Фризија
| Фризија Фрyслâн | |
|---|---|
 | |
| Држава |  Холандија Њемачка Данска
|
Фризија (западнофризијски: Фрyслâн, сјевернофризијски: Фрасцхлöњ, сатерландски фризијски (источнофризијски): Фрäислоунд, источнофризијски доњосаски: Фреесланд, њемачки и низоземски (холандски): Фриесланд, дански: Фрисланд) је обална покрајина дуж југоисточног кута Сјеверног мора. Фризија је традиционална домовина Фризима, германском народу који говори фризијским језиком, језиком сродном енглеском. Фризија се простире од сјеверозападне Низоземске дуж сјеверозападне Њемачке све до у југозападну Данску. Обично ју се дијели на три дијела:
- Западна Фризија која се простире по низоземским провинцијама Сјеверна Холандија, Фриесланд и Гронинген.
- Источна Фризија по њемачкој покрајини Доња Саска
- Сјеверна Фризија по Сцхлесwиг-Холстеину и Јужном Јyлланду
На сјеверу лежи ахрипелаг Фризијски отоци, који се уобичајено дијели на три скупине:
Западна Фризија се угрубо поклапа са низоземском провинцијом Фриесланд, сјеверним дијелом провинције Сјеверна Холандија, и хисторијском покрајином Западни Фриесланд (Влиесланд) и са сувременом провинцијом Гронинген, а западнофризијски језик се говори само у сâмом Фриесланду. У Западном Фриесланду, говори се нарјечјима са јаким фризијским субстратом, (доњоњемачке и доње франконијске варијанте дијалекта). Ваља узети у обзир да је "Wестфриесланд" само најзападнији дио традиционалне покрајине Западне Фризије, а све су унутар сјеверне Низоземске. У сјеверној покрајини Гронинген, становници говоре гронингсом, саским нарјечјем.
Источна Фризија (њемачки: Остфриесланд) укључује подручја на сјеверозападу њемачке савезне државе Доње Саске, укључујући округе Аурицх, Леер, Wиттмунд и Фриесланд, као и градове Емден и Wилхелмсхавен/Рüстринген.
Дио Сјеверне Фризије унутар њемачке савезне државе Сцхлесwиг-Холстеин зове се Нордфриесланд, он се простире дуж обале те укључују обалне отоке од ушћа ријеке Еидера до државне границе са Данском на сјеверу.
Пола милијуна Фрижана из покрајине Фрyслâн (или Фриесланд) у Низоземској говори фризијским језиком. Неколико тисућа више од речене скупине, који говоре фризијски, говори скупином нарјечја, често неразумљивом једна другом и сигурно неразумљивом с облицима којима се говори иза Сјеверне Фризије (Нордфриесланд-а), се може наћи у Сјеверној Фризији у Њемачкој, док мањи број говорника сатер-фризијског језика се налази у четирима селима Доње Саске у крају званом Сатерланд у округу Цлоппенбург, тик иза граница традиционалне Источне Фризије.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Фризија се драматично мијењала током времена, због геолошких промјена и великих катастрофалних поплава, и због промјене владара и културног идентитета.
Антички Рим
[уреди | уреди извор]Фризи су у доба Античког Рима живили по терпенима (умјетно подигнутим пјешчаним брдима) како би се заштитили од наглих поплава. Фризија је у то доба врло мала регија, простирала се оквирно по данашњим низоземским провинцијама Фриесланд и Сјеверна Холандија. Претпоставља се да је чак половица становништва данашње Низоземске живила у тадашњем Фриесланду, који је тад имао врло плодну земљу. Али су те Античке Фризе искорјениле поплаве у 3. и 4. вијеку, по другој претпоставци они су се преселили у унутатрашњост и касније се вратили на обалу.
Краљевина Фризија
[уреди | уреди извор]Извори источних Англа називали су становнике Фризије именом Wарнии, а не "Фризи" ("Фрисианс").
У 7. и 8. вијеку, франачке кронике спомињу ово подручје као краљевство Фризâ. Највјеројатније то ниси били "Фризи" из староримских времена. Наведено краљевство је обухваћало обалне покрајине низоземске и њемачке сјеверноморске обале.
У тим временима, фризијским језиком се говорило дуж цијеле јужне сјеверноморске обале те се стога, ова покрајина каткад наводи као Велика Фризија (латински: Фрисиа Магна).
Франци су покорили западни дио у раздобљу од 689. - 719. а источни, пред крај 8. вијека.
Дио Фризије заузели су Викинзи 840-их, али су истјерани између 885. и 920. године. У научним круговима се држи да Викинзи, вјеројатно нису освојили Фризију, него су се насељавали у одређеним дијелима (као што је оток Wиеринген), гдје су саградили једноставне тврђаве те сурађивали и трговали са домородачким Фризима.
Губитак територија
[уреди | уреди извор]Фризи су стварали полдере у Западном Фриесланду, који се мицао све даље и даље од Фриесланда због поплава. Западни дио Фризије је постао грофовија Холланд 1101. након пар вјекова различите повијести од осталих крајева. Фризија се почела идентифицирати као земља са слободним народом у средњем вијеку. Утрецхтска бискупија није припадала више Фризији. Било је много поплава у 11. и 12. вијеку, које су однијеле бројне људске животе. Посљедица тих поплава је и стварање великог заљева Зуидерзее ("Јужно море"). Највећа поплава је била 1322.
Слободни Фризи (заправо ситно племство) и град Гронинген основали су Опсталбоомску Лигу и противили се ширењу феудализма. Чланови тог савеза били су Фриесланд, провинција Гронинген, Источна Фризија, Зевенwоуден и остали крајеви на њемачкој и данској сјеверноморској обали. Али се Опсталбоомска Лига није састојала само од Фриза. Подручје Зевенwоудена је било саско, као и град Гронинген. Дио Фриза је живио под влашћу Холландских грофова у Западном Фриесланду. Опсталбоомска Лига није била успјешна. Колабирала је након пар година непрекидних унутарњих превирања.
15. вијек
[уреди | уреди извор]У 15. вијеку је дошао крај фризијске слободе. Град Гронинген је почео доминирати Провинцијом Гронинген. Ситни племић у Источној Фризији успио је поразити своје ривале, такођер ситне племиће и постао је гроф Источне Фризије. С друге стране бременско-хамбуршки надбискуп и дански краљ покорио је велика подручја Фризије, тако да су само Фриесланд задржао своју независност и слободу. Фриесланд је покорен 1490-их од стране грофа Алберта од Саске и Меиссена.
Фризијске земље
[уреди | уреди извор]- Западни Фриесланд је остао дијелом хисторијске области - Холланда, из које је око 1800 настала провинција - Сјеверна Холандија. Тако да је данашња провинција Фриесланд знатно мања од хисторијског Западног Фриесланда. Тај назив и данас употребљава јер постоји и службене конситуцијска регија (саменwеркингсрегио) Западни Фриесланд за обалну заштиту, полицију и пољопривреду.
- Фриесланд је вратио своју независност (са конституционализираним фармерским представницима) 1581., а изгубио ју је 1795., данас је низоземска провинција.
- Источна Фризија је постала дијелом Пруске и била је округом у савезној држави Долњој Саској у СР Њемачкој.
- Гронинген је низоземска провинција од 16. вијека.
- Сјеверна Фризија је била дио данског Холстеина, а данас припада њемачкој савезној држави Сцхлесwиг-Холстеин.
- Фризијски отоци дуж низоземске, њемачке и данске обале су остатци потопљених земаља.
