Берксхире
Берксхире
| |
|---|---|
| |
| У саставу | Енглеске |
| Управни облик | грофовија |
| Лорд поручник Високи шериф |
Јамес Пуxлеy Сузанна Росе |
| Површина | 1262 км² |
| Становништво | 861.870 |
| Густоћа | 683 становника на км² |
Берксхире (скраћено Беркс, чита се Беркшир, познат и под именом Роyал Цоунтy оф Берксхире) је хисторијска и церемонијална грофовија на југу Енглеске.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Берксхире лежи западно од Лондона, у регији Југоисточна Енглеска. Има површину од 1,262 км², на којој живи 861,870 становника.[1]
На сјеверу граничи с Оxфордсхиреом, на сјевероистоку с Буцкингхамсхиреом, на истоку с Великим Лондоном, на сјевероистоку са Сурреyјем, на запада с Wилтсхиреом и на југа с Хампсхиреом.
Административно је подјељен на 6 дистрикта (унитарних јединица): Wест Берксхире, Реадинг, Wокингхам, Брацкнелл Форест, Wиндсор и Маиденхеад и Слоугх.[1]
Територији хисторијске и данашње церемонијалне грофовије се понешто разликују, јер је у данашњем и унитарна јединица Слоугх, која је некоћ била дио Буцкингхамсхира, али у њој више нису крајеви западно од ријеке Темзе (Долина Wхите Хорсе) који су данас дио Оxфордсхира.[1]
Географски источни дио Берксхира лежи углавном по шљунчаним терасама ријеке Темзе. То је мање више неплодно тло, често прошарано шумама, од којих је најпознатија краљевска Wиндсор Греат Парк. Преко западног дијела Берксхира леже кречњачка брда или висоравни која досежу до висине од 297 метара код брда Wалбурy.[1]
Кроз тај крај је Темза пробила своје корито кањоном Горинг Гап. Долине Темзе и њезине притоке Кеннет пружају главне транспортне правце из Лондона, према западу. Њима пролазе жељезничке пруге према Оxфорду, Бристолу и западу Енглеске и аутопут из Лондона за јужни Wалес пролази преко грофовије.[1]
Хисторија
[уреди | уреди извор]По брежуљцима Берксхире Доwнс леже остатци бројних прахисторијских насеља, повезаних путељцима са Стонехенгом у сусједној грофовији Wилтсхире. Главни археолошки локалитет Берксхира, који датира из жељезног доба је Уфингтонски бијели коњ, исклесан у кречњаку на брду. То је фигура коња дуга 110 метара, висока 40 метара. Насеља ископана по ријечним долинама источног Берксхира такођер потјечу из жељезног доба, а насеље Белга код Силцхестера, југозападно од Реадинга, касније је постало важно раскршће римских путева.[1]
Око Берксхира су се наизмјенце тукла англосаксонска краљевства Wессеx и Краљевства Мерција, а за владавине Алфреда Великог, рођеног у Wантагу 848. постао је схире (грофовија). Након норманске инвазије 1066. порасла је стратешке важност долине Темзе, тад је подигнут први Замак Wиндсор, који је касније постао главна резиденција породица британских монарха ван Лондона.[1]
За средњег вијека градови Wаллингфорд и Абингдон били су највећи, а градићи Wиндсор и Етон, на супротној обали Темзе постали су славни због својих грађевина - инстуција. Етон због колеџа, ког је основао енглески краљ Хенрy VI у 15. вијеку, а Wиндсор због замка.[1]
Близина Лондона и главних транспортних магистрала потакла је неколико валова Индустријског и урбаног развоја Берксхира. Током 19. вијека град Реадинг имао је највећу стопу раста, а након Првог свјетског рата нови индустријски центар Слоугх, касније је убрзано израстао Брацкнелл, један из серије британских нових градова. У међувремену се и резиденцијална зона Лондона, због одличних цестовних и жељезничких веза, почела ширити према западу, па су чак и градићи Хунгерфорд и Неwбурy постали дио те зоне.[1]
Од 1998. Берксхире нема више никакве административне функције, које су пренешене на његових шест унитарних јединица.[1]
Привреда
[уреди | уреди извор]Градови попут Маиденхеада и Wокингхама који леже на траси аутопута М4 привукли су бројне творнице и компаније које се баве развојем високе технологије и софтвера. Пољопривреда је ограничена на западни Берксхире, гдје кречњачко тло омогућује узгој житарица.[1] Неwбурy и Ламбоурне познати су по узгоју коња за трке.[1]
