Друго откривење по Јакову
Друго откривење по Јакову је ранохришћански апокрифни спис откривен у 20. вијеку у оквиру књижнице Наг Хамади. Двадесет страница текста сачувано је у фрагментима. Дјело има форму "дијалога откривења" између Исуса и Јакова.[1]
У Другој апокалипси Јаковљевој преовлађује свест о прогону хришћана и повлачи се аналогија између хришћанског искуства и Христове муке.[2]
Наслов
[уреди | уреди извор]Овај спис је назван (Друго) откривење по Јакову, како бисмо га могли разликовати од претходнога текста у кодексу (названог Прво откривење по Јакову), будући да оба носе исти изворан наслов: Откривење по Јакову.
Настанак
[уреди | уреди извор]О настанку се не зна ништа поуздано. На темељу жидовско-кршћанских предаја садржаних у тексту, његово се подријетло може повезати са жидовско-кршћанским круговима. Недостатак назнака о каснијим гностичким суставима, и готово посвемашња одсутност назнака које се односе на новозавјетну предају, упућују на рани датум настанка.[1]
Садржај
[уреди | уреди извор]Текст има облик извјешћа које Тхеуди, Јаковљеву оцу, износи Мареим, свећеник и рођак Тхеудин, који је, чини се, особно проматрао каменовање Јакова.
Текст садржи барем четири уређена дијела. Три дијела представљају ареталогије. Једна (49) је низ изрека ускрснулога Исуса о себи, у стилу "ја сам". Друга (58) је низ Јаковљевих изрека о ускрснуломе Исусу, у трећем лицу (тј. "он је"). У трећој ареталогији (55; 56), ускрснули Исус описује Јаковљеву улогу, у другом лицу (тј. "ти си"). Јакову је намијењена улога откупитеља. Четврта цјелина (62; 63) је молитва Јаковљева, као молитва мученика непосредно прије његове смрти.[1]
Апокалипса достиже врхунац у окрутном призору Јаковљевог мучења и смрти каменовањем:
Свештеници су га нашли де стоји покрај стубова храма, поред огромног угаоног камена. I одлучише да га баце са те висине, и бацише га. I шчепаше га и удараше га, вукући га по земљи. Положили су га на земљу и ставили му камен на трбух. Газили су га ногама, говорећи: "Грешио си!" Како је још био жив, опет га подигоше и натераше да ископа рупу. Натераше га да стане у њу. Након што га закопаше до појаса, каменоваше га.[3]
Док умире, Јаков изговара молитву чија је сврха да да снагу осталим хришћанима којима предстоји мучеништво.
Анализа
[уреди | уреди извор]Иако је текст очито гностички, ограничено раби уобичајене гностичке изразе. Не се може идентифицирати ни са једним познатим гностичким суставом из 2. вијека. С друге стране, писац је увелике црпио из јудеокршћанских предаја.[1] Јаков је у јеврејско-кршћанским круговима уживао особит углед. У гностичкој предаји је сматран посједником посебнога Исусова откривења, те му се додјељује улога која чак надилази улогу Петра у канонској предаји. Примјерице, Јаков је "пратња" која гностика води кроз врата небескога краљевства и награђује га (55; 55-56). Опис је сличан Петровој улози чувара кључева неба (Мт 16,19).
Два Јаковљева откривења наглашавају различите аспекте предаје о Јакову, те су међусобно комплементарна. Структура (Првога) откривења по Јакову упућује на раздобље прије Јаковљевих мука, док (Друго) откривење по Јакову описује његове муке и смрт, у складу с предвиђањима из (Првога) откривења по Јакову.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Изворни коптски текстови Архивирано 2013-10-31 на Wаyбацк Мацхине-у (Друго откривење по Јакову, увод: Цхарлес W. Хедрицк)
- ↑ Елејн Пејгелс - Гностичка еванђеља (сцрибд)
- ↑ 2 Јаковљева апокалипса, 61.9—62.12, у: НХЛ 254—255.
Повезано
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]- (en) Тхе (Сецонд) Апоцалyпсе оф Јамес (гносис.орг)
- (en) 2нд Апоцалyпсе оф Јамес (еарлy цхристиан wритингс)
- (sh) Изворни коптски текстови Архивирано 2013-10-31 на Wаyбацк Мацхине-у