Бутринт
Бутринт | |
---|---|
Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
Албанија
| |
Регистриран: | 1992. (16. засједање) проширено 1999. и 2007. |
Врста: | Културно добро |
Мјерило: | иии |
Угроженост: | 1997.-2005. |
Референца: | УНЕСЦО |
Бутринт (грчки: Βουθρωτό, Ботхрота) је археолошка локација у јужној Албанији које се од 1992. године налази на УНЕСЦО-вом попису заштићених споменика свјетске баштине[1]. Налази се близу града Саранда, на мање од 10 километара од отока Крфа и повезан је са Средоземним морем каналом Вивари који води од језера Бутринти до Јонског мора. Простире се на 3980 хектара, а од 1997. до 2005. године налазио се на УНЕСЦОвој листи угрожених споменика због пљачке.
Повијест
[уреди | уреди извор]Бутринт је насељен још у праповијести, а био је и грчка колонија, римски град и сједиште бискупије. Врхунац је доживио у 4. ст. пр. Кр. када је бројао око 10,000 становника. Из тог времена очуване су киклопске зидине (6 м), акропола, Асклепијево казалиште и храм, те око стотину натписа на старогрчком.
Након што је проживио године просперитета у Бизантском царству, кратко вријеме су га окупирали Млечани (1386.). Напуштен је у касном средњем вијеку када се у њему створила мочвара која је полако окупирала град и пријетила болестима.
Поновно су га открили талијански археолози I. Уголини, П. Марцони и D. Мустили, који су покренули суставна искапања од 1928. до 1941. године која су довршили албански археолози након Другог свјетског рата. Показало се да су муљ и мочварна вегетација заштитиле бројне вриједне споменике. Данашња археолошка локација је препуна остатака који представљају сваки од раздобља у којима се град развијао.
-
Базилка у Бутринту -
Остаци крстионице из 6. стољећа -
Базилика у Бутринту -
Прилаз Бутринту -
Средњовјековне зидине
Извори
[уреди | уреди извор]- Н. Цека, Бутринт: А гуиде то тхе цитy анд итс монументс, Мигјени Боокс, Тирана, 2005.