Цреативе Цоммонс

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Цреативе Цоммонс
Мотопроширење »разумног«, флексибилног ауторског права
Оснивање2001.
Тип501(ц)(3) непрофитна организација
СврхаЦреативе Цоммонс лиценце
ОснивачЛаwренце Лессиг
Кључне особеЦатхерине Стихлер, ЦЕО
Wебсите

Цреативе Цоммонс [кɹиˈеɪтɪв ˈкɑмəнз] (енгл.: креативна опћа добра, акр. CC [сиː сиː]), непрофитна организација посвећена проширењу распона креативних радова расположивих другима за закониту надоградњу и размјену. Организација је за јавност бесплатно издала неколико лиценци за ауторско право познатих као лиценце Цреативе Цоммонса. Ове лиценце допуштају стваратељима да приопће која права придржавају, а којих се права одричу у корист приматеља или других стваратеља. Лако разумљиво и једностранично објашњење правâ, с придруженим визуалним симболима, објашњава посебности сваке лиценце Цреативе Цоммонса. Лиценце Цреативе Цоммонса не замјењују ауторско право, већ се темеље на њему. Оне замјењују појединачне преговоре о посебним правима између власника ауторског права (даватеља лиценце) и стјецатеља лиценце, који су нужни у оквиру управљања ауторским правима кад су »сва права придржана«, с управљањем ауторским правима кад су »нека права придржана« при чему се примјењују стандардизиране лиценце за случајеве поновне употребе гдје власник ауторског права не тражи никакву комерцијалну компензацију. Резултат тога је прилагодљивији режим управљања ауторским правима с малим изравним и неизравним трошковима при чему профитирају и власници ауторских права и стјецатељи лиценци. Wикипедиа употребљава једну од тих лиценци.[1]

Организацију су 2001. основали Лаwренце Лессиг, Хал Абелсон и Ериц Елдред[2] уз потпору Центра за јавну домену (Центер фор тхе Публиц Домаин). Први чланак о Цреативе Цоммонсу у публикацији од опћег интереса објављен је у фебруару 2002., а написао га је Хал Плоткин.[3] Први скуп лиценци за ауторско право издан је у децембру 2002.[4] У оснивачком тиму за управљање, који је развио лиценце и изградио инфраструктуру Цреативе Цоммонса какву данас познајемо, били су Моллy Схаффер Ван Хоуwелинг, Гленн Отис Броwн, Нееру Пахариа и Бен Адида.[5] Маттхеw Хаугхеy и Аарон Сwартз[6] такођер су одиграли значајну улогу у раним стадијима пројекта. Процјењује се да је од новембра 2014. барем 800 милијуна радова било лиценцирано по разним лиценцама Цреативе Цоммонса.[7] Од марта 2015. само Флицкр хоста више од 360 милијуна фотографија лиценцираних по Цреативе Цоммонсу.[8] Цреативе Цоммонсом управља одбор директорâ. Лиценце Цреативе Цоммонса пригрлили су многи као средство којим стваратељи преузимају контролу над одабиром како ће размјењивати своје ауторске радове.

Циљ и утјецај

[уреди | уреди извор]
Награда Златна Ника, 2013.
Лаwренце Лессиг, 2008.
Семинар јапанског огранка Цреативе Цоммонса, Токио, 2007.
Ознака да су »нека права придржана«, на енглеском.
Ознака да су »нека права придржана«, на српскохрватском.
Натпис у пубу у Гранади обавјештава посјетитеље да је музика коју слушају слободно расподјељива по лиценци Цреативе Цоммонса.

Цреативе Цоммонс каткад се описује као предводник покрета цопyлефта, који настоји подупријети изградњу богатије јавне домене пружањем алтернативе ауторском праву у којем су аутоматски »сва права придржана«, па се за њ употребљава и израз »нека права придржана«.[9] Давид Беррy и Гилес Мосс приписали су Цреативе Цоммонсу заслуге за потицање интереса за питање интелектуалног власништва и за допринос поновном промишљању улоге »опћих добара« у »информацијском добу«. Поред тога Цреативе Цоммонс пружа »институционалну, практичну и правну подршку појединцима и групама који желе слободније експериментирати и комуницирати с културом«.[10]

Цреативе Цоммонс настоји се супротставити оном што Лаwренце Лессиг, оснивач Цреативе Цоммонса, сматра доминантном и све више рестриктивном културом дозволâ. По Лессигову опису то је »култура у којој ствараоци могу стварати само уз дозволу моћника или стваралаца из прошлости«.[11] Лессиг држи да модерном културом доминирају дистрибутери традиционалног садржаја како би задржали и учврстили своје монополе на културним производима попут популарне музике и популарне кинематографије, а да Цреативе Цоммонс може пружити алтернативу овим ограничењима.[12][13]

Повезано

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. „Wикимедиа Фоундатион Термс оф Усе”. Приступљено 11. јуна 2012. 
  2. „Цреативе Цоммонс: Хисторy”. Архивирано из оригинала на датум 2011-06-23. Приступљено 9. октобра 2011. 
  3. Плоткин, Хал (11. фебруара 2002.) (11. фебруара 2002.). „Алл Хаил Цреативе Цоммонс Станфорд профессор анд аутхор Лаwренце Лессиг планс а легал инсуррецтион”. СФГате.цом. Приступљено 8. марта 2011. 
  4. „Хисторy оф Цреативе Цоммонс”. Архивирано из оригинала на датум 2012-02-13. Приступљено 8. новембра 2009. 
  5. Хаугхеy, Матт (18. септембра 2002.). „Цреативе Цоммонс Анноунцес Неw Манагемент Теам”. цреативецоммонс.орг. Архивирано из оригинала на датум 2013-05-07. Приступљено 7. маја 2013. 
  6. Лессиг, Лаwренце (12. јануара 2013.). „Ремемберинг Аарон Сwартз”. цреативецоммонс.орг. Архивирано из оригинала на датум 2015-12-04. Приступљено 7. маја 2013. 
  7. „Стате оф тхе Цоммонс”. Архивирано из оригинала на датум 2014-12-12. Приступљено 15. марта 2015. 
  8. „Еxплоре Цреативе Цоммонс”. Флицкр. Приступљено 15. марта 2015. 
  9. Броуссард, Схарее L. (септембар 2007). „Тхе цопyлефт мовемент: цреативе цоммонс лиценсинг”. Цоммуницатион Ресеарцх Трендс. Архивирано из оригинала на датум 2012-07-10. Приступљено 20. октобра 2015. 
  10. Беррy, Давид (15. јула 2005.). „Он тхе "Цреативе Цоммонс": а цритиqуе оф тхе цоммонс wитхоут цоммоналтy”. Фрее Софтwаре Магазине. Архивирано из оригинала на датум 2011-11-14. Приступљено 20. децембра 2011. 
  11. Лессиг, Лаwренце (2004) (ПДФ). Фрее Цултуре. Неw Yорк: Пенгуин Пресс. стр. 8. ИСБН 1-59420-006-8. Приступљено 20. октобра 2015. 
  12. Ермерт, Моника (15. јуна 2004). „Германy дебутс Цреативе Цоммонс”. Тхе Регистер. 
  13. Лессиг, Лаwренце (2006). „Лаwренце Лессиг он Цреативе Цоммонс анд тхе Ремиx Цултуре” (мп3). Талкинг wитх Талис. Архивирано из оригинала на датум 5. фебруара 2008. Приступљено 7. априла 2006. 

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]