Хермафродит

За остала значења, види Хермафродит (разврставање).

Хермафродит је јединка која ствара и мушке и женске полне ћелије. Међу врстама са хермафродитним јединкама присутни су многобројни механизми раздвајања ових полних функција, да би се избегла самооплодња/самооплођење (која може довести до појаве инбридинг депресије). Најпознатији механизми раздвајања полних функција су дихогамија и херкогамија. Сперматозоиди једне јединке тако најчешће оплоде јајне ћелије друге јединке. Међу бескичмењацима, паразитске животиње су често хермафродити пошто се тиме олакшава размножавање.

Двосполност код биљака

У биљном царству је двосполност широко распрострањена. Код семењача су присутна два вида двосполности: биљке које имају на једној стабљици како мушке тако и женске цветове, и биљке које у истом цвијету имају и мушке и женске сполне органе. Но, већина врста је развила низ стратегија помоћу којих се избјегава самооплодња.

Двосполност код животиња

Као нормална појава позната је у многих бескраљежњака, било да иста јединка поседује засебне мушке и женске сполне органе (у метиља, гујавица), било мушке и женске расплодне станице (код многих пужева). У тих је нормалних хермафродита самооплодња (аутогамија) доста ретка; појављује се у неких паразитских црва, попут тракавице, или у животиња које своје сполне продукте излучују у воду гдје се врши оплодња (примјерице бодљикаши, жарњаци). Чешћа је појава разновременог дозријевања сполних станица, чиме се избјегава самооплодња. Обично мушке сполне станице прије сазру (протерандрија), а рјеђе женске прије мушких (протергинија). Неки се хермафродити узајамно оплођују, попут кишних глиста и разних пужева.

У краљежњака је хермафродитизам као нормална појава сасвим риједак. Сусреће се само код неких родова риба (клањац, комарча), гдје могу имати истовремено и мушке и женске сполне органе, или тијеком живота мијењају спол, па су првомужјаци а затим женке (протандрија), или обрнуто, прво женке, а затим мијењају спол у мушки (протогинија). Сви су остали краљежњаци разлучених сполова.

Двосполност као абнормална појава може се појавити у животиња разлучених сполова, и то у разним облицима. Латерални хермафродитизам појава је кад једна половина тијела има мушке, а друга женске сполне органе, па у складу с тиме и одговарајући развитак секундарних сполних ознака. То се догађа у неких лептира, док је у птица и сисаваца то сасвим ријетка појава и није у вези с промјенама секундарних сполних ознака. Псеудохермафродитизам појава је у којој су сполни органи мужјака непотпуно развијени и слични женским сполним органима (андрогинија), или су пак женски сполни органи непотпуно развијени слични мушкима (гинандрија). Такви се случајеви могу десити код близанаца, кад мушки ембриј својим хормонима закочи нормални сполни развој свога женског партнера и обратно.

Двосполност код људи

Двосполност у човека стање је непотпуне диференцијације спола тако да особа има примарне и секундарне особине и мушкарца и жене. Точнији је назив интерсексуалност, док је особа интерсекс. Прави хермафродитизам, са пуновриједним жлијездама оба спола, није забиљежен. Већина описаних хермафродита имали су морфолошки и психолошки више женски карактер. Код псеудохермафродитизма постоје сполне жлијезде само једног спола, а други сполни органи супротна спола развијени су у већој или мањој мјери. Псеудохермафродитизам дијели се на мушки и женски; у првом случају постоји само тестис, а у другом само овариј. Ако се појава на вријеме установи, стање се може у знатној мјери нормализирати хормонским лијечењем и кируршким захватима, па се таква особа може превести у спол према њеним сполним жлијездама (гинандроморфизам).

Литература

Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, I: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.