Аппле Инц.

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Аппле Инц.
Тип Корпорација
Основана Сједињене Америчке Државе Калифорнија (1.4. 1976. као Аппле Цомпутер, Инц)
Сједиште Цупертино, Калифорнија
Кључни кадровиСтеве Јобс, су-оснивач
Стеве Wозниак, су-оснивач
Индустријакомпјутери
потрошачка електроника
ПроизводиАппле II серија компјутера, Мац серија компјутера, Мац ОС X, иПод, QуицкТиме, иПхоне, Аппле ТВ
ПриходУС$ 108 милијарди
Нето приходУС$ 33.8 милијарди (2011)
Запосленика60.400 запослених (2011)
Wеб-сајтАппле.цом

Аппле Инц. или Аппле Цомпутер, Инц. је америчка рачунарска компанија са сједиштем у Силицијској долини у граду Цупертино, савезна држава Калифорнија. Аппле је једна од компанија која је помогла покретању револуције у особним рачуналима (ПЦ) у касним 1970-им. Сматра се како је њезин Аппле II практички покренуо индустрију пословних компјутера након чега је произвела Мацинтосх, први успјешни компјутер с графичким оперативним системом чији ће дијелови потом бити копирани у настанку Wиндоwса. Крајем 1990-их је Аппле промијенио свој фокус с компјутера на друге производе од којих су најпознатији иПод, иТунес Мусиц Сторе и иПхоне. Због свега тога је Аппле стекао репутацију највеће свјетске технолошке корпорације 2011. у доба смрти њеног оснивача и дугогодишњег генералног директора Стевеа Јобса.

Главни чланак: Аппле I
Аппле I компјутер

Почетак модерног компјутерског доба и самог Апплеа је била 1975. када на тржиште излази процесор МОС Тецхнологy 6502 који руши дотадашње процесорске циујене с 175 на 25 америчких долара без пратећег цхипсета поставши тако довољно јефтин за компјутерске ентузијасте међу којима су били Стеве Wозниак, тада запослен у ХПу и Стеве Јобс. Како се први њихов покушај нашао у техничким проблемима они су крајем те године замолили и добили техничку помоћ од Цхуцка Педдлеа, дизајнера 6502-ке . Резултат тог првог покушаја, добивене помићи и Wозниакове техничке бриљантности је био компјутер Аппле I, који се појавио на тржишту 11.4. 1976 године. Свеукупно је било продано око 200 тих компјутера, којих се који мјесец раније - што се из данашње перспективе сматра катастрофалном пословном одлуком - одрекао Хеwлетт-Пацкард и, незаинтересиран за уграђену технологију, Wозниаку као свом инжињеру дао слободне руке да с њом ради што жели.

Wозниак је тада искористио прилику те је тако основана компанија Аппле 1.4. 1976. Мање од године дана након што су пружили помоћ, менаџери МОСа су дошли на нови састанак с Јобсом и Wозниаком како би купили њихову компанију, мотивирани Wозниаковим техничким иновацијама. На крају је та куповина пропала пошто су менаџери МОС-а закључили да је 100.000 $ превелика цијена за Аппле. С друге стране је пензионирани Интеловац и милионер Мике Маркулла је обезбједио Јобсу и Wозниаку финанцијску ињекцију нужну за нови компјутер, док је уједно његово знање у управљању компанијом одиграло одлучујућу одлуку у њеном организирању.

Wест Цоаст Цомпутер Фаире

[уреди | уреди извор]
Први лого компаније Аппле

Представљање новог компјутера се догодило 15.4. 1977. године на сајму Wест Цоаст Цомпутер Фаире, гдје су сви тадашњи произвођачи кућних компјутера показали своје примјерке. Иако је Аппле касније тврдио супротно, побједник тог окупљања је био Цоммодоре Пет којег је часопис Персонал Цомпутер ставио на прво место; Аппле II је практички био игнориран тако да га часопис Бyте уопће не спомиње у својим репортажама. Основни технички проблем Апплеа се нашао у чињеници да је он куповао дијелове од компаније Цоммодоре Интернатионал и од њих састављао Аппле II, док је Цоммодоре од практички тих истих дијелова састављао и продавао свој Цоммодоре Пет. Због тога је Цоммодоре Пет коштао 595 $, а Аппле II 1298 $. Без обзира на то Јобс и Wозниак су били запажени на сајму; када се исте године Соуссон, један од Цоммодореових инжењера, иначе милионер, посвађао са шефом Цоммодереа, дошао је у Аппле давши му још једну енормну финанцијску ињекцију. Тиме је затворена Апплеова финанцијска инфрастуктура за масовну производњу својих компјутера.

