Пређи на садржај

Хип хоп

Извор: Wikipedija
За остале употребе, в. Хип хоп (разврставање).

Хип хоп је културни покрет и музички жанр који је започео међу урбаним Афро-Американцима, Јамајканцима и Порториканцима у Бронxу, кварту Неw Yорка, тијеком раних 1970-их и отад се проширио по цијелом свијету.

Почетком 1990-их хип хоп достиже популарност роцка, а до 2002. га далеко престиже у виду популарности.

Хип хоп глазба

[уреди | уреди извор]

Многи фактори који су утјецали на рани хип хоп су сложени и бројни. Иако се већини може узети коријен из афричке културе, мултикултурално друштво Неw Yорк Цитyја резултирало је разним глазбеним утјецајима који су проналазили свој пут до хип хоп глазбе.

Елементи стила и технике репања потјечу од гриота западне Африке; путујући пјевачи и пјесници имали су глазбене стилове који су садржавали елементе од којих ће се касније развити хип хоп глазба. Неке гриотске традиције дошле су у Сједињене Америчке Државе, Уједињено Краљевство и Карибе с пријевозом афричких Робова у "Нови Свијет." Други битни чимбеници су говорне секције у пјесмама соул и функ глазбеника као што су Јамес Броwн и Исаац Хаyес.

Један од многих чимбеника за стварање данашње хип хоп глазбе је јамајкански стил зван дуб, који се уздигао као подврста реггаеа у 1960-има. У дуб глазби су продуценти као што су Кинг Туббy стварали инструменталне верзије популарних реггае пјесама за сврхе клубова и звучних сустава; открили су да плесачи боље реагирају на продужене, изолиране ритмове пјесама, често представљајући чврсте наступе удараљки и снажне бас-линије.

Убрзо су MC-еви који су водили плесове почели причати преко инструменталних плоча и вјештине MC-ева попут У-Роyа, Др. Алимонтада и Диллингера су им помогле да достигну популарност. Ова се традиција наставља у данашњој данцехалл глазби. 1967., јамајкански имигранти попут ДЈ Коол Херца примијенили су методе Дуб дионица на функ дионице које су биле популарне у Неw Yорку. Према Давиду Топу, реггае није био популаран међу хип хоп обожаватељима у раним годинама хип хопа, унаточ његову утјецају.

У парковима и друштвеним центрима, надолазећи ДЈ-и свирали су окупљеним скупинама младежи жељних чути старе функ звукове. Врло убрзо (до 1976/77) ДЈ-и и плесачи одавали су посебну пажњу тешким, функy инструментал дионицама удараљки у било којој плочи с добрим прекидима бубњева. Ту су спадале пјесме попут "Ит'с Јуст Бегун" Јиммyја Цастора, "Сцорпио" Денниса Цоффреyа и "Данце То Тхе Друммерс Беат" Хермана Келлyа, као и пјесме Роллинг Стонеса и других бијелачких роцк бендова. Једна од првих изданих хип хоп пјесама била је "Раппер'с Делигхт" Сугархилл Ганга, која је узела сампле популарне дисцо пјесме "Гоод Тимес" групе Цхиц.

Дјеца која су плесала на ритмове почели су се звати Б-Боyс, а енергетични, акробатски стил плеса попраћен ритмом назвао се "бреакинг". Најпопуларнији бронxовски ДЈ-и попут Коол Херца, Африке Бамбаате и Грандмастер Фласха почели су миксати двије снимке исте пјесме да би ритмови трајали дуже, с брзим цуттингима на миксетама. Бубњарска дионица од 20 секунди могла је бити претворена у петероминутни миx.

Осим експериментирања с техничком страном ДЈ-ања (као цуттинг и сцратцхинг), Бронx Јоцкси су почели експериментирати и с електронском глазбом из Еуропе. "Транс-Еуропе Еxпресс," Крафтwерков хит из 1977., био је миљеник Б-Боyа због возајуће металне мјешавине компјутеризираних бубањ-дионица и синтисајзера. Док се све ово догађало на врућим подијима Бронxа, други битан елемент хип хоп сцене појављивао се на улицама.

Хип хоп и рап

[уреди | уреди извор]
ДЈ Аллах Матхематицс из групе Wу-Танг Цлан.

