Декларација о независности Сједињених Држава

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Копија Декларације независности

Декларацију о независности САД потписало је 13 тадашњих британских колонија у Новом свијету, чиме су прогласиле своју независност и објасниле своје разлоге за то. Потврђена је од Конгреса 4. јула 1776. године, тај дан се у САД-у слави као Дан независности. Велика Британија је признала независност својих бивших колонија 3. септембра 1783.

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Јохн Адамс је био вођа заговорника независности, која је једногласно потврђена 2. јула. Комитет петорице већ је био осмислио службену декларацију, која би била спремна када Конгрес буде гласао по питању независности. Термин "декларација независности" не користи се у самом документу.

Адамс је убиједио комитет да одабере Тхомаса Јефферсона за стварање првобитног концепта тог документа,[1] којег би конгрес касније уредио како би створио коначну верзију. Декларација је у коначници представљала формално објашњење зашто је Конгрес 2. јула, више од годину дана након избијања Америчког рата за независност, гласао за проглашење независности од ВБ. Рођендан нације, Дан независности, слави се 4. јула, иако је Адамс желио да то буде 2. јули.

Након потписивања документа 4. јула, Конгрес је објавио Декларацију независности у више облика. Испрва је објављена као Дунлапов примјерак који је нашироко тискан и читан у јавности. Изворна копија искориштена за штампање истог изгубљена је и могуће је да је то била копија коју је у рукама држао Тхомас Јефферсон.[2] Јефферсонов првобитни концепт, заједно са измјенама које у начинили Јохн Адамс и Бењамин Франклин, те Јефферсонове биљешке о измјенама које је начинио Конгрес, чувају се у Конгресној библиотеци. Најпознатија верзија Декларације, потписана копија коју често сматрају службеним документом, изложена је у Националној архиви у Wасхингтону. Ту копију наручио је Конгрес 19. јула, а већински потписао 2. аугуста.[3][4]

Извори и тумачење Декларације већ дуго су предмет научних истраживања. Декларацијом је оправдана независност Сједињених Држава тако што су пописане колонијалне притужбе против краља Георгеа III и потврђена одређена природна и законска права, укључујући и право на револуцију. Након што је послужила својој изворној сврси обзнањивања независности, референце на Декларацију биле су малобројне током идућих осамдесетак година. Абрахам Линцолн учинио ју је средишњом тачком своје реторике и политике. Од тада је она постала позната изјава о људским правима, а нарочито њезина друга реченица:

Ми држимо ове истине саме по себи очигледним, да су сви људи створени једнаки, да су од Створитеља обдарени одређеним неотуђивим Правима, те да су међу њима оно на живот, слободу и остваривање среће.

Та реченица названа је "једном од најпознатијих реченица у енглеском језику",[5] јер садржи "најмоћније и најзначајније ријечи у хисторији Америке".[6] Тај одломак постао је примјер моралног стандарда којем би Сједињене Државе требале тежити. Тај поглед знатно је промовирао Абрахам Линцолн, који је сматрао Декларацију основом своје политичке филозофије, те тврдио да се Декларацијом саопштавају принципа путем којих би се требао тумачити Устав Сједињених Држава.[7] Она је служила као инспирација за многобројне националне декларације о независности у цијелом свијету.

Земље потписнице

[уреди | уреди извор]

Ово је попис тадашњих колонија које су потписале Декларацију:

  1. Неw Хампсхире
  2. Массацхусеттс
  3. Рходе Исланд
  4. Цоннецтицут
  5. Неw Yорк
  6. Неw Јерсеy
  7. Пеннсyлваниа
  8. Делаwаре
  9. Марyланд
  10. Виргиниа
  11. Нортх Царолина
  12. Соутх Царолина
  13. Георгиа

Текст Декларације

[уреди | уреди извор]

Декларација почиње сљедећим одломком:

"Када у току хисторије постане нужно за један народ раскинути политичке везе које су га спајале с другим и заузети међу силама овог свијета посебно и равноправно мјесто које му дају закони природе и Бог те природе, дужно поштовање мишљења човјечанства захтијева од њега да објави све оно што га је навело на то одвајање."

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ "Децларинг Индепенденце" Архивирано 2012-06-30 на Wаyбацк Мацхине-у, Револутионарy Wар, Дигитал Хисторy, Университy оф Хоустон. Фром Адамс' нотес: "Wхy wилл yоу нот? Yоу оугхт то до ит." "I wилл нот." "Wхy?" "Реасонс еноугх." "Wхат цан бе yоур реасонс?" "Реасон фирст, yоу аре а Виргиниан, анд а Виргиниан оугхт то аппеар ат тхе хеад оф тхис бусинесс. Реасон сецонд, I ам обноxиоус, суспецтед, анд унпопулар. Yоу аре верy муцх отхерwисе. Реасон тхирд, yоу цан wрите тен тимес беттер тхан I цан." "Wелл," саид Јефферсон, "иф yоу аре децидед, I wилл до ас wелл ас I цан." "Верy wелл. Wхен yоу хаве драwн ит уп, wе wилл хаве а меетинг."
  2. ↑ Боyд (1976), Тхе Децларатион оф Индепенденце: Тхе Мyстерy оф тхе Лост Оригинал, пг. 438
  3. ↑ "Дид Yоу Кноw...Индепенденце Даy Схоулд Ацтуаллy Бе Јулy 2?" (Пресс релеасе). Натионал Арцхивес анд Рецордс Администратион. 1 Јуне 2005. Ретриевед 2012-07-04.
  4. ↑ Тхе Децларатион оф Индепенденце: А Хисторy, Тхе У.С. Натионал Арцхивес анд Рецордс Администратион
  5. ↑ Степхен Е. Луцас, "Јустифyинг Америца: Тхе Децларатион оф Индепенденце ас а Рхеторицал Доцумент", ин Тхомас W. Бенсон, ед., Америцан Рхеториц: Цонтеxт анд Цритицисм, Царбондале, Иллиноис: Соутхерн Иллиноис Университy Пресс, 1989, п. 85
  6. ↑ Еллис, Америцан Цреатион, 55–56.
  7. ↑ МцПхерсон, Сецонд Америцан Револутион, 126.
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Deklaracija_o_nezavisnosti_Sjedinjenih_Država&oldid=41332339”