Часопис Бyте је у марту 1978. исправио своју првобитну грешку по питању Аппле II компјутера, назвавши га доказом концепта кућног компјутера која мора даље еволуирати; утврдио је посједује могућност приказивања високе резолуције, те да уз додатак меморије обећава могућност настанка играће машине.

Тројство и рани маркетинг

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Аппле II и Аппле ИИГС
ВисиЦалц прва светска киллер апликација

Крајем 1970-их је, заједно, а према неким наводима и прије, Апплеа и Цоммодореа, одлучујућу одлуку у развоју компјутерског тржишта је играо Радио Схацк ТРС-80 с којим је створено такозвано компјутерско тројство. У тој тржишној борби најгора стратешка ситуација је била за Аппле, пошто је Цоммодоре сам производио своје дијелове, док је Радио Схацк био ланац трговачких дућана с великом продајном мрежом па је успјех или неуспкех овисио о способностима менаџера. Главну улогу у компанији Аппле је на крају преузео Регис МцКенна, бивши менаџер Интела, којег је довео Маркулла за пре свега организацију маркетинга; њему се приписује да је од креације пар компјутерских хобиста као што су Wозниак и Јобс створио данашњи Аппле. Његова прва одлука је била промоција каризматичног Јобса као представника компаније у јавности, а сљедећа је била одржавање блиских односа с продавачима компјутера за разлику од неких других тадашњих компанија. Конкретни пословни успјех те политике се исказао кроз одлуку ЦомпутерЛанда да од компутерског тројства продаје само Аппле производе; тиме је током почетне године продано компјутера у вриједности од 775.000 долара.

Прва од технолошких побједа Апплеа се збила у јануару 1978. године када је презентиран њихов флопy диск за Аппле II што је компанију на коју се до тада мало тко обазирао спасило и довело у прву линију по питању пословних компјутера. Све то ипак није било довољно тако да је 1979. године продано 150.000 компјутера ТРС-80 у односу на 35.000 Аппле II, а без обзира на МцКеннов жестоки маркетинг који је од децембра 1978. стално тврдио да је Аппле II најпродаванији кућни компјутер. На крају је Аппле свој тржишни пробој мора захвалити програму ВисиЦалц који представља први таблични калкулатор (спреадсхеет) и идејни претходник данашњег Еxцела; он је касније добио престижну титулу прве киллер аппликације. Комбинација агресивног маркетинга, ВисиЦалца и флопy диска постаје темељ пословног успјеха Апплеа тако да се продаја компјутера 1980. године увећала за 750 посто - ас 10 милиона на 75 милиона. Тиме је прескочен Цоммодоре Интернатионал и истиснут с америчког тржишта, док се Радио Схацк налазио на 150 милиона долара с практичном немогућношћу даљњег напретка због затворене продајне мреже.

Аппле III и Лиса

[уреди | уреди извор]
Аппле II који ће одржава компанију на животу током првог раздобља
Аппле Лиса најнапреднији компутер свог доба

Освајањем доброг дијела америчког пословног тржишта с Аппле II компанија је донела одлуку о градњи јачег и бржег модела који ће добити име Аппле III и временом наследити свог претходника. Како је меморија 8-битних процесора технолошки ограничена на 64 килобајта она је иновативном методом проширена на 256 килобајта и то тако да компјутер види истовремено само оних првих 64 килобајта док је остатак похрањен и невидљив. Брзина процесора је истовремено увећана за 80 % с тим да се задржала потпуна компактибилност с претходником, а компјутер је још добио малена слова која Аппле II није имао. Без обзира што се компјутер продавао с уграђеном дискетном јединицом он је са својом ценом од 7.500 америчких долара и почетним техничким грешкама - због којих је цела прва серија повучена - био потпуни дебакл. То на крају ипак није утицало на излазак Апплеа на бурзу 1980. године у највећем јавном издавању дионица након Форд Мотор Цомпанy 1956. године.

Други неуспјели пројект с почетка 1980-их је био компјутер Аппле Лиса чија замисао од датира од Јобсовог посјета Xероxу 1979. године када му је демонстриран први ГУИ. Овај компјутер је био некомпактибилан с Аппле II серијом, али је, изграђен од процесора Моторола 68000 постао најнапреднији компјутер на тржишту. Међутим, цијена првовитно замишљена на 2.000 долара је до 1983. године нарасла на 10.000 долара, чиме је практички одбила све потенцијалне купце. Корпорација је свој спас потражила у његовој јефтинијој верзији названој Мацинтосх.

