Пређи на садржај

Емил Фацкенхеим

Извор: Wikipedija
Емил Фацкенхеим
Филозофија 20. вијека
Западна филозофија
Биографске информације
РођењеЕмил Лудwиг Фацкенхеим
(1916-06-22)22. 6. 1916.
Халле, Саксонија, Њемачка
Смрт18. 9. 2003. (доб: 87)
Јерузалем, Израел
Држављанствоњемачко, канадско, израелско
СупружникРосе Фацкенхеим
ДјецаМицхаел, Сузy, Давид, Yосси
Образовање
Алма матерУниверзитет у Халлеу
Универзитет у Абердеену
Универзитет у Торонту
Занимањефилозоф, теолог, рабин, јудаист, аутор
Филозофија
Школа/Традицијаконтинентална филозофија
Главни интересијудаизам, теологија холокауста
Знамените идеје
614. мицвот
Главна дјела
Потрага за прошлости и будућности (1968)
Божја присутност у хисторији (1970)
Поправити свијет (1982)
Инспирација
Од

Емил Лудwиг Фацкенхеим (Халле, 22. 6. 1916. – Јерузалем, 18. 9. 2003), њемачко-канадско-израелски филозоф, теолог, рабин, јудаист и аутор.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Фацкенхеим је рођен 1916. (неки извори наводе 1917) у Халлеу, граду у тадашњој покрајини Саксонији у централном Њемачком Царству. Године 1935. завршио је локалну гимназију и под утјецајем масовног антисемитског расположења у Хитлеровом Реицху уписује се на Високи институт за јудаистику у Берлину гдје се заредио за рабина. Двије године касније вратио се у родни град и уписао студиј филозофије и теологије на Универзитету у Халлеу. За вријеме студирања на Фацкенхеимову мисао највише су утјецали Мартин Бубер, Франз Росензwеиг, Лео Страусс и Сøрен Киеркегаард, особито њихова нео-ортодоксна сумња око захтјева модерног "просвијетљеног" свијета, нагласак на важности Божанске објаве, те однос с радикалним другачијим.

Успркос томе што је нацистички режим форсирао властиту идеологију и филозофију на универзитету, Фацкенхеимови професори Паул Мензер и Отто Еиссфелдт успјешно су се одупирали таквим настојањима – први на основи идеала моралности из Кантове етике, а други се позивао на социјалну правду код старозавјетних пророка. Фацкенхеим је у коначници остао као једини јеврејски студент на универзитету, прије неголи је депортиран у конц-логор Сацхсенхаусен. У концентрацијском логору боравио је током 1938. и 1939. године и свједочио је мржњи, клеветању и деструкцији током Холокауста. Након што је пуштен отишао је у Уједињено Краљевство и похађао шкотски Универзитет у Абердеену, а потом је емигрирао у Канаду и 1945. на Универзитету у Торонту стекао докторат на тему средњовјековне исламске филозофије. Од 1943. служио је као рабин у Хамилтону пуних пет година, послије чега се запослио као професор филозофије у Торонту (1948–1984).

Фацкенхеимов рани филозофски рад фокусирао се на модерну филозофију, првенствено Хегела, Спинозу, Канта и Росензwеига. За њега кључно питање није било је ли одређени филозофски систем истинит већ постоји ли Истина уопће у филозофији и је ли повезана с хисторијом. Будући да је закључио да јест, постало је неопходно да почне испитивати хисторијски контекст, што је неминовно имплицирало и суочавање с Холокаустом. С овом темом почео се активније бавити 1960-их, пратећи опћи тренд међу јеврејским филозофима и теолозима, изазван издавањем Левијеве књиге Зар је то човјек (1958) и Wиеселове Ноћи (1960). Други фактор који га је потакао био је Шестодневни рат (1967) којег је видио као потенцијалну пријетњу новог уништења.

Његове прве двије књиге о Холокаусту биле су Потрага за прошлости и будућности (енгл. Quest for Past and Future, 1968) и Божја присутност у хисторији (енгл. God's Presence in History, 1970), у којима испитује је ли вјера у Бога или човјечанство могућа, или чак пожељна након Холокауста. У потоњој књизи развио је концепт 614. мицвота (заповиједи) као моралног императива да Јевреји не смију користити чињенице о Холокаусту за напуштање идеје Бога, јудаизма и опстанка њиховог народа, јер у противном Хитлеру признају "постхумну побједу". Године 1982. издао је књигу Поправити свијет (енгл. To Mend the World) која се сматра једним од најопежнијих јеврејских теолошко-филозофских осврта на Холокауст. У касној фази свог живота постао је ционист и 1983. емигрирао је у Израел. Предавао је на Хебрејском универзитету и умро у Јерузалему 2003. године.

Опус

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • (en) Баум, Грегорy, ур. (1999). Тхе Тwентиетх Центурy: А Тхеологицал Овервиеw. Марyкнолл: Орбис Боокс. ИСБН 9780225668803. ОЦЛЦ 41156368. 
  • (en) Бухринг, Курт (2008). „4. А Неw Синаи? А Неw Еxодус? Дивине Пресенце Дуринг анд Афтер тхе Холоцауст ин тхе Тхеологy оф Емил Фацкенхеим”. Цонцептионс оф Год, Фреедом, анд Етхицс ин Африцан Америцан анд Јеwисх Тхеологy. Блацк Религион/Wоманист Тхоугхт/Социал Јустице. Неw Yорк: Палграве Мацмиллан. стр. 85-130. ИСБН 9781403984791. ОЦЛЦ 156831965. 
  • (en) Цохн-Схербок, Дан (1996). „Емил Фацкенхеим”. Фифтy Кеy Јеwисх Тхинкерс. Неw Yорк: Роутледге. стр. 36-38. ИСБН 9780415126281. ОЦЛЦ 221866587. 
  • (en) Флеисцхнер, Ева, ур. (1977). Аусцхwитз, Бегиннинг Оф А Неw Ера?: Рефлецтионс Он Тхе Холоцауст. Неw Yорк: КТАВ. ИСБН 9780870684999. ОЦЛЦ 48696544. 
  • (en) Портнофф, Схарон; Диамонд, Јамес Артхур; Yаффе, Мартин Давид, ур. (2008). Емил L. Фацкенхеим: Пхилосопхер, Тхеологиан, Јеw. Супплементс то Тхе Јоурнал оф Јеwисх Тхоугхт анд Пхилосопхy. 5. Леиден; Бостон: Брилл. ИСБН 9789004157675. ОЦЛЦ 213133266. 
  • (en) Симе, Рутх Леwин (1996). Лисе Меитнер: А Лифе ин Пхyсицс. Цалифорниа Студиес ин тхе Хисторy оф Сциенце. 13. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 9780520208605. ОЦЛЦ 32893857. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Emil_Fackenheim&oldid=41750162”