Цханyуански споразум
Цханyуански споразум (поједностављени кинески: 澶渊之盟; традиционални кинески: 澶淵之盟; пинyин: Цхáнyуāн Зхī Мéнг) је споразум кога су зими 1004/05. склопили Кинеско Царство под династијом (Сјеверни) Сонг на једној, те Китанско Царство под династијом Лиао на другој страни. Њиме су били окончани вишедеценијски сукоби око Шеснаест префектура које су Китани преузели користећи разједињеност кинеске државе у доба Пет династија и Десет краљевстава у 10. вијеку. Династија Сонг, која је себе сматрала легитимним насљедником династије Танг, након успјешно проведеног поновног уједињења Кине, настојала је у два похода (979, 986) повратити власт над Шеснаест префектура, али је оба пута била поражена. Од године 999. је китански цар Схенгзонг отпочео редовне годишње нападе на кинеску територију. Године 1004. је његова војска продрла 160 км сјеверно од кинеске пријестолнице Каифенг, због чега су Кинези прикупили велику војску на челу са царем Зенгзонга која је дошла у контакт с китанским трупама код мјеста Цханyуан.
Зенгзонг, који није био склон ратовању, одлучио је да умјесто битке понудити мировне преговоре. Понуда је прихваћена и након преговора од 13. до 15. јануара је утаначен мировни споразум. Њиме је Кина Китанима коначно признала власт над Шеснаест провинција, те се обавезала да ће плаћати годишњи данак од 200.000 бала свиле и 100.000 унци сребра. Кинески цар је такођер признао китанског цара као свог "брата", односно "Сина неба"; заузврат је добио исто признање од китанског цара, као и одустајање од дотадашњих китанских захтјева за територијама у Хебеију.
Споразум је изазвао велико незадовољство на кинеском двору, а међу каснијим кинеским хисторичарима је био жестоко критизиран због националног понижења, односно преседана по коме су кинески владар и држава први пут признали равноправност "барбарима". С друге стране, споразум се успио одржати више једног од вијека, осигуравши Кини мир на сјеверној граници и створивши увјете за нови успон економије, културе и знаности. Престао је важити године 1125. када је династија Сонг платила Јурчене (Џурџије) да нападну династију Лиао, а што је довело до стварања династије Јин у сјеверној Кини.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ф.W. Моте (1999). Империал Цхина, 900-1800. Харвард Университy Пресс. стр. 68–71, 123–124. ИСБН 0-674-01212-7.
- Тао, Јинг-схен (1988). Тwо Сонс оф Хеавен: Студиес ин Сунг-Лиао Релатионс. Университy оф Аризона Пресс. ИСБН 0-8165-1051-2.