Мацинтосх

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Мацинтосх
Први компјутер из породице Мацинтосх

Почетком 1980-их година Аппле је доживио велику трансформацију у којој његова два оснивача Wозниак и Јобс губе контролу над корпорацијом коју су основали. Први је са сцене нестао технолошки "чаробњак" Стеве Wозниак, који је у фебруару 1981. године доживио авионску несрећу након које је имао проблема са памћењем, те више никада није обновио своју технолошку магију. Стеве Јобс је пак напустио или је - према неким тумачењима - протјеран с пројеката Аппле III и Аппле Лиса. Стога је сву своју наду, труд уложио у пројект градње новог 16битног "јефтиног" компјутера имена Мацинтосх.

Тај је компјутер најављен у јесен 1983. а на тржиште је изашао 24.1. 1984. праћен знаменитом телевизијском рекламом "1984" у режији Ридлеyа Сцотта и премијерно приказаном на Супер Боwлу XVIII. Та реклама, која се сматра умјетничким дјелом [1] најавила је ослобађање корисника од једноличне доминације ИБМ ПЦа. Њени наводи су се на дуги рок показали дјеломично оправданима, с обзиром да је Мацинтосх, без обзира на све своје недостатке, изазвао промјену на тржишту рачунара својим корисничким сучељем, рачунарским мишем и могућношћу спајања на рачунарску мрежу. Једини проблем била је цијена од 2495 $ за што се добивало: 128КБ РАМ, 12 инчни црно-бијели монитор, дискетна јединица од 400 КБ и 16 битни Моторола 68000 процесору с тактом од 8 МХз. За разлику 8битних Аппле II рачунара, Мацинтосх је био заснован за затвореном систему те није био направљен за лако проширивање преко картица за проширење као што су били ранији компјутери. Резултат тога је био 70.000 проданих примјерака у прва два мјесеца маркетиншке кампање; након ње је продаја готово у потпуности застала, тако да је компанија преживљавала прије свега због високих цијена, односно профитабилности застарјелих Аппле II компјутера - продаваних по цијени од 1200 $ у вријеме док су се слични компјутери продавали по цијени од 200 долара.

Сматра се да је основна погрешка Апплеа, односно Јобса у случају Мацинтосха било инзистирање на само 128 килобајта меморије што је крајем 1984. године исправљено издавањем верзије с 512 килобајта; ту су могућност инжињери у изради архитектуре створили противно Јобсовим наређењима. Само неколико мјесеци касније је Стеве Јобс избачен из компаније коју је створио, док је она наставила издавањем нових верзија Мацинтосха и Аппле ИИГС компјутера као јединог 16битног примерка ове компјутерске серије. Свеукупно ће бити произведено око 5 милиона свих верзија Аппле II компјутера које су - по вољи тржишта, а противно жељама управе компаније - биле продаваније од Мацинтосх серије све до половице 1987. године. У тај број проданих примјерака ваља урачунати све Аппле II верзије прије укидања производних линија 1993. године - што је приближно исти број као и ЗX Спецтрума - али уз фантастично високу и профитабилну маржу коју је управа Апплеа 1980-их стављала на минимално 55 %. Управо је та маржа омогућила корпорацији Аппле корпорацији да преживи губитак масовног тржишта, али и продор ИБМ ПЦ компактибилних компјутера и јефтиних копија Аппле II компјутера као што је на пример био југославенски Ивел Ултра.

Из овог раздобља почињу правне борбе Апплеа против оних који наводно крше његове патенте, као и лиценцни договори с пријатељским корпорацијама као што је Мицрософт. Са њиме се прво постиже договор о лиценци који доводи до стварања Wиндоwса 1983 године; шест година касније је та лиценца постала предметом правног спора.

Иако је Аппле средином осамдесетих година успјешно пословао, непрекидан губитак тржишног постотка и успјех ИБМ ПЦ клонова је довео до поновних унутрашњих свађа у управи компаније. Њихов резултат је нови корпорацијск конзенсус којим ће започети златно доба Апплеа.

Прво златно доба

[уреди | уреди извор]
Мацинтосх Портабле је био Апплеов први "Мац" лаптоп, а издан је 1989.

