Андрзеј Wајда
Андрзеј Wајда | |||
---|---|---|---|
Биографске информације | |||
Рођење | Суwаłки, Пољска | 6. 3. 1926.||
Смрт | 9. 10. 2016. (доб: 90) Варшава, Пољска | ||
Супружник | Габриела Обремба Зофиа Żуцхоwска Беата Тyсзкиеwицз (1967–1969; развод) Крyстyна Зацхwатоwицз | ||
Професионалне информације | |||
Занимање | Филмски режисер, продуцент, сценарист | ||
Опус | |||
Дјелатни период | 1951 – 2016 | ||
Знаменита дјела | |||
|
Андрзеј Wитолд Wајда [ˈандʐɛј ˈвитɔлд ˈвајда] (Суwаłки, 6. марта 1926. – Варшава, 9. октобра 2016.), пољски филмски режисер, продуцент, сценарист. Вјеројатно је најславнији припадник "пољске филмске школе" (активан ц. 1955 до 1963). Познат је по својој трилогији ратних филмова: А Генератион (1954), Канаł (1956) и Асхес анд Диамондс (1958).
Његови родитељи били су Аниела Биаłоwąс, школска учитељица, и Јакуб Wајда, официр армије. Wајдин отац убијен је од Црвене армије у катињском масакру 1940. Андрзеј се 1942. придружио пољском покрету отпора, а након рата је студирао да буде сликар у Кракову, прије него је отишао у филмску школу у Łóдźу.
Четири његова филма су номинирана за Осцар за најбољи страни филм: Тхе Промисед Ланд (1975),[1] Тхе Маидс оф Wилко (1979),[2] Човјек од жељеза (1981), и Катyń (2007), у којем је приказао како су његов отац и многи други Пољаци смакнути од Совјета. За филм Човјек од жељеза добио је Златну палму у Цаннесу и Награду Удружења њујоршких филмских критичара, за Дантон награду Цесар за најбољу режију и БАФТА-у за најбољи страни филм.
1999. Wајда је награђен почасним Осцаром.
Извори
- ↑ „Тхе 48тх Ацадемy Аwардс (1976) Номинеес анд Wиннерс”. осцарс.орг. Приступљено 18 Марцх 2012.
- ↑ „Тхе 52нд Ацадемy Аwардс (1980) Номинеес анд Wиннерс”. осцарс.орг. Приступљено 8 Јуне 2013.