Индије
_-_Geographicus_-_EastIndies-cary-1801.jpg)
Индије или Источне Индије (или Источна Индија), назив за земље јужне и југоисточне Азије које обухваћају цијелу некадашњу Британску Индију (данашња Индијска Унија, Пакистан, Бангладеш, Мианмар, Шри Ланка и Малдиви) и Низоземску Источну Индију (данашњи Тајланд, Малезија и Индонезија).
Источне Индије такођер укључују ирански Балучистан, Индокину, Филипинске отоке, Брунеј, Сингапур и Источни Тимор, али у њих не спада Ириан Јаyа (Западна Папуа), која чини дио Меланезије.
Становници Источних Индија често се називају источни Индијци за разлику од становника Кариба или "Западних Индија", тј. од домородачких народа Америке који се често називају "Индијанци" или "амерички Индијци". Народи Источних Индија обухваћају широко мноштво културне разноликости, а сами се становници не сматрају да припадају јединственој етничкој групи. Најзаступљеније религије чине хиндуизам, будизам и ислам, док су кршћанство, сикхизам и разна традиционална вјеровања и праксе истакнути у мањим подручјима. Главни језици у овом подручју произлазе из широког мноштва језичних обитељи, а термин индијски се односи само на групу индоевропских језика јужне Азије.
Простране Источне Индије подијељене су на два дијела која се (из европске перспективе) називају Овострана и Онострана Индија. Прва је бивша Британска Индија, а друга је модерна југоисточна Азија или блок АСЕАН.
Често се Источне Индије називају према својим колонизаторима, па стога Британску Источну Индију чине Индија и Малезија, Низоземску Источну Индију чини Индонезија, а Шпањолску Источну Индију чине Филипини.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Први европски истраживачи који су започели истраживати ову регију у касном 15. и раном 16. вијеку били су Шпањолци и Португалци. Регија је у 17. вијеку након формирања европских трговачких компанија прилагођених за специфичне намјене постала важан извор трговине памуком, индигом и зачинима. Најважније такве компаније биле су Британска источноиндијска компанија и Низоземска источноиндијска компанија.
У почетку се мислило да се Нови свијет налази на најисточнијем дијелу Индија. Прихвативши мишљење да је Земља округла, славни морепловац Кристофор Колумбо одлучио је стићи до Новог свијета пловидбом на запад. Због велике погрешке у процјени западне удаљености Европе од Азије, Колумбо је сматрао да је стигао у Индију, па је Нови свијет назвао управо тако. Касније се, како би се избјегла збрка, Нови свијет почео називати "Западна Индија", док су оригиналне Индије добиле назив "Источна Индија".
Расни термин источни Индијци некоћ се првенствено користио за означавање људи у читавим источним Индијама, док се недавно широко користи у САД-у и Канади као прецизнија иначица Индијца из Индије ради избјегавања потенцијалне забуне с термином амерички Индијанци (алтернативно: амерички старосједиоци) који су се некад једноставно називали Индијанци. Азијски Индијци је сличан алтернативни термин који има раширену упорабу у УК-у, иако је индикативнији у етницитету људи који живе у јужној Азији.
Источни Индијци је такођер ознака за етничку или субетничку групу утемељену у и око града Бомбаyја или Мумбаија. Ти су људи, дио изворне етничке групе Конкани, били покрштени под португалским окриљем, а дијелом су били и лузитанизирани. Касније је подручје освојило Маратха Царство које је присиљавало људе на учење маратхског језика. Под британском управом ови људи су били познати као бомбајски Португалци. Досељавањем имиграната из Гое (под португалском власти) бомбајски су се Португалци преименовали у "источне Индијце" (како би се разликовали од Гоанаца (које су Британци називали Португалци). Они су се преименовали према Британској источноиндијској компанији како би демонстрирали своју лојалност Британцима и како би показали разлику између Бомбајаца и Гоанаца.
.svg)