Аппле ентузијасти сматрају како је златно доба започело издавањем првог теоретски преносивог компјутера - лаптопа - 1989. године. Пословна реалност је, пак, била негативна реакција на 7 килограма тешки и 6.500 долара скупи Мацинтосх Портабле наводно преносиви компјутер. Други много значајнији шок постаје први бројчани пад продаје компјутера [2] за руководство које је до тада успјешно игнорирало падање тржишног удјела. Резултат тога постаје наређење да се хитно изгради јефтини Мацинтосх [2] с цијеном мањом од 1.000 долара. Резултат тога постаје Мацинтосх Цлассиц који излази на тржиште 1990. године по цијени од 999 долара (у САДу) и 50 % већој у Јапану и Европи. Успјех компјутера и маркетиншке кампање врухедне 40 милиона долара је био толики да Аппле својом производњом није могао задовољити захтјеве тржишта. Након овог успјеха следећу годину је дошао и онај с ПоwерБоок 100, овај пут стварно прухеносним компјутером. Тај успешни лаптоп који је коштао 2.500 долара ће заједно са својом скупљом браћом донести милијарду долара прихода компанији која се тада нашла на свом врхунцу додатно потпомогнутим и новим оперативним системом имена Систем 7 или Мац ОС 7 који напокон Мацовом ГУИ-ју дарује боју на екрану. Након ових успјеха у компјутерском погледу Аппле наставља истим смјером тако да издаје јефтину серије компјутера Qуадра чији најслабији компјутери коштају око 1000 долара на америчком тржишту и елитнију Центрис серију с цијеном од око 3000 долара.

Истовремено с тим успјесима Аппле доноси одлуку да о одустајању од своје Аппле II серије компјутера пошто се она по цијени практички изједначила с јефтиним Мацинтосхима иако је њима неупитно инфериорна. Како се у том прелазу не би изгубили корисници коју су до тада потрошили много новца на своје програме за ову серије компјутера Аппле издаје Аппле II картицу која се угради у Мацинтосх с циљем постизања потпуне компактибилности са старијом серијом компјутера.

У овом тренутку на свом првом врхунцу када све што се такне постане злато директор компаније Јохн Сцуллеy доноси одлуку да "уновчи" име почевши издавати дигиталне камере, пријеносне CD аудио плаyере, слушалице, видео конзоле, ТВ уређаји под Аппле именом што убрзо доводи до краха, то јест рушења елитистичког статуса компаније и тржишног неуспјеха којему су веома много помогле техничке грешке масовно произведених и јефтиних производа.

Неочекивани проблеми

[уреди | уреди извор]

Док се Аппле налази на свом првом врхунцу у развоју компјутерске технологије је долазило до драстичних промена. Прва од њих, али ипак мање важна је била пропаст Атарија и Цоммодоре Интернатионал с којима је целе осамдесете године Аппле водио борбу на живот и смрт. Други, али много важнији догађај постаје изумирање Моторола 68000 серије процесора око које су изграђене све Апплеове верзије компјутера. Процесор Моторола 68040 из 1990. године који је требао представљати ново, јаче. брже срце Мацинтосх компјутера је испао у мегахерцима спорији од претходника, а то ће се потом поновити и с последњом генерацијом овим процесора. Како би се компанија извукла из овог непремостивог проблема долази 1991. године до склапања савеза Аппле-ИБМ-Моторола о стварању нове серије ПоwерПЦ процесора. На жалост по Аппле она на тржиште излази тек 1994. године тако да ће проћи превише времена до масовне производње за тржиште по цени приступачних Мацинтосха.

Док се Аппле не својом грешком нашао у тим компјутерским проблемима брзина интелових процесора је порасла с 33 мегахерца на 80 мегарехца што доводи до стварања све модернијих верзија Wиндоwса и све јефтинијих ИБМ ПЦ компактибилних компјутера. Захваљујући томе су 1992. године изашли Wиндоwси 3.1 и Апплеу нанијели велику тржишну штету, односно пословне губитке Апплеу 1993. године, због чега је смијењен директор компаније.

Покушај обнове

[уреди | уреди извор]
Апплеов Неwтон је био први Апплеов излет на тржиште ПДА уређаја и један од првих таквих уређаја уопће. Иако није био финанцијски успјех, утро је пут каснијим Апплеовим иновацијама.

Већ почетком 1990-их, Аппле је започео с развојем алтернативних платоформи за Мацинтосх, међу којима је била и А/УX. Истовремено, започео је и са стварањем портала најмењеног корисницима Маца, којег су назвали еWорлд, а развили су га у сурадњи с фирмом Америца Онлине и дизајнирали тако да буде Мац-фриендлy алтернатива онлине сервисима као што је ЦомпуСерве. Уз све то, сама Мац платформа је постајала застарјела с обзиром да није намјењена мултитаскингу, а неколико важних софтверских компоненти било је програмирано директно у хардвер. Као додатак свему, дистрибутери сустава ОС/2 и УНИX, као што је фирма Сун Мицросyстемс, почели су представљати озбиљну конкуренцију Апплеу. Дошло је вријеме да се Мацинтосх или замијени или доради тако да користи пуно моћнији софтвер.

