs/ulice/ismeta-mujezinovica-novi-beograd Улица: Исмета Мујезиновића - Нови Београд, Београд (мапа Београда)
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Галерија радова Исмета Мујезиновића Архивирано 2011-01-04 на Wаyбацк Мацхине-у