Ендометриоза

Ендометриоза је назив за стање које карактеризира налаз и раст ткива ендометрија (унутарњи слој матернице) изван ендометрија и миометрија матернице. Налаз ендометрија у миометрију назива се аденомиоза (некад лат. ендометриосис интерна). Такав "ектопичан" ендометриј има исте хистолошке значајке као и нормални ендометриј.

Нормалан ендометриј у матерници се тијеком менструацијског циклуса одљушти и излази из тијела. Код ендометриозе, ектопично ткиво реагира на хормонске промјене као и нормални ендометриј. Тако одљуштене станице и крв обично не могу изаћи из тијела и узрокују разне промјене као што су: унутарње крварење, упала, бол, ожиљци или неки други симптоми на органима који нису дио женског сполног сустава (мокраћни сустав, пробавни сустав, средишњи живчани сустав).

Симптоми

Главни и најчешћи симптом ендометриозе је здјелична бол. Бол је обично размјерна проширености болести, иако неке жене неосјећају, или осјећају врло малу бол, унаточ знатној раширености и узнапредовалости болести. Бол може бити и интензивна, унаточ врло малом жаришту ендометриозе.

Остали симптоми могу укључивати:

• дисменореја, која може бити прогресивна
• кронична бол (у доњем дијелу леђа и здјелици, или трбушна бол)
• диспареунија
• болна перисталтика или болно мокрење (дизурија)
• обилна менструацијска крварења (менорагија)
• мучнина и повраћање
• пременструално или интерменструално мрљасто крварење, тзв. "споттинг"
• неплодност (нпр. ендометриоза може узроковати опструкцију јајовода)
• опструкција цријева или опструкција у мокраћном суставу

Локализација и класификација

Ендометриозу најчешће налазимо у здјеличним структурама:

• јајници
• јајоводи
• стражња страна матернице и стражња удубина у перитонеуму (лат. еxцаватио рецтоутерина - Доугласов простор)
• предња страна матернице и предња удубина у перитонеуму (лат. еxцаватио весицоутерина)
• матернични лигаменти - широки (лат. лигаментум ротундум утери) или округли (лат. лигаментум латум утери)
• цријева, нарочито слијепо цријево
• мокраћни мјехур
• ендометриоза се може ширити у врат матернице и стидницу или на мјеста кируршких резова у абдомену.
• изнимно ријетко, плућа или други дијелови тијела

Ендометриоза се класифицира као минимална, блага, умјерена или тешка (I-IV), након лапараскопске процјене броја и величине жаришта, те назочности прираслица.

Теорије о настанку ендометриозе

Теорије о настанку ендометриозе развијају се у два главна правца. Један представља идеју метаплазије епитела одређеног органа, у епител ендометрија, док друга разматра идеју ендометриотског имплантанта, тј. доласка ендометријских станица до одређеног мјеста имплантације.

Компликације

Најчешћа компликација ендометриозе је неплодност. Овисно о локализацији ендометриоза може узроковати адхезије у цријевима или мокраћном сустав, што може узроковати проблеме са проходношћу дијелова сустава. Ријетко ендометриозу можемо наћи у средишњем живчаном сустав, гдје може узроковати врло различите неуролошке симптоме или у плућима.

У жариштима ендометриозе може доћи до хиперплазије (као и у ендометрију - хиперплазија ендометрија) или до развој злоћудног тумора.

Лијечење

Лијечење ендометриозе може бити медикаментно, кируршко или комбинирано (преоперативно медикаментно или постоперативно медикаментно).

Ендометриоза на Wикимедијиној остави