Резултат савеза с ИБМом и Моторолом који настаје 1991. године било је стварање рачуналне платформе (ПРеП) која би користила ИБМ-ов и Моторолин хардвер те Апплеов софтвер. АИМ је тако сматрао да ће ПРеП-ов перформанс и Апплеов софтвер адекватно потући ПЦ, чиме би контрирали Мицрософту. Исте године, Аппле је представио Поwер Мацинтосх, прво у низу Апплеових рачунала које користи ИБМ-ов ПоwерПЦ процесор.

Године 1996., Гил Амелио је замијенио Синдлера као генералног директора (ЦЕО) компаније. Међу Амелиовим бројним промјенама истиче се и велик број отказа које је подијелио. Након неколико неуспјелих покушаја побољшања Мац ОС-а, први с пројектом Талигент, а касније и с Цопландом и Герсхwином, Амелио се одлучио на купњу НеXТ-а и оперативног сустава НеXТСТЕП, враћајући Јобса у Аппле, иако само у улози савјетника. Дана 9. 7. 1997., управни одбор је Амелију уручио отказ након трогодишњег периода рекордно ниских цијена дионица и великих финанцијских губитака. Јобс је постао в.д. ЦЕО-а и започео с оживљавањем тврткине продукцијске линије.

На Мацwорлд Еxпо1997. године, Стеве Јобс је објавио како ће Аппле сурађивати с Мицрософтом како би издали нове верзије Оффицеа за Мацинтосх и како је Мицросфот уложио $150,000.000 у дионице Апплеа које не доносе гласачки удио у одбору.

Дана 10. 11. 1997., Аппле је увео Онлине трговину, што је било повезано с фирминовом новом производном стратегијом.

1998 - 2005: Повратак профитабилности

[уреди | уреди извор]

Дана 15. 8. 1998., Аппле је представио ново свеобухватно рачунало слично Мацинтосху 128К - иМац. Дизајнерски тим иМац-а предводио је Јонатхан Иве, човјек који ће дизајнирати иПод и иПхоне. иМац је садржавао модерну технологију и јединствен дизајн те се у првих пет мјесеци продао у готово 800.000 примјерака.

У овом периоду, Аппле је купио неколико компанија како би створио портфолио професионалног и према купцима оријентираног дигиталног, продукцијског софтвера. Године 1998., Аппле је објавио куповину Мацромедијиног софтвера Финал Цут, чиме је назначио своју експанзију на тржиште дигиталне видео монтаже. Сљедеће године, Аппле издао два производа за уређивање видеа: иМовие за аматере и, за професионалце, Финал Цут Про, који ће постати изразито важан програм за монтажу видеа, чему у прилог иде бројка од 800,000 регистрираних корисника на почетку 2007. Године 2002., Аппле је купио Нотхинг Реал због њихове апликације за дигитално уређивање слика, Схаке, као и Емагиц због глазбене апликације Логиц, која је довела до развоја апликације ГарагеБанд. Издање апликације иПхото комплетирало је пакет назван иЛифе.

Мац ОС X, темељен на НеXТ-овом ОПЕНСТЕП-у и БСД Униxу издан је 24. 3. 2001., након неколико година развоја. Циљане скупине били су и аматери и професионалци, а Мац ОС X тежио је ка комбинацији стабилности, поузданости и сигурности Униxа комбинирану с једноставношћу кориштења коју је омогућило корисничко сучеље. Како би помогли корисницима прелазак с Мац ОС-а 9, нови оперативни сустав је омогућавао кориштење апликација за ОС9 преко Мац ОС-ове могућности знане као Цлассиц Енвиронмент (енг. Класично сучеље).

Дана 19. 5. 2001., Аппле је отворио прве трговине у Виргинији и Цалифорнији. Дана 9. српња исте године, купили су Спруце Тецхнологиес, твртку за израду ДВД-а. Дана 23. листопада, Аппле је најавио пријеносни дигитални аудио плаyер, иПод, који је у продају изашао 10. 11.. Производ је био изнимно успјешан - у року од шест година продано је преко 100 милијуна примјерака. Године 2003. представљен је иТунес Сторе, који је омогућавао доwнлоад глазбе за само 0,99 $ по пјесми и њихову интеграцију у иПод. иТунес Сторе је постао тржишни водитељ на пољу онлине глазбених сервиса, чему у прилог иде бројка од 5 милијарди доwнлоада закључно с 19. 6. 2008.

Од 2001., Апплеов дизајнерски тим је прогресивно напуштао кориштење боје на начин као што је кориштена у иМац Г3-у. То је започело титанијским ПоwерБооком, а наставило се бијелим, поликабонским иБооком и плоснатим иМацом.

