Битка код Лехаја

Битка код Лехаја
Сегмент Коринтски рат
[[Датотека:|300пx]]
Датум 391. пне. Локација Лехај, крај Коринта Исход атенска побједа
Сукобљене стране
Атена	Спарта
Команданти и вође
Ификрат	непознат
Снаге
непознато, али састављени углавном од пелтаста.	600 хоплита
Жртве и губици
минимални	250 убијених

Битка код Лехаја се године 391. пне., за вријеме коринстког рата, одиграла између атенских снага под Ификратом и спартанске војске. Завршила је великом атенском побједом, а иако није имала одлучујући значај за ток рата, представља први случај у античкој војној хисторији у којој су лако наоружани пелтасти поразили тешко оклопљене хоплите.

Увод

Године 392. пне. у Коринту је избио сукоб између двије фракције - олигархијске и демократске. Олигарси су поражени и изгнани, те су се за помоћ обратили Спартанцима. Уз њихову помоћ су заузели стратешки важну коринтску луку Лехај. Коринтски демократи су, пак, у помоћ позвали савезнике Тебанце и Аргивце. Њихови контингенти се, међутим, нису могли супротставити спартанским хоплитима на челу с краљем Агесилајем. Године 391. пне. је савезничка војска, чији су дио сачињавали и Ификратови атенски пелтасти, присиљена готово стално тражити уточиште међу коринтским зидинама.

Ток

Године 391. пне. је Агесилај са главнином својих снага пустошио Коринтију, док је у Лехају остао мањи гарнизон. Он се осим Спартанаца састојао и од контингента спартанских савезника из града Амикле. Када су Амикљани затражили да их привремено пусти да се врате у родни град ради судјеловања у вјерском фестивалу, спартански командант им је не само дозволио, него са већим дијелом својих снага отпратио. При повратку из те мисије, спартански хоплити су марширали испод самих коринстких зидина, без обзира што их нису штитили њихови властити пелтасти или коњица.

Ификрат је у таквој самоувјерености видио прилику. Калију, команданта атенских хоплита, је наговорио да заједно изађу из Коринта и нападну Спартанце. Док је Калија развио своју фалангу, дотле је Ификрат Спартанце напао с копљима. Спартански командант је дио снага одредио да се обрачунају с пелтастима, али су пелтасти користили своју већу покретљивост како би исцрпили гонитеље. Спартанци су након тога одустали од прогона пелтаста те се кренули враћати натраг у своју фалангу. Тада су их пелтасти поновно напали бацајући копља, те им нанијевши губитке. Спартански хоплити су поновно саставили мини-фалангу и покушали напасти Ификратове пелтасте, али су пелтасти опет избјегли да би их поновно напали. Тај се процес поновио неколико пута све док спартанска фаланга није била потпуно исцрпљена и разбијена, те су њени остаци били присиљени бјежати, односно пронаћи уточиште иза зидина Лехаја.

Посљедице

Ификрат је успио разбити само дио спартанске војске, а Лехај је остао у спартанским рукама. Међутим, Агесилај је због пораза морао прекинути офанзивне операције, те су с временом савезници преузели највећи дио Коринтије. Битка код Лехаја је представљала један од посљедњих већих копнених окршаја коринтског рата.

Извори

• Фине, Јохн V.А. Тхе Анциент Греекс: А цритицал хисторy (Харвард Университy Пресс, 1983) ИСБН 0-674-03314-0
  • Принт Версион: Xенопхон, А Хисторy оф Мy Тимес, Транслатед бy Реx Wарнер, нотес бy Георге Цаwкwелл. (Пенгуин Боокс, 1979). ИСБН 0-14-044175-1

Напомене