Гелон
За остала значења, види Гелон (разврставање).
Гелон (или Гело, у. 478. пне., грчки: Γέλων), син Деиноменов, био је старогрчки владар на Сицилији, познат као тиранин Геле и Сиракузе и зачетник династије Деиноменида.
Гелон је био командант коњице у служби Хипократа, тиранина Геле. Када је Хипократ године 491. пне. убијен у битци са Сикулцима, Гелон је преузео власт. Склопио је савез с Тероном, тиранином Акрагаса и оженио његову кћи Дамарету. Године 485. пне. су га гаморои, прогнани земљопосједници Сиракузе, позвали да интервенира у унутарњи сукоб тог полиса, а против сиромашних грађана. Гелон је искористио прилику како би себе прогласио тиранином Сиракузе.
Гелон је убрзо одлучио да га више занима владавина над тим градом него над Гелом. Тамо је преселио свој двор и већину присташа. Под Гелоном је Сиракуза нагло ојачала у економском и војном смислу. Тога су постали свјесни и у Грчкој, те је Гелон позван да им помогне у рату против Перзијанаца. Гелон је, како тврди Херодот, то одбио, јер му Грци нису хтјели дати команду над војском.
Исте године - 480. пне. - су Картажани напали грчке колоније на Сицилији. Гелон је против њих извојевао велику побједу у битци код Химере те постао де фацто господар цијеле Сицилије. Након тога се хтио повући из јавног живота, али га је маса наговорила да остане на власти. Након смрти га је наслиједио брат Хијерон.
| Претходник: Хипократ |
Тиранин Геле 491.пне.–485. пне. |
Насљедник: Хијерон I |
| Претходник: - |
Тиранин Сиракузе 485. пне. – 478. пне. |
Насљедник: Хијерон I |