2005 - 2007: Транзиција према Интелу

[уреди | уреди извор]
МацБоок Про

Током говора на Свјетској развојној конференцији одржаног 6. 6. 2005., Стеве Јобс је најавио како ће Аппле почети с производњом Мац рачунала која користе Интелову технологију тијеком 2006. године. Дана 10. 1. 2006., МацБоок Про и иМац су постали прва Апплеова рачунала која користе Интелов Цоре Дуо ЦПУ. До 7. 8. 2006., Аппле је цијелу Мацинтосх продукцијску линију пребацио на Интелове чипове, што је било годину дана прије него је најављено. Модели Поwер Мац, иБоок и ПоwерБоок су током те транзиције повучени с тржишта. Њихови насљедници постали су Мац Про, МацБоок и МацБоок Про. Дана 29. 4. 2009., Тхе Wалл Стреет Јоурнал је објавио како Аппле саставља свој властити тим инжењера како би дизајнирали микрочипове.

Аппле је такођер представио софтвер Боот Цамп како би помогао корисницима инсталирати Wиндоwс XП или Висту на своја Мац рачунала заједно с Мац ОС X-ом.

Апплеов успјех у овом периоду био је видљив на примјеру цијена дионица. У раздобљу од 2003. до 2006., цијене Апплеових дионица удесетеростручиле су се, те су се с оквирних 6 долара попеле на чак 80 по дионици. У сијечњу 2006., Аппле је на тржишту престигао Делл. Девет година раније, Деллов ЦЕО, Мицхаел Делл изјавио је да би, кад био он водио Аппле, "затворио фирму и вратио новац дионичарима."

Ипак, иако су цијене Апплеових дионица расле, фирма је још увијек била далеко иза конкурената који користе Wиндоwс са само 8% (отприлике) особних и пријеносних рачунала у САД-у.

2007 - 2011: иПхоне, иПод Тоуцх и иПад

[уреди | уреди извор]
Преглед модела иПода: иПод Схуффле, иПод Нано, иПод Цлассиц и иПод Тоуцх

Дана 9. 1. 2007. је Јобс, за вријеме држања главног говора на Мацwорлд Еxпоу, најавио како ће фирма Аппле Цомпутер, Инц. промијенити име у Аппле Инц., пошто рачунала више нису били главни фокус компаније, која је приоритете пребацила на мобилне уређаје. На еxпу је најављен и славни иПхоне и Аппле ТВ. Сљедећег дана, цијене Апплеових дионица попеле су се на 97,80 $, што је био тадашњи рекорд, да би у мају исте године прешле цијену од 100 $.

У чланку објављеном 6. 2. 2007. на Апплеовим страницама, Јобс је написао да је Аппле спреман продавати глазбу на иТунесу без ДРМ-а (што би омогућило да се глазба слуша на другим плаyерима) уколико би дискографске куће пристале одбацити технологију. Дана 2. 4. 2007., Аппле и ЕМИ заједно објављују уклањање ДРМ технологије с ЕМИ-јевог каталога на иТунесу, што је ступило на снагу у свибњу. Остале дискографске куће су то учиниле током године.

У српњу сљедеће године, Аппле је покренуо Апп Сторе како би продавао и дистрибуирао апликације за иПхоне и иПхоне Тоуцх. У року од мјесец дана, Апп Сторе је продао готово 60 милиона апликација и дневно доносио приход од просјечно 1,000.000 $, што је Јобса потакло да изнесе претпоставку како ће Апп Сторе постати изниман финанцијски успјег за Аппле. Три мјесеца касније, објављено је како је Аппле постао трећи опскрбљивач мобилних телефона у свијету због популарности иПхонеа.

Дана 16. 12. 2008., Аппле је најавио да ће, након више од 20 година судјеловања, 2009. бити посљедња њихова година на Мацwорлду и да ће Пхил Сцхиллер 2009. одржати говор, умјесто Јобса. Након готово мјесец дана, 14. сијечња 2009., Јобс је најавио како ће узети шестомјесечно боловање, до краја липња 2009., како би се побринуо за своје здравље и омогућио фирми да се боље фокусира на производе без сталних медијских спекулација о његовом здрављу. Успркос Јобсовој одсутности, Аппле је забиљежио свој најбољи непразнички квартал тијеком рецесије са профитом од око 1,21 милијарди $.

Стеве Јобс представља славни иПад, још једну велику Апплеову иновацију.

