31. 5.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартср. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
31. мај/свибањ (31. 5.) је 151. дан године по грегоријанском календару (152. у пријеступној години). До краја године има још 214 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1793. — Хапшењем жирондинаца у Француској је почела владавина јакобинског терора.
- 1859. — Почео је да ради велики сат Биг Бен на кули британског парламента у Лондону.
- 1902. — Миром у Веренигингу завршен је Други бурски рат у којем су погинула 5 774 Британца и најмање 4 000 Бура.
- 1910. — Уједињењем британских колонија; Натал, Орање, Трансваал и Рт Добре Наде, основана је Јужноафричка унија са статусом британског доминиона.
- 1924. — Кина је признала СССР.
- 1931. — У Бахреину је пронађена нафта, прво налазиште петролеја у некој арапској земљи.
- 1938. — Први пут је приказан филм на телевизији. Био је то филм Повратак Скарлет Пимпернел, који је приказала америчка телевизијска кућа НБЦ.
- 1939. — Данска је с Немачком потписала пакт о ненападању. У априлу наредне године немачке трупе окупирале су Данску.
- 1961. — Јужна Африка прогласила републику с председником Чарлсом Робертсом Свартом на челу и напустила Британски комонвелт.
- 1970. — У земљотресу јачине 7,9 Рихтерове скале у Перуу погинуло је више од 70.000, а 600.000 људи остало је без домова. Потпуно су разорени градови Јунгај, Хуарес и Чимботе.
- 1991. — У Лисабону је потписан мировни споразум о Анголи, којим је после готово 16 година окончан грађански рат.
- 1992. — У организацији Центра за антиратну акцију, одржане су у Београду демонстрације више десетина хиљада грађана, који су ношењем црног флора дугог 1.300 метара изразили своје саућешће са жртвама рата у Босни и Херцеговини.
- 1996. — Босански Хрват Дражен Ердемовић признао је пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу да је учествовао у масовним погубљењима Муслимана у Сребреници. То је било прво признање кривице пред Хашким трибуналом.
- 1997. — Украјина и Русија потписале су споразум о стратешком партнерству.
- 2001. — Агент ФБИ-ја, ветеран Роберт Хансен, оптужен за шпијунажу, изјавио је да није крив. Америчка влада оптужила је Хансена да је 15 година преносио строго поверљиве информације Москви за суму од 1.400.000 долара и одређену количину дијаманата.
- 2003. — У граду Марфију у северној Каролини ухапшен је Ерик Роберт Рудолф, осумњичен за постављање бомби на клиници за абортусе, у ноћном клубу за хомосексуалце, као и у Атланти, током Олимпијаде 1996. године.
- 2004. — Слетањем на аеродром Шарл де Гол у Паризу, суперсонични авион „Конкорд“ француске компаније Ер Франс обавио је свој последњи лет. Четири таква авиона биће изложена у музејима у Француској, а пети на том париском аеродрому.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1683. — Јеан-Пиерре Цхристин, француски физичар, математичар и астроном († 1755.).
- 1773. — Лудwиг Тиецк, њемачки књижевник († 1853.).
- 1819. — амерички писац Волт Волтер Витмен, један од најзначајнији песника америчке књижевности.
- 1848. — Ватрослав Коландер, хрватски оргуљаш и складатељ († 1912.).
- 1887. — Саинт-Јохн Персе, француски пјесник и дипломат († 1975.).
- 1921. — Алида Валли, талијанска умјетница ( † 2006.).
- 1929. — Љубомир "Љуба" Тадић, био је српски глумац († 2005.).
- 1930. — амерички филмски глумац, режисер и продуцент Клинт Иствуд.
- 1943. — Цхристопхер Wалкен, амерички филмски и позоришни глумац.
- 1946. — Реинер Wернер Фассбиндер, њемачки глумац и редатељ († 1982.).
- 1949. — Том Беренгер, амерички глумац.
- 1951. — Родољуб Џамић, српски политичар и председник општине Врњачка Бања.
- 1962. — Вицториа Руффо, мексичка телевизијска и филмска глумица.
- 1965. — Брооке Схиелдс, америчка глумица и модел.
- 1969. — Тонy Цетински, хрватски музичар и пјевач.
- 1969. — Симоне Пианигиани, талијански кошаркашки тренер.
- 1976. — Цолин Фаррелл, ирски глумац.
- 1981. — Марлиес Сцхилд, аустријска алпска скијашица.
- 1989. — Марцо Реус, њемачки ногометаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1594. — Ђакопо Тинторето, италијански сликар.
- 1740. — Фридрих Вилхелм I, пруски краљ.
- 1809. — Стеван Синђелић, српски војвода.
- 1809. — Јозеф Хајдн, аустријски композитор.
- 1832. — Éваристе Галоис, француски математичар (* 1811.).
- 1854. — Ватрослав Лисински, хрватски складатељ (* 1819.).
- 1962. — Адолф Ајхман, шеф Гестапоа и немачки ратни злочинац.
- 1978. — Јóзсеф Бозсик, мађарски ногометаш и тренер (* 1925.).
- 1990. — Драган Лаковић, српски глумац и певач дечијих песама (* 1929.).
- 1991. — Ангус Wилсон, енглески писац.
- 1996. — Тимотхy Леарy, амерички писац и психолог.
- 1999. — Давор Дујмовић, српски и југословенски глумац (* 1969.).
- 2000. — Петар Младенов, председник Бугарске.
- 2010. — Јордан Ивановић, српски спортски новинар (* 1947.).
.
Благдани/Празници
[уреди | уреди извор]Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор].
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар