Битка код Микале

Грчко-перзијски ратови
Сегмент Грчко-перзијски ратови
Датум 27. 8., 479. пне. Локација Микала, Јонија Исход Грчка победа
Сукобљене стране
грчки полиси	Перзијска Монархија
Команданти и вође
Леотихид	Артаинт
Снаге
око 50.000	око 40.000

Битка код Микале била је једна од двије велике битке којима је окончана перзијска контрола Грчке током Грчко-перзијских ратова. Битка се одвијала 27. 8. 479. пне. на падинама планине Микала супротно од Самоса на копну Јоније. Битка код Микале резултирала је разарањем главних перзијских снага у Јонији и уништењем перзијске медитеранске флоте. Истог дана је била битка код Платеје, гдје су Грци такођер побиједили. Перзијска војска је била присиљена да напусти европску Грчку и Јонију чиме је на пола вијека завршен период перзијске владавине.

Увод

У прољеће 479. пне. разни јонски градови су се побунили против њихових перзијских владара. Перзијанци су били јачи и претило је сламање побуне, па побуњеници траже помоћ од западних Грка. Састали су се представници неколико јонских градова у Атени са представницима Спарте и Атене. Комадант перзијских снага у Грчкој Мардоније пријети Атењанима ако не остану неутрални. Атена и Спарта одбијају и припремају се за рат. Кад су Мардонијеве снаге дошле до Атене, грађани Атене су се повукли до Саламине. Мардоније је мислио да ће се Атењани предати, па је поставио критерије предаје. Атењани су одбили да се предају.

Спарта је припремала за рат са 5000 својих војника и 35.000 војника од савезника. У посјету им је дошла делегација са Самоса тражећи помоћ. Покренута је грчка флота од 110 бродова са Дела под командом Спартанца Леотихида.

Битка

Перзијанци одлучују да се сукобе са Грцима на копну. Отпловили су до оближњег полуотока Микале источно од града и формирали су зид од својих бродова. Када је стигла грчка флота и нашла празан Самос сматрали су да су Перзијанци побегли избјегавајући битку. Грци налазе Перзијанце на обали са већ оформљеном бојним распоредом. Леотихид је позвао све Грке са Самоса да се не боре у перзијској војсци и да током битке издају Перзијанце. Перзијанци су онда разоружали војнике Грке са Самоса, а њихове непријатеље Грке са Милета су поставили да чувају одступницу, путеве према позадини.

Грци су се искрцали са бродова и спремили се за битку. Спартанци су били на десном крилу, а Атењани на лијевом. Атењани су први кренули сами у битку. Након кратке битке Перзијанци су били присиљени да се повуку у тврђаву, коју су претходно припремили. Атењани су заузели и тврђаву. Преживели Перзијанци су бјежали, а Грци са Милета који су им требали чувати одступницу су се такођер окренули против њих, тако да је мало Перзијанаца дошло до Сарда.

Када су стигли Спартанци перзијски логор је био опљачкан, а бродови на плажи уништени.

Резултат

Спартанци су предлагали Атењанима да евакуирају јонске Грке и доведу их у Грчку, јер су сматрали да није вриједно труда стално бранити јонске Грке кад год су нападнути. Атењани нису хтјели да тако губе своје колоније и прихватају јонске градове у савез против Перзије.

Кад су поразили Перзијанце, Спартанци су се вратили кући, а јонски градови су ушли у савез са Атеном формирајући Делски савез. Атењани почињу показивати све већу независност од Спарте, што ће касније довести до Пелопонеског рата.

Везе

• Грчко-перзијски ратови
• Битка код Платеје