Често постоји велика забуна између појмова хип хоп и рап. Данас се чак у самом музичком окружењу бркају појмови или разлика постаје врло замагљена, иако постоји разлика између та два појма. Хип хоп је зброј ове специфичне урбане културе. Главни ступови који су одредили рођење те културе су:

Затим израз „хип-хоп” укључује и друге трендове у стилу живота као што су одијевање („хип хоп моду”), кориштење сленга и приврженост једном менталитету. Неки сматрају беатбоx петим елементом хип хопа; неки би додали политички активизам, хип хоп моду, хип хоп сленг, доубле дутцхинг[α 1] или још друге елементе као важне дијелове хип хопа. Рап је комбинација риме и поезије са музичким ритмом.

Подријетло израза "хип хоп" је нејасно. Покрет који је касније постао познат као "хип хоп" је наводно почео са ДЈ Коол Херцом, док се ДЈ-у Африка Бамбаатаа често придодају заслуге изума термина "хип хоп" за описивање културе. Разне митске етимологије и комплицирана значења се додана изразу и настављају се пропагирати унутар хип хоп заједнице.

У ширем смислу, мајстор церемоније или мајстор куће је водитељ, особа која има задатак презентирати церемонију или догађај и одредити њезин ритам одвијања. У српскохрватском се користи израз „чајо” или „чауш”. У древној Грчкој имао је задатак мијешати вино с водом и одредити точан тренутак у којем га треба пити. У 5. вијеку био је службеник Папинског двора одговоран за исправно и редовито провођење сложених ритуала свете литургије. У средњем вијеку био је лик који је у посебним приликама био одговоран за одабир производа за кухање, постављање стола и за начин изношење хране пред гостима. У раздобљу ренесансе био је одговоран и за особље за чишћење. Сличне фигуре се такођер налазе у царској Кини и у древном Јапану. Данас се израз често користи за означавање особе која представља умјетнике, говори публици, забавља људе и опћенито води и одржава догађај. Ова се употреба јавља у индустрији забаве, на примјер у односу на водитеље телевизијских емисија, као и у сувременој култури хип хопа и електроничке плесне музике.

Израз је добио посебну важност у хип хоп музици, гдје се користи жаргонски израз MC, скраћеница за Мастер оф церемониес. У касним 1970-има, термин емси (ен. емцее), MC или M.C.[1][2] почео се користити за репере и за њихову улогу у хип хоп музици и култури. У почетку су MC-ји били они који су представљали Диск џокеје публици и објашњавали што се догађа тијеком догађаја. Често су ти догађаји били забаве на локацијама укључујући клубове или вањске јавне просторе. Израз се обично користи као израз за разликовање, који се односи на умјетника са добрим изведбеним вјештинама,[3] те многи репери имају скраћеницу MC у умјетничком имену. Три елемента која чине водитеља (M.C.-ја) су састав текста (композиција, стиховање, лирика), флоw и скилл (ритам и рима) и стил, тј. начин на који репер представља своје знање. Када репер савлада сва три елемента, постаје емси.

Хисторија

[уреди | уреди извор]
Градска четврт Бронx у мају 1982.

Хисторија хип хопа почиње 1970-их у Сједињеним Државама, иако овај музички жанр има дубоке и далеке коријене у афроамеричкој музици, првенствено у блуесу и многобројним његовим дериватима. На примјер, 1946. у пјесми „Ноах” групе госпел група Тхе Јубалаирес већ имамо стилске елементе који ће се произвести у хип хопу.[4] Неки елементи се такођер налазе 1950-их у разним пјесмама од рхyтхм анд блуес и роцк 'н' ролл музичара (Бо Диддлеy, Литтле Рицхард, Фатс Домино), и то изричито код Бо Диддлеyја, код којега налазимо такозвани „Бо Диддлеy беат”, ритмички образац (види пјесму „Бо Диддлеy”) који се понавља у петљи и комбинира са струјом свијести у стиховима.[5][6] Изузетно је важан утјецај Јамеса Броwна, као и функy музике (на пр. Фатбацк Банд[7]) која ће из њега произаћи. Бит ће један од најчешће самплираних умјетника у хип хоп пјесмама.[8] У 1960-има и 1970-има појавио се низ пјесника, повезаних с масовним просвједним покретима из 1968., који су експериментирали с јавним представљањем пјеване и рецитиране поезије. Они је низ аутора – књижевника –који спајају политички активизам, поезију и музичку праксу. Међу именима најближима ономе што ће постати хип хоп музика имамо Тхе Ласт Поетс, ЛеРои Јонес и Гил Сцотт-Херон („Тхе Револутион Wилл Нот Бе Телевисед”), којег многи сматрају оцем политичког рапа.[9] У сличној атмосфери је смјештена и пјесма „Хере Цомес Тхе Јудге” комичара и музичара Пигмеата Маркхама[α 2], сатирично-музички скеч који наслућује на доста касније хип хоп естетике.[10][11]