Након година шпекулације и неколико "цурења података", Аппле је 27. 1. 2010. најавио иПад, таблет рачунало с великим заслоном. иПад користи исти тоуцх сцреен сустав кориштен у дизајну иПхонеа, а велик број апликација за иПхоне компатибилан је с иПадом. То је омогућило иПаду кориштење великог броја апликација по његовом изласку иако је било јако мало времена за развој прије него је пуштен у продају. Касније те године, 3. 4- 2010., иПад је пуштен у продају у САД-у и продао је преко 300.000 примјерака тог дана, а до краја првог тједна преко 500.000 примјерака. У мају исте године, Аппле је престигао Мицрософт на тржишту по први пута након 1989. Касније је Јобс открио како је идеју за иПад добио управо од највећих конкрената - Мицрософта. Тијеком једне вечере, један запосленик Мицрософта толико га је изиритирао са својим причама о таблету којег ради његова фирма, да је Јобс чврсто одлучио учинити нешто боље. Из тог је бунта настала идеја за иПад који је убрзо прославио Аппле.[3]

Убрзо, Аппле је издао и иПхоне 4, четврту генерацију иПхонеа, која је омогућила видео позив, мултитаскинг и нови дизајн од нехрђајућег челика, који дјелује као антена уређаја. Због овакве имплементације антене, неколицина корисника иПхонеа 4 пријавила је слаб сигнал уколико би се уређај држао на одређен начин. Након велике медијске попраћености, укључујући и инволвираност маинстреам медијских организација, Аппле је одржао пресс конференцију на којој је купцима понудио бесплатну гумену "маску", која је уклањала проблем слабог сигнала. Касније те исте године, Аппле је освјежио иПод представљањем мулти-тоуцх иПод Нано-а, иПод Тоуцх-а с ФацеТимеом и иПод Схуффле-а с типкама које су враћале типке ранијих генерација.

У октобру 2010., цијене Апплеових дионица досегле су свој врхунац те су се кретале око износа од 300 $. Као додатак, 20. 10. исте године, Аппле је побољшао свој МацБоок Аир лаптоп, колекцију апликација иЛифе и представио Мац ОС X Лион, најновију верзију оператувног сустава Мац ОС X. Дана 6. 1. 2011.л, компанија је отворила Мац Апп Сторе, платформу за дигиталну дистрибуцију софтвера, слично постојећем иОС Апп Стореу. Аппле се такођер појавио у документарцу Сометхинг Вентуред, који је премијерно приказан 2011. године.

2011 - данас: Аппле након Стевеа Јобса

[уреди | уреди извор]
Стеве Јобс је поставио нови тренд у поп-култури својим иконским одјевним стилом - његови говори и презентације производа најчешће су попраћени црном долчевитом и траперицама. Тај сигнатуре лоок обиљежио је његове посљедне године.

Дана 17. 1. 2011., Јобс је објавио како ће узети још једно боловање, овај пут на неодређено вријеме, како би се у потпуности посветио свом здрављу. Главни оперативни водитељ, Тим Цоок, преузео је Јобсове дневне послове у Апплеу, иако ће Јобс и даље "судјеловати у великим стратешким одлукама компаније". Аппле Инц. је тијеком 2010. престигао Мицросфот у капитализацији тржишта с 84%-тним повећањем на 153,3 милијарде $и уједно је постао највриједнији потрошачки бренд на свијету. У јуну 2011., Аппле је отворио иЦлоуд, онлине спремник за глазбу, слике, податке и софтвер. Тада се претпостављало кеко је Аппле постигао толику ефикасност у свом ланцу опрскрбе да компанија ради као монопсонија (један купац, пуно продавача) те да може диктирати увјере добављачима. Занимљиво је како су Апплеове финанцијске резерве, у једном кратком периоду тијеком српња 2011. (због кризе), биле веће него оне Владе САД-а. Дана 24. 8. 2011., Стеве Јобс је дао оставку на мјесто ЦЕО-а Апплеа. Замијенио га је Тим Цоок, док је Јобс постао предсједник Апплеа. До тог тренутка, Аппле није имао предсједника већ двоје ко-директора, Андреу Јунг и Артхура D. Левинсона, који су задржали своје титуле.

Дана 4. 10. 2011., Аппле је најавио иПхоне 4С, који садржава побољшану камеру с могућношћу 1080п снимања, дуал цоре А5 чип који је 7 пута бржи од А4 чипа, сустав препознавања гласа назван Сири и повезницу с иЦлоудом. Сљедећег дана, након дуге борбе с раком, умро је Стеве Јобс. Смрт предсједника Апплеа глобално је одјекнула, а узроковала је привремени пад цијена Апплеових дионица. Жаљење су узразили водећи људи у свијету (међу којима и предсједник САД-а, Барацк Обама, те Јобсов главни конкурент, предсједник Мицросфота Билл Гатес), а појавиле су се гласине о будућности Апплеа без Јобса. Ипак, Јобс је за собом оставио велик број нацрта и идеја, што отвара бројне могућности за компанију. Иако је смрт Јобса дочекана са жаљењем, популарност и продаја Апплеових производа је порасла, а врхунац је доживјела на пуштању иПхонеа 4С у продају. Међу купцима је био и стару Јобсов сарадник, Стеве Wозниак. иПхоне 4С је убрзо добио надимак иПхоне "4 Стеве" ("за Стевеа"), којег је први употријебио један купац у САД-у. Јобсова смрт обиљежила је крај једне дуготрајне и успјешне ере за Аппле Инц.


