Дрина

Дрина
Дрина;
Локација
Државе	БиХ, Србија
Градови	Зворник, Бијељина, Вишеград и Горажде
Хидрографија
Извор ; – апс. висина	Саставница Таре и Пиве код Шћепан поља ; 470 m
Ушће ; – апс. висина	Сава, код; Сремске Раче ; 75 m
Дужина	око 340 km
Притоке	Ћехотина, Сутјеска, Лим, Осамица, Бистрица, Дрињача и друге...
Хидрологија
Проток ; – средњи	; 125 м³/с
Слив ; – површина	; 19.570 км²
Улијева се у	Саву

За остала значења, види Дрина (разврставање).

Дрина је ријека у источној Босни и Херцеговини која својим доњим током чини природну границу између БиХ и Србије.

Спајањем црногорских ријека Таре и Пиве на Шћепан Пољу настаје ријека Дрина. У Босни и Херцеговини је једино ријека Сава већа од ње. Дрина својим током од око 340 км пролази кроз многобројна мјеста у БиХ. У доњем подрињу од Перућца до Сремске Раче у дужини од 180километара, Дрина већим дјелом чини границу између БиХ и Србије. Дрина се улијева у Саву близу мјеста Сремска Рача. Надморска разлика између Шћепан Поља и ушћа Дрине у Саву износи око 358 метара.

Ток ријеке

Недуго након свог настајања на Шћепан Пољу Дрина улази у Босну и Херцеговину. Овај дио БиХ такође је добио своје име према тој ријеци - Горње Подриње. Пролазећи кроз Фочу, Горажде и Вишеград у ријеку Дрину се улијева више мањих и вечих ријека као Лим, Прача и Рзав. Повијесно гледано је ријека Дрина овдје била препуна брзака и пролазила кроз кањоне и клисуре. Нажалост ова јединствена природа је уништена изградњом хидроцентрала у Вишеграду, Бајиној Башти и Зворнику. У Доњем Подрињу директно тече кроз Зворник дијелећи град на два дијела тако да Зворник припада Босни и Херцеговини, а Мали Зворник Србији.

Сјеверно од Вишеграда, између Жепе и Клотијевца налази се најдужи кањон ове ријеке, дуг 24 км. Управо почев од тог подручја па до Бајине Баште и Скелана налазе се два национална парка. На десној обали је Национални парк Тара, а на лијевој Национални парк Дрина.

Језера и хидроелектране

На Дрини су изграђене три хидроелектране (ХЕ): Вишеград, Бајина Башта и Зворник. За потребе снабдјевања хидроелектрана изграђене су и три акумулациона језера: Вишеградско језеро, Перућац језеро и Зворничко језеро.

ХЕ "Вишеград" званично је пуштена у погон 26.11.1989 када је прорадио први агрегат. Инсталисана су три агрегата укупне снаге 315 МW. Корисна запремина акумулације је 101 милион м³

ХЕ "Бајина Башта" у Перућцу је највећи објекат саграђен на реци Дрини. Река је преграђена браном високом 90 и дугачком 460 метара. Пуштена је у рад 22.11.1966. Инсталисана су четири агрегата укупне снаге 365 МW. Корисна запремина акумулације је 340 милиона м³. ХЕ "Бајина Башта" годишње произведе око 1500 ГWх.

ХЕ "Зворник" пуштена је у рад 26.07.1955. године. Инсталисана су четири вертикална агрегата укупне снаге од 92 МW. Корисна запремина акумулације је 89 милиона м³. ХЕ "Зворник" годишње у просеку производи око 500 ГWх.

ХЕ "Вишеград"
ХЕ "Бајина Башта"
ХЕ "Зворник"

Мостови

У месту Брод на Дрини постоји мост бетонске конструкције који води ка граничном прелазу са Црном Гором "Шћепан Поље",... На свом току Дрина је на доста места премошћена. Од свих мостова најпознатији је стари мост у Вишеграду, задужбина Мехмед паше Соколовића, изграђен 1571. године. Мост је, у роману "На Дрини ћуприја", описао наш нобеловац Иво Андрић. Низводно између Бајине Баште и Скелама постоји друмски мост металне конструкције. Новији мостови на Дрини су:

"Павловића ћуприја" - мост изграђен 1992.године, захваљујући улагањима Слободана Павловића, српског бизнисмена из Чикага, родом из села Попови, код Бијељине. Мост спаја Семберију и Мачву.
мост у центру Фоче (изграђен 2002. јер је постојећи мост био срушен у НАТО бомбардовању 1995.)

Стари мост-(од отварања 1929-1945 "Мост Краља Александра", од 1945-1992 "Мост Филипа Кљајића Фиће") некада друмски, али због лошег одржавања и стања конструкције,сада само пешачки мост који спаја Зворник и Мали Зворник и Нови мост код насеља Каракај који слузи за саобраћај возила и који такодје спаја Зворник и Мали Зворник. Седам километара низводно од Зворника налази се железнички мост на прузи Тузла Зворник Лозница. Наспрам Лознице и места Шепак у БиХ налази се од 1976. мост намењен друмском саобраћају. Узводно код Братунца постоји друмски мост металне конструкције а узводно измедју Љубовије и града Братунца 2017. изграђен је нови мост Средствима Републике Србије, али због административно-техничких проблема те потребне изградње граничног прелаза и приступних саобраћајница у Босни и Херцеговини , исти још није пуштен у саобраћај.

Дрина у литератури

Нобеловац Иво Андрић који је један део свог детињства провео у Вишеграду често је користио реку Дрину као позадину својих романа.

Занимљивости

Река Дрина била је граница између Западног и Источног Римског царства
Дуж Дрине, границе Аустро-Угарске и Србије, 1914-15 вођене су велике ратне операције
27.3.1896. године Дрина је достигла водостај 14 м већи од нормалног и поплавила ћуприју у Вишеграду
Крајем 19. века реком су крстарили аустро-угарски пароброди и долазили до Зворника
Њен вијугави ток у народном предању забележен је речима "ко ће криву да исправи Дрину". Народна изрека је везана за бескористан посао.
Познати глумац Роберт Де Ниро је својој кћерци Дрени дао име по ријеци Дрини.

Вањске везе

Дрина Ривер Суб-басин