С друге стране, поред уско музичких референци, хип хоп је у основи рођен као музички местик који свјесно мијеша многе хетерогене елементе америчке културе с краја двадесетог стољећа. Прије свега, хип хоп је незамислив без покрета за грађанска права и хисторије расне сегрегације у Сједињеним Државама.[12][13]

Атланта

Главни умјетници

[уреди | уреди извор]

Еуропски хип хоп

[уреди | уреди извор]

Хип хоп из Централне и Јужне Америке

[уреди | уреди извор]

Азијски хип хоп

[уреди | уреди извор]
  1. Доубле дутцхинг: урбана форма прескакања ужета.
  2. Деwеy „Пигмеат” Маркхам (Дурхам, Нортх Царолина, 1904 – Неw Yорк, НЈ, 1981).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. (en) „емцее (н.)”. Онлине Етyмологy Дицтионарy. Приступљено 8. 5. 2024. 
  2. „Тхе Емцее[MC Мастер оф Церемониес то Миц Цонтроллер бy Градмастер Цаз”]. www.давеyд.цом. Приступљено 2017-12-10. 
  3. Едwардс 2009: стр. XII
  4. „Тхе Јубалаирес Wере Доинг Госпел Рап Бацк ин тхе 1940с” (ен-УС). Рапзилла. 2016-07-11. Приступљено 2020-11-21. 
  5. (en) „Бо Диддлеy: Тхе Грандфатхер оф Хип Хоп?”. теацхроцк.орг. Приступљено 8. 5. 2024. 
  6. (en) Сублетте, Нед (аугуст 2008.). „Wхо До Yоу Лове? Бо Диддлеy’с беат цхангед тхе цоурсе оф роцк мусиц.”. смитхсонианмаг.цом. Приступљено 8. 5. 2024. 
  7. Хесс, Мицкеy (2007). Ицонс оф Хип Хоп: Ан Енцyцлопедиа оф тхе Мовемент, Мусиц, анд Цултуре. Греенwоод Публисхинг Гроуп. стр. п.xxии. ИСБН 978-0-313-33903-5. 
  8. (fr) Паyс, Ед (2017). „Јамес Броwн ет ле хип-хоп, тхе Годфатхер оф сампле”. тхебацкпацкерз.цом. Приступљено 8. 5. 2024. 
  9. (en) Схарроцк, Давид (29. 5. 2011). „Гил Сцотт-Херон: мусиц wорлд паyс трибуте то тхе 'Годфатхер оф Рап'”. Тхе Гуардиан. Приступљено 8. 5. 2024. 
  10. „Дид Пигмеат Релеасе Фирст Хип-Хоп Сонг?”. XXЛ. Април 14, 2011. Архивирано из оригинала на датум Новембер 7, 2018. Приступљено Фебруарy 25, 2021. 
  11. Дарнелл, Хеатхер (2023-08-17). „Еарлy Хип-Хоп ат тхе Либрарy оф Цонгресс | Ин Тхе Мусе”. Тхе Либрарy оф Цонгресс. Приступљено 2023-09-24. 
  12. (en) Цхавис, Бењамин Ф. (19. 2. 2014). „Цивил Ригхтс Мовемент анд Хип-Хоп”. Афро Неwс. Тхе Блацк Медиа Аутхоритy. Приступљено 8. 5. 2024. 
  13. (en) Алдридге, Деррицк П. (2005). „Фром Цивил Ригхтс то Хип Хоп: Тоwардс а Неxус оф Идеас”. Тхе Јоурнал оф Африцан Америцан Хисторy 90 (3). 

Литература

[уреди | уреди извор]

Напомена: Овај текст или један његов дио је преузет с интернетских страница Хип Хоп Унитy. Види Дозвола Хип Хоп Унитyја.