Кронологија Апплеових производа

Wиндоwс 7Wиндоwс ВистаWиндоwс XПДебианНеXТМицрософт WиндоwсИБМ ПЦТРС-80Алтаир 8800иWоркиЛифеиТунесФинал ЦутФилеМакер ПроЦларисWорксАпплеСхареМацПаинтМацWритеАпплеWорксТиме Цапсуле (Аппле)АирПорт#АирПорт Еxтреме (802.11н)иСигхт ЦамераАирПортГеоПортАппле УСБ МодемЛоцалТалкАппле УСБ МодемАппле дисплеји#ЛЦДАппле дисплеји#ЛЦДТринитронАппле дисплејиАппле дисплејиАппле дисплејиМагиц МоусеАппле Мигхтy МоусеАппле Wирелесс МоусеАппле Моусе#Аппле УСБ Моусе (М4848)Аппле Адјустабле КеyбоардАппле СцаннерАппле Десктоп БусАппле МоусеАппле КеyбоардЦолор ЛасерWритер 12/600 ПССтyлеWритерЛасерWритерШаблон:Аппле принтериСупердривеСуперДриве#Флоппy диск дривеАпплеЦДХард Диск 20СЦМацинтосх Еxтернал Диск ДривеАппле ПроФилеДиск IIАппле ТВБандаи ПиппинАппле Интерацтиве Телевисион БоxАппле QуицкТакеПоwерЦД#АпплеДесигн Поwеред СпеакерсиПод ТоуцхиПодПоwерЦДиПхонеиПадАппле НеwтонМац ПроАппле Интел транситионПоwер Мацинтосх Г5ОС XПоwер Мацинтосх Г4иМацПоwер Мацинтосх Г3Поwер МацинтосхПоwерБоокМацинтосх ЛЦМацинтосх IIЦомпацт МацинтосхиМацАппле Нетwорк СерверМацинтосх XLАппле ЛисаXСервеМацБоок фамилyАппле ИИе ЦардАппле ИИе#Тхе Платинум ИИеАппле ИИц ПлусГС/ОСАппле ИИцАппле ИИГСАппле ИИеIII ПлусАппле II ПлусАппле IIIАппле IIАппле I
Производи на овој кронолошкој схеми имају само датуме увођења, а не увијек датуме укидања, те нови производи почињу на континзираној линији.

Једна од специфичности Аппле Инц. јесу и обичаји који су се развили међу самом корпорацијом, али и међу купцима и конзументима њихових производа. Аппле је тако 1970-их био једна од првих тадашњих компанија која је одбацила дотадашња неслужбена правила америчког пословног свијета, што се односило на строгу вертикалну хијерархију, али и изглед својих упосленика и директора. Тако се Апплеовим упосленицима дозволило да на посао долазе одјевени по властитој вољи, а не у пословном одијелу; сам Јобс је имао обичај ходати сједиштем зграде босоног. То се традиционално приписује Јобсовим контракултурним искуствима.

Оно што Аппле највише издваја од других компанија је необична оданост њихових конзумената, која се понекад успоређује с религијом. Док је дио организиран у тзв. Групе корисника Мацинтосха (Мацинтосх Усер Гроупс), широј јавности је далеко познатији феномен дугих редова и логоровања пред Апплеовим трговинама прије изласка сваког новог Апплеовог производа. Такођер је познат и феномен тзв. Аппле евангелиста, односно корисника Апплеових производа који их потпуно бесплатно, али агресивно промовирају било јавности, било својим пријатељима.

Главни директори

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  1. Леополд, Тодд (Фебруарy 3, 2006). „Wхy 2006 исн'т лике '1984'”. ЦНН. Приступљено 10. 05. 2008. 
  2. 2,0 2,1 Царлтон Јим (1997). Тхе инсиде сторy оф интригуе, егоманиа, анд бусинесс блундерс.. пп. 117–129 .
  3. „Стеве Јобс открио велику тајну: Рекао сам си - зајеби с тим, ајмо показати Мицрософту како таблет може бити добар”. Архивирано из оригинала на датум 2011-10-27. Приступљено 2011-10-27. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]