Друго откривење по Јакову

Књижница Наг Хамади, откривена у Египту 1945.

Друго откривење по Јакову је ранохришћански апокрифни спис откривен у 20. вијеку у оквиру књижнице Наг Хамади. Двадесет страница текста сачувано је у фрагментима. Дјело има форму "дијалога откривења" између Исуса и Јакова.

У Другој апокалипси Јаковљевој преовлађује свест о прогону хришћана и повлачи се аналогија између хришћанског искуства и Христове муке.

Наслов

Овај спис је назван (Друго) откривење по Јакову, како бисмо га могли разликовати од претходнога текста у кодексу (названог Прво откривење по Јакову), будући да оба носе исти изворан наслов: Откривење по Јакову.

Настанак

О настанку се не зна ништа поуздано. На темељу жидовско-кршћанских предаја садржаних у тексту, његово се подријетло може повезати са жидовско-кршћанским круговима. Недостатак назнака о каснијим гностичким суставима, и готово посвемашња одсутност назнака које се односе на новозавјетну предају, упућују на рани датум настанка.

Садржај

Свети Јаков Праведни, по коме је назван спис.

Текст има облик извјешћа које Тхеуди, Јаковљеву оцу, износи Мареим, свећеник и рођак Тхеудин, који је, чини се, особно проматрао каменовање Јакова.

Текст садржи барем четири уређена дијела. Три дијела представљају ареталогије. Једна (49) је низ изрека ускрснулога Исуса о себи, у стилу "ја сам". Друга (58) је низ Јаковљевих изрека о ускрснуломе Исусу, у трећем лицу (тј. "он је"). У трећој ареталогији (55; 56), ускрснули Исус описује Јаковљеву улогу, у другом лицу (тј. "ти си"). Јакову је намијењена улога откупитеља. Четврта цјелина (62; 63) је молитва Јаковљева, као молитва мученика непосредно прије његове смрти.

Апокалипса достиже врхунац у окрутном призору Јаковљевог мучења и смрти каменовањем:

Свештеници су га нашли де стоји покрај стубова храма, поред огромног угао­ног камена. I одлучише да га баце са те висине, и бацише га. I шчепаше га и удараше га, вукући га по земљи. Положили су га на земљу и ставили му камен на трбух. Газили су га ногама, говорећи: "Грешио си!" Како је још био жив, опет га подигоше и натераше да ископа рупу. Натераше га да стане у њу. Након што га закопаше до појаса, каменоваше га.

Док умире, Јаков изговара молитву чија је сврха да да снагу осталим хришћанима којима предстоји мучеништво.

Анализа

Иако је текст очито гностички, ограничено раби уобичајене гностичке изразе. Не се може идентифицирати ни са једним познатим гностичким суставом из 2. вијека. С друге стране, писац је увелике црпио из јудеокршћанских предаја. Јаков је у јеврејско-кршћанским круговима уживао особит углед. У гностичкој предаји је сматран посједником посебнога Исусова откривења, те му се додјељује улога која чак надилази улогу Петра у канонској предаји. Примјерице, Јаков је "пратња" која гностика води кроз врата небескога краљевства и награђује га (55; 55-56). Опис је сличан Петровој улози чувара кључева неба (Мт 16,19).

Два Јаковљева откривења наглашавају различите аспекте предаје о Јакову, те су међусобно комплементарна. Структура (Првога) откривења по Јакову упућује на раздобље прије Јаковљевих мука, док (Друго) откривење по Јакову описује његове муке и смрт, у складу с предвиђањима из (Првога) откривења по Јакову.

Повезано

• Јаков Праведни
• Књижница Наг Хамади
• Прво откривење по Јакову

Вањске везе

• (en) Тхе (Сецонд) Апоцалyпсе оф Јамес (гносис.орг)
• (en) 2нд Апоцалyпсе оф Јамес (еарлy цхристиан wритингс)
• (sh) Изворни коптски текстови Архивирано 2013-10-31 на Wаyбацк Мацхине-у