Фактор стимулације колоније

Фактори стимулације колоније (ЦСФ) су секретивни гликопротеину који се везују за рецепторе на површини хемопоетских стем ћелија и тиме активирају интрацелуларни сигнални пут који може да проузрокује ћелијску пролиферацију и диференцијацију у специфичне типове крвних ћелија (најчешће бела крвна зрнца).^[1]^[2]

ЦСФ протеини могу бити егзогено синтетизовани и администрирани. Такве молекуле је могуће касније детектовати, јер они за разлику од ендогених ЦСФ молекула не подлежу еквивалентном сету посттранслационих модификација.

Етимологија

Име протеина, фактори стимулације колонија потиче од метода којим су они били откривени.

Хемопоетске стем ћелије су биле култивисане на такозваном полу-чврстом матриксу који спречава ћелије да се крећу, тако да ако једна ћелија почне да се умножава, све ћелије изведене из ње остају око места у матриксу где је прва ћелија оригинално била лоцирана. Те групе ћелија се називају колонијама. На тај начин могуће је додавањем различитих супстанци у културе хемопоетских стем ћелија да се студира утицај тих материјал на развој колонија.

Супстанце за које је нађено да стимулишу формирање колонија макрофага, на пример, су назване макрофагни фактори стимулације колоније, за гранулоците, гранулоцит макрофагни фактори стимулације колоније^[3]^[4], итд.

Механизам

Фактори стимулације колоније су растворни протеини који преносе паракрине, ендокрине или аутокрине сигнале.

Примери

Фактори стимулације колоније су:

ЦСФ1 - макрофагни фактор стимулације колоније
ЦСФ2 - Гранулоцит макрофагни фактори стимулације колоније (додатни називи су: ГМ-ЦСФ и сарграмостим)
ЦСФ3 - Гранулоцит фактори стимулације колоније^[3] (они су такође познати као Г-ЦСФ и филграстим)
Синтетички - Промегапоиетин

Клиничка употреба

Стимулација кичмене мождине
Мобилизација стем ћелија

Референце

↑ Бруце Албертс, Алеxандер Јохнсон, Јулиан Леwис, Мартин Рафф, Кеитх Робертс, Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ИСБН 0-8153-3218-1.
↑ Цханг YЈ, Хуанг XЈ (Јулy 2010). „Усе оф Г-ЦСФ-стимулатед марроw ин аллогенеиц хематопоиетиц стем целл трансплантатион сеттингс: а цомпрехенсиве ревиеw”. Цлин Трансплант. ДОИ:10.1111/j.1399-0012.2010.01298.x. ПМИД 20626760.
↑ ^3,0 ^3,1 Лиу СП, Лее СД, Лее ХТ, ет ал. (2010). „Гранулоцyте цолонy-стимулатинг фацтор ацтиватинг ХИФ-1алпха ацтс сyнергистицаллy wитх ерyтхропоиетин то промоте тиссуе пластицитy”. ПЛоС ОНЕ 5 (4): е10093. ДОИ:10.1371/journal.pone.0010093. ПМЦ 2852409. ПМИД 20404921.
↑ Кудерер НМ, Дале DC, Цраwфорд Ј, Лyман ГХ (Јулy 2007). „Импацт оф примарy пропхyлаxис wитх гранулоцyте цолонy-стимулатинг фацтор он фебриле неутропениа анд морталитy ин адулт цанцер патиентс рецеивинг цхемотхерапy: а сyстематиц ревиеw”. Ј. Цлин. Онцол. 25 (21): 3158–67. ДОИ:10.1200/JCO.2006.08.8823. ПМИД 17634496.

Вањске везе

МеСХ Цолонy-Стимулатинг+Фацторс

[AlbertsMolecularBiology4th-1] Бруце Албертс, Алеxандер Јохнсон, Јулиан Леwис, Мартин Рафф, Кеитх Робертс, Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ИСБН 0-8153-3218-1.

[2] Цханг YЈ, Хуанг XЈ (Јулy 2010). „Усе оф Г-ЦСФ-стимулатед марроw ин аллогенеиц хематопоиетиц стем целл трансплантатион сеттингс: а цомпрехенсиве ревиеw”. Цлин Трансплант. ДОИ:10.1111/j.1399-0012.2010.01298.x. ПМИД 20626760.

[Liu-3] 3,0 ^3,1 Лиу СП, Лее СД, Лее ХТ, ет ал. (2010). „Гранулоцyте цолонy-стимулатинг фацтор ацтиватинг ХИФ-1алпха ацтс сyнергистицаллy wитх ерyтхропоиетин то промоте тиссуе пластицитy”. ПЛоС ОНЕ 5 (4): е10093. ДОИ:10.1371/journal.pone.0010093. ПМЦ 2852409. ПМИД 20404921.

[4] Кудерер НМ, Дале DC, Цраwфорд Ј, Лyман ГХ (Јулy 2007). „Импацт оф примарy пропхyлаxис wитх гранулоцyте цолонy-стимулатинг фацтор он фебриле неутропениа анд морталитy ин адулт цанцер патиентс рецеивинг цхемотхерапy: а сyстематиц ревиеw”. Ј. Цлин. Онцол. 25 (21): 3158–67. ДОИ:10.1200/JCO.2006.08.8823. ПМИД 17634496.

[1]

[2]

[3]

[4]