Пређи на садржај

Анархо-феминизам

Извор: Wikipedija
Феминизам

Концепти
Покрет  Теорија
Филмска теорија  Економија
Феминистичка сексологија
Женска права
Профеминизам
Антифеминизам


Хисторија
Женска хисторија
Феминистичка хисторија
Хисторија феминизма


Право гласа
Женско право гласа
Кронологија  Суфражеткиња
Нови Зеланд  У.К.  САД


Валови феминизма
Први  Други  Трећи


Под-типови


Према држави или регији


Попис
Феминисткиње  Литература
Теме

 п  р  у 
Застава анархофеминизма
Серија чланака о филозофији на тему:

Анархизам

Анархофеминизам је друштвена теорија и пракса која је настала спојем анархизма и феминизма. Она, попут анархизма, тежи да укине све форме доминације човека над човеком, а посебно ставља нагласак на укидање доминације мушкарца над женом, у чему се огледа феминистичка компонента, јер сматра да је традиционална анархистичка теорија пропустила то да нагласи.

Желе укинути патријархат, у смислу доминације мушкараца над женама, који сматрају основном врстом угњетавања, која се провлачи кроз све сфере. Такође су за укидање нуклеарне породице, коју сматрају економском базом капитализма.

"Феминизам практицира оно што анархизам проповиједа. Можемо отићи толико далеко и тврдити како су феминисткиње и феминисти једина постојеће групе које искрено можемо назвати анархизмом у пракси." (Лyнне Фарроw, "Феминисм ас Анарцхисм") Револуционарно феминистичко полазиште је нужно анархистичко. Не само због тога што социјална револуција заузима важно мјесто у револуционарном феминизму, већ зато што је феминизам анархистички по својој теорији и пракси. У свом одбацивању ауторитета, хијерархије и водства, феминизам прати анархистичку теорију. Ипак, у томе феминизам одлази корак даље од анархизма, јер показује право лице ауторитета, хијерархије и водства, структура мушке моћи.

Међутим, жене су сасвим спонтано кроз организирање и акције дошле до анархизма. "Диљем земље су без структуре, вођа и других чињеница мушке Ијевице почеле дјеловати неовисне групе жена, стварајући неовисну и координирану организацију сличну оној анархистичкој из пријашњих десетљећа и с различитих подручја. То није случајност." (Цатхy Левине, "Тхе Тyраннy оф Тyраннy") Стављање нагласка на мале групе као основне организацијске јединице, окупљање на федералистичким принципима за кампање и конференције, увјерење да доношење одлука мора бити колективно, преданост директној акцији, концентрирање на то како живимо своје животе, потреба група за подршком, те развијање љубави и повјерења су примјери који показују на који начин су жене дошле до анархистичких полазишта. "Феминизам је од свог појављивања несвјесно анархистички. Сада је нужно свјесно препознати везе између феминизма и анархизма." (Пеггy Корнеггер, 'Анарцхисм: тхе Феминист Цоннецтиои') Анарха-феминизам значи освијестити, изразити и разумјети наш анархизам унутар женског покрета.

Анарха-феминизам настоји учинити феминистички анархизам препознатљивим и свјесно га развијати. Унаточ чињеници да су анархисти у прошлости занемарили централну важност родне политике, мушкарци анархисти су ипак нешто бољи у односу на остале мушкарце и њихову доминацију над женама. Марксисти су, суочени с феминизмом, одговорили тражећи узроке потлачености жена кроз проширивање своје теорије. Рађање виде као облик производње, дефинирајући потлаченост жена кроз традиционалну класну теорију. На овај је начин феминизам повезан с класном борбом. Заправо, потлаченост жена ствара подјелу унутар класе. Овим потчињавањем феминизма марксизам разоткрива своју теоријску ограниченост и фундаменталну некомпатибилност с феминизмом.

С друге стране, феминизам и анархизам се теоријски надопуњавају. Представљајући теорију засновану на самоорганизацији и директној акцији, анархизам нема као мотивацију потчињавање феминизма, те поштује и подржава аутономију женског покрета. Међутим, док на феминизам теоретски можемо гледати као на проширење анархизма, у пракси је анархистичка свијест о феминизму у заостатку у односу на остатак љевице као цјелине. Контрадикција је дупла. Не само да су анархисти увелике пропустили препознати анархизам који се догађа свугдје око њих, као што је случај с револуционарним феминизмом, већ сам покрет опетовано остаје сексистички и у њему доминирају мушкарци. Чак и најосновније, попут организирања догађања, давања простора женама да се изразе на састанцима, супротстављање сексизму у језику и омогућавање женама са дјецом да слободно дођу на састанке, се не узима озбиљно у обзир од стране већине мушкараца анархиста. Како је дошло до ове контрадикције? Чини се да одговор на то питање лежи у чињеници до које мјере су анархисти успјели оправдати свој сексизам кроз криву презентацију своје теорије, умјесто да су се покушали суочити с тим. Док је анархизам, ако говоримо опћенито, одувијек био за ослобађање људи, анархизам није феминистички. лако тај став укључује ослобађање жена, то се ипак донекле игнорира, јер превладава став ослобођању људи. Други начин на који су мушкарци анархисти идеолошки оснажили свој сексизам је то што су помијешали доказивање политичких ставова с мушким доказивањем. Познати су случајеви када се оправдавао сексизам позивајући се на анархистичку индивидуалност, па су чак настајали и анти-феминистички текстови.

Анархистичка пракса представља контраиндицију својој теорији зато што није активно феминистичка. Анархизам мора препознати радикално проширивање своје политике кроз феминизам, отићи даље од своје критике капитала и државе и укључити критику потлачености патријархијом, те базирати своју будућу праксу на томе.

Не желимо ништа мање од потпуне слободе - родну и социјалну револуцију. Креативно уништење тростране доминације патријахата, државе и капитала. Од овог тренутка анархизам нема другог избора, већ мора постати свјесно и активно феминистички, баш као што анарха-феминизам настоји освијестити анархистички феминизам, или може престати постојати. "Оно што тражимо није ништа мање већ потпуна револуција, револуција чији ће облици створити будућност ослобођену неравноправности, доминације и непоштовања индивидуалних разлика - укратко, феминистичко-анархистичку револуцију. Вјерујем да жене већ одавно знају како кренути у стварање људске слободе. Сада само требамо продрмати постојеће мушке политичке форме и усредоточити се на нашу женску анархистичку теорију." (Пеггy Корнеггер, "Анарцхисм: тхе Феминист Цоннецтион")

Вањске везе

[уреди | уреди извор]